Ишчекујући варваре

Iščekujući varvare

19 jula 2015

g-p-delfi-457 Ana Radmilovic 235Piše: Ana Radmilović

Kavafijeva pesma Iščekujući varavare i roman nobelovca DŽ. M. Kucija istog imena ovde služe samo kao asocijacija. Ovo je priča o migrantima, vest je da je mađarska vojska počela da pravi zid od žice (zaista nemaju ukusa, ono ne liči ni na šta!), što mađarsko rukovodstvo pravda „odbranom same Evrope“ od nadolazećih divljaka milionskih brojeva.

Zid nije iznenađenje, najavljen je i nije za čuđenje. Mađarska je samo jedna od tranzitnih zemalja na ovom dugom putovanju izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka… Evropa ih, prirodno, ne želi. Srbija takođe ne zna šta će s njima. Oni su posledica jednog rata o kojem možda većina stanovištva ne razmišlja, nije ga svesna, rat je strašan, ali nije on taj koji plaši (daleko je, tamo negde je…), ono što plaši je posledica i taj strah je instinktivan, čak nesvestan samog sebe, normalan je. Osećaju ga oni koji nisu videli rat kao i mi, koji još pamtimo da se naše stanovništvo u Srbiji plašilo tih „s ratišta“, izbeglica, bede, dakle posledica rata je ono što se ovde pamti kao sećanje na taj rat. Pričam o onima koji nisu imali nesreću da se u njemu zadese.

Prognoze da Zapadni Balkan iščekuje preko milion migranata s Bliskog istoka, strah koji te prognoze izazivaju, strah od tih varvara koje ne razumemo i, s jedne strane, plaši nas beda (kako ćemo ih mi prehraniti, pa mi nemamo ništa), s druge strane, maliciozno primećujemo da neki „bogme imaju veoma skupu garderobu, telefone i govore tečno engleski“ (ova opažanja takođe su posledica našeg siromaštva i dugogodišnjeg života u getu gde su tečan engleski ili dobar mobilni statusni simboli, a ne sredstva) i neverovatna je ta sličnost – teško je zaboraviti kako su se delovi države koja se raspadala u krvavom ratu branili od nadolazeće bede tada u obliku izbeglica iz Hrvatske, Bosne, Kosova…

STRAH OD ZIDA
Takođe, prošli smo i to da se nas, onih koji nisu bili u ratom zahvaćenim područjima, zapadni svet pribojava. Da nije lako reći odakle si jer ti si asocijacija na rat, na ono strašno s televizije, na putnika iz varvarske zemlje i u tom smislu reakcije na mađarski zid (zar opet neki zidovi oko nas?), strah od tog zida koji za nas ne predstavlja ništa u praktičnom smislu, nije neobjašnjiv ni za ruganje. Predugo smo u getu. S druge strane, ideja žice i zida ne može a da ne probudi loše asocijacije. Jedan zid stvara nove zidove, različitih oblika i namena ali neminovno je – ne može se ozidati jedna teritorija i verovati da neće biti posledica.

Ovaj zid više je zid kojim Mađarska misli da može da se odbrani od problema (gde s tolikim svetom?), finansijskog je karaktera, to je zid koji bi da odbrani teritoriju od bede jer izbeglice asocijariju na problem, tu je siromaštvo, tu su sve one posledice siromaštva koje umeju da budu jezive, to je dakle zid koji se brani od nadolazeće bede više nego što se brani od islamskih ekstremista ili „onih iz ratova“.

Zid je takođe odličan posao za one koji će igrati ulogu pomagača da se preskoči, da se žica iseče. Kao i za one legalne borce za prava migranata da se slobodno kreću svetom, onim istim koji im je razrušio države i napravio pakao od njihovih života.

Osim što će se povećati broj legalnih i nelegalnih „radnih mesta“ – mađarska žica nije ništa do instalacija. U praktičnom smislu. Simbolički, ona je anticivilizacijski čin, to miriše na stvaranje novih geta.

Srbija, prirodno, neće odgovarati instaliranjem žica na granici s Makedonijom. Žandarmerija već ima pune ruke posla, NVO sektor koji se bavi pomaganjem migrantima, što je human čin, ne bi trebalo da napada ni tu policiju – ovo je problem koji nadilazi ne Srbiju već ceo potez, trasu od Turske preko Grčke, slabaške Makedonije i siromašne Srbije, pa, s druge strane – na drugim trasama, Italije i Francuske… Države menjaju zakone, socijalna politika prema strancima takvih i takvih zemalja porekla se rapidno menja, domicilno stanovništvo oseća instinktivni strah od bede – to je ono o strahu od posledica rata o kom se ne misli, rata koji nije „naš“ i koji nas ne zanima, ali posledice su nam ostale kao strah urezan u DNK, atavistički strah od onog stranca, verovatno varvarina, koji dolazi ko zna otkuda i doneće nam tu bedu.

Oseća ga i mađarska vlada, koliko god besmislen pokušaj odbrane bio taj zid od žice (“kao ruža sa dva smiješna trna…”), neće ih spasiti najezde jer najezda je posledica onog jačeg instinkta nego što je to strah, ona proističe iz nagona za životom. Opasni veterani svakako neće imati problem sa zaobilaženjem nekakvih žica; horde izbeglica takođe, profiteri na svemu tome jednako će se dobro snaći.

I, kad smo kod žica i varvara, pa strašnije izgledaju azili. Psa ne biste ostavili na takvom mestu. Kažu ljudi koji su videli, u zatvorima su mnogo bolji uslovi.

KRAJ SE NE NAZIRE
Talas je krenuo i mi, koji smo tranzit, možemo svi među sobom da se isposvađamo ili da sarađujemo i budemo mudri, rezultat je bojim se isti. Talas je svakim svojim novim izranjanjem sve veći i dug je put, takva voda kada se podigne i kada pobesni usled vetrova i nedaća na putevima pomorskim ili kopnenim, ona ruši stene, menja izgled obala, razbijajući se o grebene razbija i njih. Tu se i bes meša s očajanjem i onda ta horda varvara koja nas plaši, jednog dana, ne bez prava, kaže – vi ste napravili taj rat. „Vi“ kao neodređena množina ovde lako postaje ceo zapadni (hrišćanski) svet. Nije bezopasno igrati se onima koji su ostali bez ičega. Tu i pitom postaje opasan, u času slabosti kada poveruje da je kriv svako ko nije „njegov“. Tako se i regrutuju snage.

Strah nije neopravdan, odgovora nema i – vratiću se naslovu – iščekujući varvare (a pokazalo se da nije reč o varvarima, što ne menja stvar), postajemo sve suroviji. Sjajan knjiški primer za to je izvesni namesnik, čuvar logora – azila, sadista protiv kog su dizane krivične prijave, čovek koji je dozvoljavao da se usred zime ove godine u šumi oko azila neke žene porađaju, neka deca smrzavaju, koji je zavodio zatvorski red i uživeo se u ulogu (kao ovi što dižu žicu) čuvara države od potencijalnih terorista.

Mali čovek koji je, čest motiv u pričama, osetio moć nad najjadnijima, onima bez „dobrih telefona, tečnog engleskog i imaju bre oni para, šta ’oće“, nezaštićenima. Odgovora nema. Rešenja takođe. Srbija ne može da se nosi s tim, kao ni sve one države – željene destinacije ili usputne stanice. Svet se menja. Takva promena plaši. Ljudi to osećaju čak i kad ne znaju šta ih tačno (zašto bih se ja bojala migranata, zaboga?) plaši. A plaši ih. Otvara pitanja koja su poput provalije. Nepoznato je. Ishod je nejasan. Kraj se ne nazire.

I sve su pojave razumljive. Od smešne žice gadnog izgleda, ali nesposobne da ikoga obdrani ili spreči, do opskurnih lica koja se iživljavaju po nekim azilima, preko onih koji vide laku zaradu na poslovima krijumčarenja, do onih koji ne žele da vide to u svom dvorištu.

Ovo je priča koja nema zaključak, to su ona pomenuta pitanja koja liče na provaliju jer se odgovori ne naziru ni u mraku neke špilje. Da, svet je surov i, kad se desi nešto što je strašno a nepoznato, postaje još suroviji. I, da, svet se brani. Nezgrapno, kako drugačije? Humaniji se ljute. Upućeni i oni koji se bave bebednošću rade svoj posao. Krijumčari švercuju. Svako, kao kad je već neka nepogoda, radi svoj posao. Većina se ne meša.

