ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ СРБИЈЕ, зашто ћутите?

INTELEKTUALCI SRBIJE, zašto ćutite?

6 januara 2016

MOZGALICA-gIntelektualna javnost je često bila pokretač društvenih promena, još od vremena jednopartijske države, pa do demokratskih promena i rušenja režima Miloševića.

Peticije i apeli su nastavljeni i u tranzicionim godinama, ali se danas glasovi intelektualaca o društvenim temama retko čuju.

Član 133. Krivičnog zakonika SFRJ bio je surov. Neprijateljska propaganda, kako su se komunistički vlastrodršci branili ovim članom zakona – donosila je onome ko se usudi da kritikuje režim moguću robiju do tri godine.

I pored toga, i tokom osamdesetih, i za vreme Miloševića, pa i posle demokratskih promena čule su se kritike intelektualne elite.

1984. – Policija je uhapsila Milovana Đilasa i još 27 intelektualaca, članova Otvorenog univerziteta, koji su tražili političke slobode i uvođenje višepartijskog sistema u komunističkoj Jugoslaviji

1992. – Grupa intelektualaca, koja je podržala opozicioni Vidovdanski sabor, zatražila ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića

2005. – Veći broj javnih ličnosti potpisao peticiju protiv ukidanja Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala

2010. – Dve stotine javnih ličnosti uputilo peticiju Skupštini Srbije kojom traži raspisivanje referenduma o ulasku Srbije u NATO.

Zašto su danas rijalitiji i anestezirana javnost postali deo naše svakodnevice?

Profesor Filološkog fakulteta i nekadašnji ambasador Vladeta Janković kaže da je za vlast najbolja podeljena intelektualna elita, pri čemu ni zapadne prestonice ne interesuju previše demokratski standardi u Srbiji.

„Nema solidarnosti, nema osećanja zajedništva. Toga je bilo i pod komunizmom i pod Miloševićem. To je taj princip – zavadi pa vladaj, podeli pa vladaj. I sva ta tri Kantova principa ovaj režim primenjuje kako bi se održao na vlasti i stabilizovao“, kaže Janković.

Književnik Filip David kaže da je došlo do smene generacija u disidentskim krugovima u odnosu na devedesete i da su danas tabloidi ti koji u velikoj meri kreiraju društvene odnose.

„Mi sada živimo zapravo u vremenu jedne potpune apatije jednog dobrog dela stanovništva koji ume da misli i koje ne vidi alternativu onome što se danas događa u Srbiji“, smatra David.

On navodi i da je danas novo vreme u odnosu na ratne devedesete, pošto se vladajući blok, bar, kako je rekao, deklarativno zalaže za proevropsku agendu i mir sa susedima, pa opozicioni disidenti nemaju podršku sa Zapada koju su imali za vreme Miloševića.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *