IRONIJA I CINIZAM: Evo kako američki mediji vide jedan Putinov dan

IRONIJA I CINIZAM: Evo kako američki mediji vide jedan Putinov dan

30 jula 2014

russias-prime-minister-putin-hugs-a-bulgarian-shepherd-dog-after-recei 546Predsednik kasno ustaje, doručkuje posle 12 časova, i to isključivo namirnice sa imanja patrijarha Kirila.

Ovako počinje tekst o svakodnevici ruskog predsednika Vladimira Putina u najnovijem broju američkog magazina „Njuzvik”, iz pera autora Bena Džude. Članak je delić njegove knjige „Krhka imperija: kako se Rusija zaljubila i odljubila od Vladimira Putina” objavljene još prošle godine, ali se uredništvo odlučilo da izvode objavi baš sada, u trenutku žestokog propagandnog rata između Istoka i Zapada povodom krize u Ukrajini.

Za razliku od mnogih užarenih komentara koje čitamo u zapadnoj štampi u poslednje vreme, a u kojima se Putin otvoreno poredi sa Hitlerom, Džudin tekst u „Njuzviku” je miran, autor se trudi da saznanja predstavi objektivno, bez emocija i samom čitaocu ostavi da čita između redova. Ali, Džudine smernice su jasne, a opaske prepune ironije. Kremlj sve vreme naziva „dvorom”, a Putinove saradnike „dvorjanima”. Urednici „Njuzvika” bili su još direktniji kada su tekst naslovili sa: „Iza scene u Putinovom dvorištu: privatne navike savremenog diktatora”.

Šta saznajemo? Posle doručka Putin pliva dva sata, a posle toga voli da čita knjige o Ivanu Groznom, Katarini Velikoj i Petru Velikom. „Ali, ponekad se čuje glasina: pročitao je jedan roman.” Nije oduševljen savremenim aparatima. „Koristi samo najbezbedniju tehnologiju”, to jest fascikle i fiksne telefone iz sovjetske ere. Ne mile mu se računari i mobilni telefoni, a internet ga „zbunjuje”. Radni dan počinje u rano posle podne tako što čita obaveštajne podatke iz Rusije, inostranstva i o svojoj ličnoj bezbednosti, a onda i domaću i stranu štampu, pri čemu njegovi saradnici ne skrivaju šta o njemu pišu zapadne novine niti koliko ga „strani lideri demonizuju”.

„Ne živi u Moskvi. Ne voli to mesto, tamošnji saobraćaj, zagađenost, prenaseljenost. Predsednik je izabrao palatu u Novoogarjovu za svoju rezidenciju. Palata je udaljena od ’dvorca’ 24 kilometra. Maršruta je zatvorena i očišćena od svakog saobraćaja kada predsednik izabere da putuje. On može da dođe do Kremlja za manje od 25 minuta, dok je Moskva paralisana.”

Zauzet je i vikendom, tada obično uči engleski, a „nastavnik mu pomaže da nauči teške reči tako što zajedno pevaju pesmice”. Ponekad se moli ili ispoveda, ali „njegov život nije život hrišćanina”.

Obožava hokej. „Ovome se dvor najviše raduje: na svakih nekoliko nedelja predsednik organizuje hokejašku utakmicu.” Tada okuplja stare prijatelje iz Sankt Petersburga, biznismene u koje ima poverenje, a koji se nalaze na američkim crnim listama, poput braće Arkadija i Borisa Rotenberga i Genadija Timšenka. Telohranitelji moraju da navijaju i uzvikuju njegovo ime. I čuvari „Dmitrija Medvedeva, njegovog malog premijera”, u obavezi su da prisustvuju, mada je premijer retko prisutan.

„Ovi ljudi čine njegov blizak krug. Oni koji su se uzdigli sa njim iz močvara Sankt Petersburga. Tada je bio samo zamenik gradonačelnika. Tada su njihove dače delile žice za struje, a oni zajedno jeli jeftino mesto. Zvali su ga ’šefe’. Ali poslednjih godina su počeli da ga zovu ’care’.”

Usamljen je. Posle više godina razdvojenosti, konačno se razveo od supruge koja je preživela i neke psihičke probleme. „Imaju dve kćerke. Ali one su državna tajna i više ne žive u Rusiji.” Šuška se da ga noću posećuju manekenke i sportistkinje. Jako mu je stalo do životinja i njegov crni labrador mu je velika uteha.

Ruski bezbednjaci mesec dana unapred odlaze u zemlju koju će predsednik posetiti. U hotelu iznajmljuju 200 soba jer Putin vodi svoje kuvare i sobare i jede samo hranu koju su poneli iz Rusije i koja je prošla bezbednosne kontrole. Neće da se posluži na banketima makar mu šefovi država ili vlada nudili svoje nacionalne specijalitete. Nije ga briga ako se zbog toga naljute. I inače deluje bezosećajno, odsutno, kao da ga se ne tiče ništa što se dešava u njegovoj okolini. Najteže je diplomatama u ruskim ambasadama kada im šef države dolazi u posetu, jer i odrasli ljudi u njegovom prisustvu mucaju i pričaju toliko tiho da ih jedva čuje.

Vodi monoton život i najradije bi sišao s vlasti, ali je svestan kako je vladao i da će onog trenutka kada ispusti uzde „otići u zatvor i Moskva će goreti kao Kijev”. Smatra da su najveći izdajnici u istorije Rusije Nikolaj Drugi i Mihail Gorbačov jer su izgubili vlast prepustivši je „ludacima”. „Predsednik se zakleo da on to nikada neće uraditi.”

Ovim rečima Ben Džuda završava Putinov portret u „Njuzviku”. Kako on sve ovo zna? Kaže da je tri godine istraživao i intervjuisao ministre, bivše ministre, guvernere, službenike i prevodioce. Ne otkriva ime nijednog sagovornika jer je, kako objašnjava, u Rusiji „kazna za otkrivanje ličnih informacija ekstremno ozbiljna”.

(Politika)

KOMENTARI



5 komentara

  1. SNEZANA says:

    JA NE VIDIM NISTA NENORMALNO...ON ZIVI KAO PREDSEDNIK NJEGOVE DRZAVE I PAZI STA JEDE...JA MISLIM DA ON MOZE DA BUDE U VELIKU OPASNOST I IMA PRAVO DA PAZI NA SVE..

  2. Mare says:

    Mogu samo da pisu memoare i da mu duvaju. jos nijednom nije rekao nista po pitanju sankcija sto znaci da ga bas zabole Stojko za Zapad

  3. ARTILJERAC says:

    VLADIMIRE SAMO HRABRO DO POBEDE. ŽIVELA RUSIJA

  4. LJILJA says:

    Ma pljunite mu pod prozor goveda brdska!.Kad je RUSIJA bila carevina vi niste ni postojali,a i sada postojite jer ste pljackali i pljackate ceo svet robijasi neovejani!!!!!!

  5. Za Srbiju says:

    U Rusiji postoji nova izreka: koga briga što misli zapad.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *