ISKUSNI U MRŽNJI – Amerikanci finansiraju pravljenje zida prema Rusiji

Tweet

Ukrajina je izgleda odlučila da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za života podigne „spomenik”. I to ne bilo kakav, već pravi bedem.

Vlada u Kijevu je usvojila odluku koja predviđa da se Ukrajina ogradi od Rusije, da duž granice duge više od dve hiljade kilometara podigne – zid. I da se na taj način zaštiti od mogućeg napada velikog i moćnog komšije.

Prvi je predlog o zaštitnoj ogradi prema Rusiji spomenuo Igor Kolomojski, ukrajinski oligarh i guverner Dnjepropetrovska. Kolomojski je predložio da se na granici sa Rusijom podigne žičana, bodljikava ograda. A da se sa ukrajinske strane pojača dubokim rovom.

Ukrajinske vlasti su u prvom trenutku reagovale uzdržano.

„Ideja je interesantna, ali je u ovom trenutku teško izvodljiva”, izjavio je u junu Sergej Astašov, jedan od rukovodilaca ukrajinske pogranične službe, podsećajući da Izrael već deceniju gradi zid prema palestinskim teritorijama, ali posao još nije uspeo da završi.

Tema granice prema Rusiji našla se ubrzo i na dnevnom redu ukrajinskog Saveta za bezbednost i odbranu koji je zaključio da državnu među treba jednostrano obeležiti kako bi mogla da bude što bolje zaštićena. Na kraju je priča stigla do ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka koji se, iz sve snage, založio za podizanje graničnog bedema protiv Vladimira Putina i Rusije.

„Želimo pravu zaštitu na granici”, objasnio je Jacenjuk.

U prvi mah činilo se da ova ukrajinska retorika nema opipljivo uporište, ali se sada ispostavlja da Kijev misli ozbiljno. Jacenjukova vlada je, početkom septembra, saopštila da počinje podizanje „zida” na granici sa Rusijom.

„Počinjemo s projektom zid. Biće to izgradnja prave granice između Ukrajine i Rusije”, saopštio je Jacenjuk posle sednice vlade.

Ceo posao bi prema planu Kijeva trebao da bude okončan za šest meseci. Cena? Sitnica. Oko sto miliona evra.

Da li je ovaj podatak lansiran iz Kijeva o ceni zida prema Rusiji tačan nije sigurno. Pojavile su se u međuvremenu procene da je to cena samo prve etape podizanja ograde i da bi završetak celog bedema mogao da košta i milijardu evra.

U Moskvi su podrugljivo dočekali priču o podizanju bedema na ukrajinsko-ruskoj granici. Prevladala je ocena da političari u Kijevu žele da tim projektom obezbede jevtine poene kod birača uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 26. oktobar.

„Očekujemo da kao sledeći korak Kijev odluči da podigne betonski sarkofag iznad Rusije”, sarkastično je zaključio komunistički poslanik u ruskoj dumi Leonid Kalašnjikov.

U Evropi su, u prvom trenutku, gotovo s nevericom dočekali vest da bi Ukrajina mogla da krene u ovo zatvaranje granice s Rusijom. Kijev je upozoren da je nezamislivo da se u Evropi, u 21. veku neko ograđuje zidom, žicom kroz koju pušta struju, minama, da bi Ukrajina mogla da mnogo pametnije potroši tih sto miliona evra …

A onda se, sredinom avgusta, pojavila vest koja je pomogla da se otkrije odakle to vetar zapravo duva i donosi priču o maloj „gvozdenoj zavesi” između Ukrajine i Rusije. Ruska agencija RIA Novosti  obelodanila je da će američke vlasti platiti 435.000 dolara za isporuku bodljikave žice koja bi trebalo da obezbedi istočnu granicu Ukrajine prema Rusiji i izoluje Krim.

Lepa donacija, ali s malom greškom. Ukrajina je u međuvremenu gotovo izgubila rat na istoku i nema kontrolu nad najvećim delom granice sa Rusijom.

Ovim ukrajinskim projektom pozabavio se i nemački satirični list „Ajne cajtung”. List je ponudio Ukrajini nemačku pomoć u podizanju zida objasnivši da je već „obezbedio 1.500 istočnonemačkih penzionisanih zidara koji su svojevremeno radili na podizanju zida u Berlinu” – između Zapadne i Istočne Nemačke.

Imaju ogromno iskustvo a i pouzdani su. Njihovo delo, Berlinski zid, trajalo je 28 godina. Osim radne snage, ovaj satirični list ponudio je Ukrajini i najkvalitetniju, nemačku ciglu za podizanje zida prema Rusiji.

(Politika)

Tweet