P.S.
Konstantin Kavafi: Očekujući varvare

Šta čekamo ovde na agori okupljeni?

Treba danas varvari da stignu.

Zašto u senatu vlada takav nered?
Što senatori većaju, a ne donose zakone?
Zato što će varvari danas stići.
Kakve još zakone da donesu senatori?
Varvari će ih načiniti čim stignu.

Zašto nam je car tako poranio,
I na glavnoj kapiji grada zaseo
Na presto, sav svečan, sa krunom na glavi?

Zato što će danas varvari stići.
Pa car čeka da primi
Njihovog vođu. Pripremio je čak
Za njega povelju na pergamentu
Sa silnim titulama i počastima.

Zašto su se naša dva konzula i pretori
Pojavili u svojim crvenim togama sa vezom:
Zašto su stavili narukvice s toliko ametista,
I sjajno prstenje sa divnim smaragdima:
Zašto su im danas u rukama skupoceni štapovi
Sa čudesnim inkrustacijama u zlatu i srebru?

Zato što će danas varvari stići:
A takve stvari zasenjuju varvare.

Zašto naših valjanih retora nema da kao uvek
Saopšte svoje besede, da kažu svoju reč?

Zato što će danas varvari stići,
A njima su govori i svečane besede dosadni.

Zašto odjednom nastade toliki nemir
I zbrka? (Kako su im lica postala ozbiljna.)
Zašto se tako brzo prazne ulice I trgovi
I svi se vraćaju kućama jako zabrinuti?

Zato što se već smrklo, a varvari nisu došli.
A neki ljudi su stigli sa granice
I rekli da varvara više nema.

Pa sad, šta ćemo bez varvara?
Oni su ipak bili neko rešenje.

(Balkanmagazin)

KOMENTARI



2 komentara

  1. teletabis says:

    Nisam paničar, nisam ni bezosećajni gad, nisam ni izbeglica ili interno raseljen (koji umetnički naziv za ljude u očajanju svog bivstvovanja), smatram sebe za realnog i opuštenog (u ovoj napetoj zemlji ili šta li je već) ali nisam ni tako rvnodušan kako mi se čini da su mnogi, ili od ovog problema okreću glavu da ga ne vide. Nisam siguran u sposobnost Dr Neše, prvog pandura, da nema brige, da niko ko može nešto da nam učini nije ušao u naš atar. U ovo će svako da veruje dok se nešto ne desi. Lično mislim da ima brige, da ima jako mnogo mladih muškaraca vojno sposobnih i da mnogi od njih znaju da itekako dobro koriste oružje jer su ga i koristili u svojoj zemlji do polaska ovamo. Setimo se samo seobe arnauta sa KiM, kao pošli za boljim životom u EUropu? I ni dan danas Dr Neša, prvi žandar, da nam saopšti šta se to dešavalo. Kako toliki autobusi sa vojno sposobnim muškarcima špartaju Srbijom bez ikakve kontrole? Ima toga mnogo što se dešava sve sa pričom kako se vlasi nebi dosetili! U celoj priči stvarne izbeglice, a to su oni bez para i bez budućnosti ima da plate ceh, ako nikako drugačije onda svojim životima. Varvari ipak dolaze, nemojte lepe toge da nas zavaraju.

  2. nemanja says:

    ma kakav tranzit pogledajte svojim ocima ogromna vecina tih ljudi su vojno sposobni muskarci dok je jako malo zena i dece!to znaci da muski deo populacije odlazi u izbeglistvo dok ostavlja svoje zene i decu kuci a to nema veze sa zdravom logikom sto dovodi do pitanja o cemu se zapravo radi?i retardu je jasno da se nesto lose kuva i valja iza brda a mediji nam ispiraju mozak prikazujuci zene sa decom,nemamo ni za sebe a kamoli za druge pa necu ja da stradam i da se zrtvijem da neki tamo iz vrazije zemlje dodje ovde na moju grbacu,samo zaustaviti na granici i pucati ako treba a ove odma pohapsiti i deportovati nazad o njihovom trosku pa nek se zali evropa kome hoce

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *