Интереси и методе притиска Запада према Србији

Interesi i metode pritiska Zapada prema Srbiji

5 septembra 2017

Piše: Tomislav Kresović

Šta hoće SAD, NATO i EU prema Srbiji ?

Politički “Zapad” odnosno SAD, NATO i EU od Srbije traže maksimalno poništenje državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Meztohiji koji vodi faznom priznanju državnosti Kosova i delegimitizacije Srbije na Kosovu. Ovaj proces je već uveliko u toku i vrši se pritisak uz “meku moć“ na institucije Srbije pre svega Predsednika Srbije i vladu Srbije. Kada državne institucije pokažu određini stav prema državnim interesima akitiviraju se pitanja pravnog poretka u Srbiji i medijskih sloboda.Zapad suštinski nije u Srbiji zainteresovan za stanje ljudskih, političkih i medijskih sloboda i prava građana i načina vodenja unutrašnje politike ukoliko se državna vlast Srbije ponaša koperativno prema zadacima koje je dobila iz Vašingtona i Brisela ali i Berlina. Kad Srbija pokaže poslušnosti i koperativnosti onda međuarodne faktore na Zapadu ne zanima mnogo demokratija i stepen poltičkih sloboda i medijskih prava u Srbiji.

Pritisak vlasti Srbije na Republiku Srpsku i Dodika

Pored toga Zapad kao drugu tačku svog pritiska na Srbiju i njenu vlast pokazuje prema stavu da se Srbija ograđuje ili suprostavlja načinu vođenja politike u Republici Srpskoj i Predsendika Milorada Dodika. Potrebno je da Srbija na putu ka EU pokaže i vid autoriteta prema načinu vođenja politike u Republici Srpskoj i poslušnosti prema vlastima u Srbiji. Kao treći međunarodni faktor pritiska zapada je odnos Srbije prema Ruskoj federaciji i potrebe distanciranja i “proterivanja” Ruskog humanitarnog centra iz Srbije i sprečavanja da osoblje rusko-srpskog humanitarnog centar dobije i diplomatski status. Sva tri ova zahteva Zapada pre svega SAD, EU i NATO vode ka podršci i ocenama MMF prema Srbiji koji utiču na ekonomsku ali i političku stabilnost u Srbiji i opstanka sadašnje vlasti.Zbog toga Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže. „Sada ima razloga da budem zabrinut. Nismo rešili mnogo problema na teškom prostoru na kom živimo, na rasrsnici puteva velikih sila. Ne mogu da kažem da postoje direktni pritisci, ali se sukobljavaju veliki interesi globalnih sila i oni nam stešnjavaju manevarski prostor“. Sam predsednik Srbije napominje da postoje i nerešeni problemi u regionu, kosovskometohijski, problemi u Bosni i Hercegovini, kao i istorijski problemi sa Hrvatskom i dodaje: „Ima mnogo toga nerazjašnjenog koje treba držati na niskom profilu, da promenimo da bismo to podigli na viši nivo. Nije jednostavno, naša viđenja se drastično razlikuju, kako za prošlost, tako i za budućnost. Nije lako održati stabilnost, to je prioritet i osnova za ubrzani ekonomski razvoj“.

Kosovo kao „ribarska mreža” za vlasti u Srbiji?

Zapad će politički i finansiski podžavati vlasti u Srbiji ukoliko budu što više kooperativne po pitanju Kosova ali i odvajanje od Rusije kao i pritiska na politiku vlasti Republike Srpske. Zapad je recimo dopustio oblike poltičke samovolje Slobodana Miloševića nakon potpisivanja dejtonskog sporazuma od 1995 do 1998 godine, da bi kasnije bio uhvaćen u klešta na Kosovskoj krizi ida bi se krenulo sa podrškom opozicije i vojnom akcijom NATO nakon Miloševića. Zapad je na pitanju Kosova slomio i dr Zorasna Đinđića i dr Vojislava Košunicu. Predsednik Srbije i DS Boris Tadić je „pao” s vlasti u izgubio podršku Zapada u času kada je odradio posao uključuvanja EU i misije EULEX na Kosovu i suspenzije misije UNMIK i rezolucije 1244SBUN. Politički dvojac Dačić-Vučić su uhvaćeni u međunarodnoj odnosno Zapadnoj mrežu preko Briselskog sporazuma i odvajanja od politike SBUN i rezolucije 1244SBUN. Sada povratka više nema i to podrazumeva nastavak pritiska Zapada na vlasti u Srbiji. Ti pritisci biće ne samo diplomatski već će biti i preko „meke„ podrške opoziciji u Srbiji koja definiše sadašnu vlast kao autoritarnu i „diktatorsku” Tako se steže obruč oko Srbije i dolazi do plarizacije poltičkih odnosa vlasti u Srbiji i tz „prozapadne„ opozicije.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *