Искривљена огледала Карла Билта

Iskrivljena ogledala Karla Bilta

30 jula 2015

Dragomir Andjelkovic 3843Piše: Dragomir Anđelković

Ono što je u svom tekstu objavljenom u listu „Danas“ rekao bivši premijer Švedske svodi se na sledeće: Istočni delovi Ukrajine pod kontrolom proruskih snaga zavise ekonomski, politički i vojno od Putinove Rusije, isto kao što je Republika Srpska Krajina (RSK) zavisila od Miloševićeve Srbije. Ako je Moskva uistinu ozbiljna u vezi s traženjem rešenja za konflikt u Donbasu, neophodno je da podrži (tačnije svojim navodnim štićenicima nametne) raspoređivanje pripadnika međunarodne mirovne misije i odgovarajućih snaga u oblastima pod kontrolom vlasti u Donjecku i Lugansku, na način kako je Beograd postupio kada se radilo o RSK. Koristan model za rešenje krize na istoku Ukrajine je na domak ruke, a to je sve ono što se na prostorima Hrvatske i Krajine dešavalo od 1992. do 1996. godine (a pogotovo u vezi sa Istočnom Slavonijom, Zapadnim Sremom i Baranjom) u cilju tzv. reingegracije RSK u sastav Hrvatske.

Sve to zvuči više nego cinično, ali o tome ću kasnije. Prvo da vidimo šta je suštinski bitno a Karl Bilt manipulativno nije rekao ili je grubo iskrivio. Iz njegovog teksta provejava pristrasno predstavljanje stvari tako da su Rusi (Srbi) totalni negativci, a prozapadne ukrajinske (hrvatske) strukture bajne i sjajne (makar bile krajnje radikalne, nedemokratske i isključive). Svakome ko nešto o pomenutim krizama zna, ne treba ni govoriti da nije tako. Dalje, „plavi šlemovi“ UN došli su u Krajinu u skladu sa Vensovim planom  (1992), kako bi obezbedili prekid sukoba i stvorili preduslove za njegovo političko rezrešenje, a ne kako Bilt kaže da bi tu oblast štitili od „srpskih separatista“. Mirovne snage pre svega štite one koji se razoružavaju i područja na koja dolaze, a to su bili Srbi i RSK. Sporazum nije predviđao da i hrvatske snage predaju teško naoružanje, niti da „plavi šlemovi“ budu raspoređeni u krajevima pod njihovom kontrolom. Takođe, ne stoje njegove tvrdnje da je zadatak UN „bio da obezbede demilitarizaciju regiona i njegov povratak hrvatskom suverenitetu“. To je bio smisao Erdudskog sporazuma – do koga je došlo posle agresije Hrvatske na druge delove RSK izuzev istočnog, uz granicu sa Srbijom – ali ne i inicijalnog dogovora o dolasku UNPROFOR-a.

Druga strane medalje je ono što Bilt ne kaže a tačno je. Vodeći zapadni krugovi tzv. međunarodne zajednice jedno su pričali i dogovarali a drugo licemerno radili. Zapad je navodno bio nepristrastan i prema svim stranama dobronameran u kontekstu sukoba na jugoslovenskom prostoru, dok je zapravo radio u korist, u slučaju o kome govori, Hrvata (a u drugim BH muslimana i Albanaca na KiM). Otuda, sve misije i „mirovne snage“ kojima je Zapad dominirao, bile su razmeštene na Balkanu ne da se bore za mir, već da zakulisno  rade u prilog pobede opcija koje su proteržirali ključni zapadni centri moći. Na kraju većina „plavih šlemova“ ne da nisu štitili narod Krajine (što im je bila obaveza) izložen hrvatskoj agresiji, već su vlasti SAD i nekih drugih zapadnih država pomogle „Oluju“, a to znači masakr i progon tamošnjih Srba.

Do neshvatljivosti je cinično što Bilt od Rusije očekuje da pristane na sličnu igru, za koju je do sada Moskva dobro mogla da shvati po kojim pravilima se odvija (a i dotični švedski političar to nehotično priznaje). Uz to moćna Rusija nije mala Srbija. Nas je Zapad lomio i slomio, a sa Kremljom jedino stvar može da dovede do toga da imamo neku novu tzv. Kubansku nuklearnu krizu sa ko zna kakvim završetkom, ali ne i da zaplaši i pokori Rusiju. Zar onda nije iracionalno iskazivati očekivanja od Moskve da svojevoljno pristane na ono našta je Beograd bio prisiljen bolnim pritiscima? Od Kremlja se traži da omogući da prorusko stanovništvo na područjima Istočne Ukrajine bude prepušteno presudnom uticaju onih koji imaju nameru da ga prevare i pretvore u prognanike posle neke ukrajinske zločinačke „Oluje“. Ni manje, ni više – Bilt je baš o tome pisao. Za njega je dokaz ruske miroljubivosti to da Rusi mazohistički rade protiv svojih interesa! Da li je to realno?

Naravno da nije! Ako Bilt stvarno želi mir, onda bi bilo umesnije da govori o modelu koji nam je stvarno na domak ruke, a doveo je do relativno fer mira. Radi se o Dejtonskom sporazumu čiji bazični principi su primenljivi i u Ukrajini. Primenjiv pa i human model svakako nije Erdutski sporazum koji je doveo do konačne kapitulacije Srba na prostorima koji se danas označavaju kao Hrvatska, niti je to prethodna krvava hrvatska okupacija drugih delova Krajine. Ipak, Bilt predlaže ono što je svakome jasno da je samo plod mašte ukrajinskih vlasti instaliranih narandžastim prevratom sponzorisanim iz inostranstva. Znači, nije mu cilj mir već zamajavanje javnosti i propaganda koja služi produžetku opasne krize od koje niko u Evropi nema koristi. Nažalost, mnogi EU političari rade tako pristajući da budu u funkciji interesa prekomorske sile koja se opasno poigrava sudbinom Evrope. Bilt nas je podsetio da je – kao i u vreme ratova na jugoslovenskim prostorima – među njima!

(Danas)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *