Infektivna klinika spremna za ebolu

Infektivna klinika spremna za ebolu

14 oktobra 2014

Infektivna klinika.pngOdeljenje za izolaciju Infektivne klinike u Beogradu, koje se nalazi u neposrednoj blizini Karađorđevog parka i Veterinarskog fakulteta, potpuno je spremno da prihvati osobu za koju bi se posumnjalo da ima ebolu i onoga ko bi sa ovom smrtonosnom groznicom stigao u Srbiju. Odeljenje koje se prostire na dva sprata, sa belim pločicama na zidovima i podovima i novim krevetima, otvoreno je 2006. godine. Postoji posebni ulaz na koji bi ušao eventualno zaraženi, kojim se ne stiže direktno u odeljenja nego se prolazi kroz sanitarni propusnik, pa se potom bolesnik smešta u odgovarajuću sobu.

– Teoretski i u Srbiji može da se pojavi ebola i, naravno, da smo spremni da u slučaju njene pojave postupamo po procedurama koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija – kaže za „Politiku” direktor Infektivne klinike, ali i predsednik Republičke komisije za zarazne bolesti profesor dr Mijomir Pelemiš, koji je ekipi „Politike” juče pokazao kako izgleda odeljenje izolacije.

Odeljenje raspolaže sa 20 postelja, ali po potrebi, taj se broj može i povećati. Sobe imaju zasebno kupatilo i tuš kabinu. Tu su paketi sa posteljinom za jednokratnu upotrebu, ali i zaštitni skafanderi.

– Skafandera imamo više nego dovoljno. Prvo se oblači platneni skafander od kepera, sa duplim rajsferšlusom, a preko njega se navlači mantil za jednokratnu upotrebu, a zatim gumena kecelja. Zatim se stavlja klasična, zelena maska, a preko nje posebna maska, koja filtrira udahnuti vazduh. Na oči se stavljaju naočare, koje prianjaju skroz na lice. Na glavu ide još i kapuljača od skafandera, pa preko nje klasična, zelena kapa za glavu i tek preko toga, plastični, zeleni vizir. Naravno, tu su i posebne rukavice – pokazuje dr Pelemiš, dodajući da će već u toku ove nedelje stići dodatna zaštitna oprema uključujući i specijalne maske sa filterom koje se na bacaju, već se samo menja uložak.

Kako se kroz toliko slojeva uopšte vidi bolesnik?

– Glava se savije pod određenim uglom i gleda se kroz vizir. Najnormalnije se radi, a pri tome ste zaštićeni od eventualnog prskanja krvi – navodi naš sagovornik

„Generalnu probu” Odeljenje za izolaciju zbog ebole je imalo pre mesec dana: ovde je 9. septembra medicinska sestra koja je radila u jednoj bolnici u kojoj je bilo obolelih od ebole, hospitalizovana i deset dana je boravila u ovom odeljenju, dok iz referentne laboratorije u Hamburgu nije stigla potvrda da nema ebolu. Sa njom su sve vreme, do stizanja ove potvrde, u izolaciji bili i jedan lekar i medicinska sestra. Procedura je detaljno određena.

– Prilikom ulaska u Srbiju, putnik koji je stigao iz zemlje u kojoj je epidemija ebole, već na aerodromu razgovara sa sanitarnim inspektorom koji ako posumnja na mogućnost da je osoba inficirana, uzima podatke i poziva epidemiologa koji nastavlja proveru. Za svaki region određeno je iz koje zdravstvene ustanove se šalje vozilo Hitne pomoći, posebno opremljeno i sa ekipom u odgovarajućim zaštitnim odelima. Osoba za koju se sumnja da je obolela direktno ulazi u kola Hitne pomoći i prevozi se u najbližu infektivnu kliniku u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koje su za to određene. Epidemiolog to prethodno najavljuje i pacijent ne ide u ambulantnu, nego direktno na poseban ulaz Odeljenja za izolaciju – objašnjava dr Pelemiš.

Tog trenutka pacijenta preuzima dežurna ekipa.

– Specijalista koji ga primi ostaje sa njim u izolaciji dok se ne dokaže ima li bolesti ili ne. Svi infektolozi ovde su obučeni da leče i hemoragijske groznice. Dolazi nam pacijent sumnjiv na ebolu i procedura je poznata, kao i lečenje. Uzeće mu se krv za osnovne laboratorijske analize. Ovde se nalazi i mobilni rentgen i ultrazvuk i takav pacijent neće dolaziti u dodir ni sa kim – kaže dr Pelemiš.

On objašnjava da iako ebolu nikada nismo imali u Srbiji, veći broj lekara je imao iskustva sa nekom od hemoragijskih groznica: sa kongo-krimskom 2001. godine, sa denga groznicom pre mesec i po dana, a sa žutom groznicom pre desetak godina, mišjom groznicom – hemoragijskom groznicom sa bubrežnim sindromom, nebrojano puta.

Zašto se laboratorijski materijal sumnjivih osoba mora slati u Hamburg?

– Zato što bi za nas bilo veoma skupo da se prave laboratorije za dokazivanje tako retkih infekcija koje se kod nas ne javljaju, a možda ih neće ni biti – odgovara naš sagovornik.

Simptomi

Putnik koji stigne iz zemlje u kojoj ima ebole, ako nema nikakve simptome, stavlja se pod sanitarni nadzor, nalazi se kod svoje kuće i ukoliko primeti neke simptome javlja se telefonom nadležnom epidemiologu, kaže dr Pelemiš.

– Prvi simptomi su pojava temperature, malaksalost, bolovi u trbuhu, povraćanje ili proliv. Osoba se javlja telefonom epidemiologu, a on poziva Hitnu pomoć, nadležnu za region u kojem se ova osoba nalazi i obaveštava odgovarajuću infektivnu kliniku. U karantin stavljamo ljude koji su došli iz zemlje u kojoj ima ebole i bili su u kontaktu sa obolelima, ali nemaju nikakve simptome bolesti. To su zdravi ljudi, kaže dr Pelemiš, dodajući da će javnost veoma brzo biti obavešteni o objektu koji će biti određen za ovu namenu.

– Ebola se prenosi putem krvi, telesnim tečnostima i intimnim kontaktom. Kapljičnim putem može da se prenese samo u bliskom kontaktu, znači može da se zarazi osoba koja neguje obolelog ukoliko se propisno ne zaštiti – kaže dr Pelemiš.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *