Информативни НАТО

Informativni NATO

9 maja 2018

Piše: Aleksandar Pavić

NATO-a nikad dosta! Zašto samo jedan NATO – kad može i dva?!

To je rezonovanje zapadne „ekspertkinje” Elizabet Bro (na slici ispod), koja je posvetila čitav članak za američki vojno-bezbednosni sajt Defense One temi potrebe za osnivanjem „komunikacionog NATO-a za informativno ratovanje”. Naime, radi suprotstavljanja – čemu drugom? – opakoj ruskoj propagandi, zapadne države moraju da se udruže, ne više samo na vojnom planu, nego i na informativnom, u „prekogranični odbrambeni savez protiv dezinformacija”, koji bi trebalo da bude „skoro jednako važan kao i njegov odbrambeni pandan”, tj. NATO.

ZBIJANJE REDOVA

Štaviše, vrata saveza bi trebalo da budu otvorena i za „vojno nesvrstane države poput Švedske i Finske” (a ostali „nesvrstani” neka se pripreme). Za razliku od starog dobrog doba Hladnog rata, kada su SAD osnivale medijsko-propagandne ispostave (Bro ih, naravno, tako ne naziva) koje su delovale prema stanovništvu izvan „slobodnog sveta”, kao što su „Radio slobodna Evropa/Radio Sloboda” – a koje su, kao što znamo, volšebno nadživele Hladni rat – zapadne države bi sada, savetuje Bro, morale da „zbiju redove” i posvete se „prosvetljivanju” sopstvenih populacija, odnosno njihovoj odbrani od „dezinformacija uperenih protiv naših zemalja”.

Kako bi pojačala svoju argumentaciju, Bro se najpre poziva na „vrtoglavi niz preterivanja i neistina” koje su ruski mediji navodno izneli u vezi slučaja Skripaljevih, ali i nedavnog navodnog hemijskog napada u Dumi u Siriji, koji je poslužio kao povod za novo aprilsko „humanitarno” bombardovanje te zemlje od strane zapadnih sila. Da bi se shvatila tehnika koju Bro koristi, evo tačnog citata:

„Pripisujući nervni agens ’novičok’ Švedskoj ili Češkoj Republici, ili okrivljujući Ujedinjeno Kraljevstvo za napad nervnim gasom u Siriji, Kremlj seje konfuziju među našim populacijama i navodi nas da gubimo veru u naše institucije”.

Ovo je klasična tehnika proizvodnje lažnih argumenata da bi se dobio željeni odgovor. Jer, kao što su neki (razume se alternativni) zapadni komentatori već primetili – ruski zvaničnici nisu rekli ni jedno ni drugo. Što se tiče ’novičoka’, ruski zvaničnici su jednostavno izneli tvrdnju da je nekoliko zemalja proizvodilo taj nervni agens, što je u slučaju Češke upravo potvrdio sam njen predsednik. A što se tiče navodnog hemijskog napada u Dumi, ruski zvaničnici, osim što od početka, za razliku od zapadnih, insistiraju na punoj, verodostojnoj i nezavisnoj istrazi, javno su ponudili dokaze da se nikakav hemijski napad nije ni desio.

Bro uopšte i ne pokušava da se bavi kontroverzama koje i dalje prate oba slučaja – npr. činjenicom da niko još uvek nije ni video oca i ćerku Skripalj, i da su britanske vlasti, posle skoro dva meseca – tokom kojih su dodatno zaoštreni odnosi sa Rusijom i izbačene silne ruske diplomate – početkom maja priznale da još uvek ne znaju ko je izveo (navodni) napad na Skripalje u Solsberiju početkom marta (zašto kažemo „navodni” – pa zato što nikome još nisu poznate pojedinosti toga šta se i da li se uopšte desilo u Solsberiju, s obzirom na medijski mrak i opstrukciju istrage koju su od početka vršile upravo britanske vlasti). Niti se Bro bavi ozbiljnim sumnjama u vezi zvanične zapadne verzije navodnog hemijskog napada u Dumi koje su izneli autoriteti poput dugogodišnjeg dopisnika londonskog Indipendenta Roberta Fiska, ili bivšeg britanskog ambasadora u Siriji, Pitera Forda.

POBEDA, A NE ISTINA

Sa njenog stanovišta „inforatnika” – zašto i bi? Treba već jednom shvatiti da današnje zapadne vlade nisu zainteresovane za istinu – već za pobedu, u ratu koji vode protiv ostatka sveta. Da ilustrujemo to nedavnim primerom novinarke BBC koja je intervjuisala bivšeg komandanta Britanske kraljevske mornarice, admirala lorda Alana Vesta, na temu njegovog skepticizma u vezi dokaza koji su ponuđeni u korist zapadne verzije navodnog hemijskog napada u Dumi.

Vest je prvo primetio da je Asad bio pred pobedom i da nije imao nikakvog razloga da koristi hemijsko oružje i navuče na sebe zapadne osude i vojnu intervenciju. S druge strane, zna se da su islamisti koji se bore protiv njega ranije koristili hemijsko naoružanje, i da bi im bilo u interesu da izvedu hemijski napad za koji bi bio optužen Asad, radi izazivanja zapadne vojne intervencije. Takođe je izrazio skepsu nad činjenicom da su optužbe za hemijski napad potekle od tzv. Belih šlemova, za koje se zna da su povezani sa anti-asadovskim snagama.

Možda najzanimljivije, izneo je i svoja lična iskustva o „štelovanju” obaveštajnih podataka za političke potrebe, i to – a odakle bi drugo? – iz BiH tokom 1990-ih: „Kad sam bio šef vojne obaveštajne službe, na mene se vršio ogroman pritisak da kažem da je naša kampanja bombardovanja u Bosni postizala svakojake stvari koje zapravo nije. Na mene je vršen ogroman pritisak, tako da znam šta se može desiti sa obaveštajnim podacima”.

Šta je bila reakcija novinarke „javnog servisa britanske Britanije”? Vredi preneti u celosti: „Znamo da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u petak izjavio, odnosno optužio zapadnu državu da je možda isfabrikovala dokaze ili nekako bila umešana u ono što se desilo u Dumi. S obzirom da smo u informativnom ratu sa Rusijom na toliko mnogo frontova, da li smatrate da možda nije uputno da ovo govorite ovako javno, imajući u vidu Vaš položaj i profil? Ne postoji li opasnost da možda zamućujete vodu?”

Drugim rečima, ako se istina ne slaže sa zvaničnim činjenicama – utoliko gore po istinu! I tu se vidi svrha novog „Info-NATO-a” koji predlaže Elizabet Bro – oblikovanje istine da bi se prilagodila zvaničnom narativu vlasti. Odnosno, ispiranje mozga. Odnosno – zvanična cenzura. Ista ona kakvu Zapad voli da naziva „sovjetskom”.

Ruski i drugi alternativni mediji su, najpre zahvaljujući internetu, razbili monopol nad javnim narativom, i on se sad mora vaspostaviti po svaku cenu. U takvom poretku, novinari-komesari bi imali više uticaja – kao što već sad imaju – pa čak i veća ovlašćenja od lordova-admirala, poput Vesta. Orvelova Okeanija se pomalja pred našim očima, a nama i dalje pokušavaju da je prodaju kao „demokratiju”. A u stvari je to sovjetija, gora od one protiv koje su se nekad davno, pre „kraja istorije”, navodno borili.

Inače, Elizabet Bro, osim što piše za „teškaše” zapadnog medijskog establišmenta, poput Volstrit žurnalaForin afersa i londonskog Tajmsa, takođe je i saradnica nama već dobro poznatog NATO „tink-tenka”, Atlantskog saveta. Onog istog koji je prošle jeseni predložio da SAD uspostave „trajno vojno prisustvo” na Balkanu, a čiji je izvršni potpredsednik, Dejmon Vilson, konkretno predložio da, osim na KiM, SAD treba da uspostave vojnu bazu u Brčkom. (Okreni, obrni – sve se nekako vrti oko nas. Ili, parafrazirajući čuveni roman „Kvaka 22” – samo zato što smo paranoični, ne znači da nam ne rade o glavi.)

Dakle, predlog o „Info-NATO-u” ne dolazi sa neozbiljne adrese, i tako ga treba i shvatiti. Zato, kada nam pune uši o „opasnosti od ruske propagande”, oni u stvari pripremaju teren da nas usisaju u NATO. Ako ne onaj izvorni, a ono bar u ovaj drugi, još opasniji, carstvo zvanično zaštićenih laži. Jer, „ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu”.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *