ИСПОВЕСТ АМЕРИЧКОГ ПИЛОТА: Како су Срби оборили мој Ф-16

ISPOVEST AMERIČKOG PILOTA: Kako su Srbi oborili moj F-16

30 jula 2019

Pilot američkog aviona F-16 Skot Ogrejdi ispričao je do detalja kako je njegova letelica oborena iznad Republike Srpske u junu 1995. godine, tokom napada NATO-a na položaje bosanskih Srba.

Ogrejdi je zajedno sa Bobom Rajtom krenuo u napad na Srbe iz baze u Avijanu u Italiji, ali nisu očekivali tako žestok otpor kakav ih je sačekao iznad bosanskih brda.



Kako prenosi časopis „Nešenal interest“, oni su znali položaje protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, ali su tokom leta ipak upali u žestoku vatru kojom su ih Srbi zasuli.

„Znali smo kako da se klonimo srpskih raketa zemlja-vazduh na severu i istoku. Te rakete su definitivno bile pretnja za F-16, čak i sa našim naprednim sistemima odbrane“, rekao je Ogrejdi.

U šumi ih je čekala skrivena pokretna raketna jedinica srpske vojske koju napredni sistem NATO-a za rano upozoravanje pilota „Medžik“ nije uočio. Sistem koji je informacije dobijao od špijunskih satelita i aviona U-2 nije javio Ogrejdiju i Rajtu da su se iznenada našli na meti srpskog radara.

„Tačno u 15.03 moj sistem za upozoravanje je pokazao crvenu tačkicu. Gledao sam u svoju konzolu u neverici. Istovremeno, oglasio se i alarm u mojoj kacigi. Uhvatio me je neprijateljski radar! Zaboravi na pretnju sa severa. Ovo je dolazilo s istoka. Stomak mi se okrenuo. Sada je bio moj red da postanem plen. Znao sam da moram da se pripremim za najgore“, kaže Ogrejdi.

Srpske snage su ispalile dve rakete, i to bez pomoći radara. Naime, srpske trupe nisu ih uključile odmah, kako ne bi bile otkrivene. Radare su uključili tek kada su rakete bile na nekoliko sekundi od aviona Ogrejdija i Rajta.



Sudar, sudar!

Ogrejdi objašnjava da nije odmah video beli dim koji ispaljena raketa ostavlja za sobom, što je jedini način da pilot dobije vizuelnu identifikaciju pretnje. Kada se raketa isključi, onda nestaje i dim. Projektil nastavlja put ka meti, nečujan i smrtonosan, brzinom dva puta većom od brzine F-16.

„Pošto nisam video ništa na nebu, pogledao sam opet na displej. Crvena tačkica nije nestala, što je značilo da sam i dalje naciljan. Trenutak kasnije, u kacigi mi se oglasio i drugi alarm. Pogled mi se vratio na ekran. Tamo je bilo novo upozorenje, jače od prethodnog. To se sve dešavalo u nekoliko sekundi ili delova sekundi, ali dovoljno da shvatim da me je uhvatio radar. To još nisam znao, ali ’Medžik‘ je dobio informaciju sa špijunskog satelita da se tačno ispod Vilbura i mene nalaze rakete, ali zbog ometane radio-veze mi nikad nismo dobili tu poruku“, priča Ogrejdi.

Pilot F-16 bio je uveren da su rakete na njega već lansirane. Bio je besan.

„Bio sam ljut zbog toga što nas je neprijatelj nadmudrio, ali ostao sam pribran“, kaže on.

„Programiran kompjuterski glas odzvanjao je u mojoj kacigi: ’Sudar, sudar!‘. Trenutak kasnije, jak bljesak osvetlio je nebo između Vilbura i mene. Raketa je proletela tačno između nas. Srce mi je lupalo. Znao sam da te rakete lete u parovima. Bila je velika šansa da je još jedna raketa već u vazduhu i da leti pravo na mene“, priča američki pilot.

Gospode, ne daj da umrem sada

On je zatim razmišljao da li da izbacuje „mamce“ ili da manevrima pokuša da izbegne udar rakete. Nije imao vremena ni za jedno, ni za drugo.

„Nisam siguran šta se tačno desilo u sledećem trenutku. Vilbur mi je kasnije rekao da je vikao preko radijske veze: ’Raketa u vazduhu!‘. Nisam ga čuo. Čuo sam samo nesnosnu buku koja mi je umalo probila bubne opne. Onda je stigao udar kakav nikad nisam osetio. To je kao da te otpozadi udari kamion sa 18 točkova za čiju masku je prikačena raketa. Raketa je našla svoju metu. Plamen i vrelina razlili su se mojim kokpitom. Počeo sam divlje da se otimam. Kao da me je džinovska ruka zgrabila i počela da me drma. Od mog aviona je ostala slamčica u vetru, bio je potpuno van kontrole. Uprkos svemirskoj elektronici, supersoničnoj brzini i borbenoj moći, F-16 nije bio savršen. Dok trepneš, on može da se pretvori iz nebeskog princa u plamteću hrpu žica i iskrivljenog metala“, priča Ogrejdi.



Tek tada je shvatio da su se nos i kokpit aviona fizički razdvojili. Avion je bio prepolovljen. Pilot je pomislio:

„Gospode, ne daj da umrem sada, ne daj da umrem od ovoga“.

Kroz vatru i dim ugledao je ručku za katapultiranje i u poslednjem trenutku je uspeo da je povuče.

Padobranom se spustio na srpsku teritoriju, a onda je počela grozničava potraga za njim. Igra mačke i miša trajala je nedelju dana. U jednom trenutku, srpski helikopter koji ga je lovio bio je tako blizu da je mogao da vidi lica vojnika u njemu.

Na kraju je ipak uspeo da pošalje signal sa svojom lokacijom, pa su uskoro po njega poslata četiri helikoptera oko 100 kilometara duboko u srpskoj teritoriji. Poslato je još 40 letelica kao dodatna podrška.

Marinci su ga pronašli 8. juna 1995. godine.

(Sputnjik)

KOMENTARI



7 komentara

  1. persida says:

    I sta sad, da ovaj kriminalac postane medijska zvezda?

  2. persida says:

    Da su ga Srbi isprzili na rostilju, druga bi se pesma pevala. Najveci doktori za Amere su Somalijci, oni seku i prze odmah.

  3. Za Srbiju says:

    Ubica došao da trenira po Srbskoj. Mnogo mi je žao što je imao sreće.

  4. milorad2 says:

    On je sigurno znao da je u nelegalnom ratu i to na napadačkoj strani,usprkos svih medjunarodnih pravila i zakona.To ga u najamanju ruku činii saučesnikom u ratnom zločinu protiv mira i ratnom zločinu protiv čovečnoasti(prema deklaraciji UN).Svako ko ŽELI da razmisli o tome bi prekinuo" karijeru" u takvoj armiji,pogotovo što je to svakako MOGAO da uradi bez OPASNIH posledica po svoj život (USA armija ga NE BI STRELJALA ili nešto tako).Dakle pitanje MORALA i LJUDSKOSTI je krucijalno pitanje pripadnika USA armije, jer bez pilota nema ni zločinačkih bombardovanja civila.To što su uradili on i njegove kolege je RATNI ZLOČIN ili SAUČESTVOVANJE u UDRŽENOM ZLOČINAČKOM PODUHVATU(tako omiljena optužnica suda u hagu) i kao takvi ne zaslužuju NIKAKVO ni saučešće ni oproštaj, oni su za tudje interese DIREKTNO UBIJALI nevine i bili PLAĆENI za to.Tu nema i ne sme biti milosti ili oproštaja,oni moraju makar da budu javno žigosani kao UBICE kad već nema političke snage i volje da ih UN i medjunarodna zajednica država i nacija, KAZNI isto kao i nacističke glavešine generale i pojedine PILOTE VOJNIKE i MORNARE bivše nacističke armije koji su činili zločine isto kao i ovaj pilot i njegove kolege.Sud u hagu je MORAO da vodi i procese protiv ovakvih protuva i njegovih nadredjenih ili je možda trebalo ponovo otvoriti sud u NIRBERGU samo za njih, pa da na istom mestu na komeje HERMAN GERING (komadant nemačke avijacije u toku 2 sv. rata) osudjenm odgovaraju za svoja nedela.UN nacije NISU slučajno stvorene i povelja UN nije SLUČAJNO napisana, to je učiinjeno da se ovakvi poduhvati i ovakvi zločini VIŠE NE BI DESILI PONOVO i tu nismo samo mi i naša nacija u pitanju , u pitanju su SVI ljudi na ovoj planeti jer ko zna ko je SUTRA NA REDU da ih ovaj pilot bobmarduje u ime nečijeg PROFITA.Libija, irak, sirija ukrajina napad gruzije na rusiju napad u nagorno karabahu i na jermeniju sve je to delo istog zločinačkog tima kome pripada i ovaj pilot, i to više nije samo izolovana ad-hoc akcija sa par hiljda mrtvih "kolateralnih" SRBA, u pitanju su MILOIONI žrtava koji su na rukama ovakvih ljudi kao ovaj ssmrad.Šteta što ga nisu roknuli još nad bosnom, ko zna koliko je taj još nevinih ljudi spalio posle toga.

    • P.P.NJ says:

      Nikad nije kasno,da neko kome je neko bliski poginuo zbog aktivnosti pomenutog ne uzme pravdu u ...............

  5. Armagedon says:

    Nisam čuo da se neko od njih (pilota) naknadno pokajao za posljedice koje su lično najeli nevinim ljudima a da ne govorim u ime celog NATO~a. To znači da je ponosan na svoja dela i da bi opet isto činio. Neka mu Bog, kome se molio za svoj život u teškom momentu, sudi.

  6. Djedo says:

    Somalijske izgladnele dobrovoljce poslati da ih traže

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *