Инаугурација и Вучић

Inauguracija i Vučić

17 februara 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

U Srbiji je teže biti homoseksualac nego se zalagati za rušenje njenog teritorijalnog suvereniteta. Kada je ono malo organizovanih gejeva uz neviđene mere policijske zaštite izašlo na ulice, hrabri ali i mudri premijer Vučić sklonio se na vlastima skoro uvek lojalni siromašni istok zemlje. Kada je shvatio da je sve mirno završeno i da je, čak, dobro prošlo, vratio se u Beograd da pohvali nadležne, osveti brata Andrijaša i najavi nove radne pobede…  Gore je bilo pre sedam godina kada se Tadić po svaku cenu borio za drugi mandat. Tada su SAD, Britanija i Nemačka priznale albansku državu na Kosovu i Metohiji, Tadić je bio neiskren i pomogao podele u našoj eliti, a onda je umesto na veliki miting, koji je njegova vlada u nemoći organizovala, požurio u „neodložnu“ posetu Rumuniji. Odatle je osudio nasilje na beogradskim ulicama. Tada je na udaru bio suverenitet Republike Srbije. Od 1945. jednoj nezavisnoj evropskoj državi nije na taj način osporen suverenitet (ako ne računamo našu staru domovinu SFR Jugoslaviju, naravno).

Juče se međutim dogodilo nešto još čudnije.  Predsednik vlade Srbije otišao je na inauguraciju predsednice Republike Hrvatske, Kolinde Grabar-Kitarović, uprkos činjenici da je ona dva puta javno rekla da su Srbija i Vojvodina dve odvojene države. Nije jasno šta Vučić traži u Zagrebu? Od Kolinde Grabar-Kitarović čuli smo samo prizemne nacionalističke poruke i nevešte pozive na modernost i reforme koji kao da su došli recimo od pomoćnice generalnog sekretara NATO.   Da li je neko otvoreno pitanje između Srbije i Hrvatske makar nedavno rešeno? Da li je nacionalistička kampanja prestala posle skorašnje odluke Međunarodnog suda u Hagu? Da li nam možda sada spremaju privatne tužbe za naknadu ratne štete? Da li se nešto promenilo u vezi sa kršenjem ljudskih prava Srba, prava na korišćenje pisam i jezika manjine u čijem uživanju su Srbi neravnopravni sa drugim manjinama u Hrvatskoj? Da li neko spominje da će kažnjavati povratnike koji ne žive stalno u obnovljenim kućicama u krajevima u kojima su neravnopravni sa hrvatskim kolonistima? Nešto o vraćanju stanova…? Neispunjenom Erdutskom sporazumu? Ukinutim autonomnim kotarima koje je Hrvatka obećala srpskom narodu? Ništa…

Kako stojimo sa jednim od temeljnih principa odnosa među narodima  – RECIPROCITETOM? Ko je došao na inauguraciju Tomislava Nikolića sredinom 2012. godine? Niko. Tadiću je bar došao predsednik Makedonije. Nikoliću samo evrospki komesar Štefan File, zadužen za nekoliko indijanskih država među kojima mu je Srbija resorno najzanimljivija. Toliko je to bio redak, a drag, gost da su ga posadili u vrh sofre i dali mu da na inauguraciji govori. Kao i obično, pred svaki pokušaj da se približimo – državi čiji će nacionalni cilj biti ostvaren, što bi Mladen Lorković, „liberalan“ ustaša iz Drugog svetskog rata rekao, kada Srbi budu odvedeni u „Sibiriju“ – nastane bujica napada na srpske političare koji žele popravljanje odnosa. Tako je Nikolić bio kaštigovan dokle god nije otrčao na proslavu ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Ušli su u EU a da rasizam i šovinizam nisu u njihovom društvu bili snažniji još od ukidanja rasnih zakona. Nikolić je tada slušao Josipovićevo beseđenje o „hrvatskim velikanima“ Tesli i Andriću (mada su se obojica izjašnjavali kao Srbi).

Sada Vučić odlazi da brani „evropski put Srbije“. Na tom putu našu će državu rasparčavati, narodu oduzmati prava, srpskom narodu u regionu otimati ime i postojanje. Oduzimaće nam dostojanstvo… Siguran sam da je na patriotskoj ceremoniji na Markovom trgu, osmišljenoj u duhu izmišljanja državnih tradicija, nova predsednica našla načina da spomene srpskog premijera i dodatno unizi njegovu zemlju. Uveren sam da je on ubeđen da su stranci to čuli i da će mu trpeljivost upisati kao uspeh i vrlinu. Uprkos histeriji koja vlada u Hrvatskoj i nacionalističkoj predsednici koja je mentalno još uvek u ratu, pojedini mediji u stranom vlasništvu u Srbiji, prenosili su pripreme za inauguraciju u obimu i na način dostojan situacije u kojoj hrvatska vojska drži Beograd pod okupacijom. Jedna reporterka nam je tako zadivljenim glasom rekla da će nova predsednica sesti na fotelju na kojoj je svojevremeno, prilikom sedenja,  bio oslonjen važan deo svetog tela Oca Domovne, neumrlog generala dr Franje Tuđmana… Možda će prisutnog Vučića da počastvuju prilikom da kasnije poljubi to remek delo tapetarske radinosti u stilu Franciska Prvog.

Dok Kolinda Grabar – Kitarović, na Tuđmanovom prestolu započne nove i moderne odnose u regionu, Vučić u veselju i evroskom optimizmu svakako ne razmišlja o tome da bez njegovog dragocenog prisustva prolazi najvažniji praznik Srbije –  Dan državnosti, Sretenje.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Longin says:

    Tako je Antiću! Živ mi i zdrav bio!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *