ISPOVEST SVEDOKA MENJA ISTORIJU: Bio sam prisutan na sastancima Hitlera i Pavelića 1954. u Argentini

Tweet

Zvanična verzija Hitlerove smrti, po kojoj su se on i Eva Braun 30. aprila ubili, toliko je puta osporavana različitim teorijama njihovog bekstva u Argentinu, da su one postale rasprostranjenije od one u udžbenicima. Upravo takva potvrda njegovog nesmetanog života u Argentini stiže iz Hrvatske od unuka Tončija Ćurkovića.

“Ante (Pavelić) i Adolf bili su veliki prijatelji. Kao da su se znali celog života. Nekada su bili ozbiljni, kada bi se prisećali teških vremena, ali imali su i trenutke kada su se šalili i grlili kao da su braća. Činilo se kao da su odrasli zajedno,” govore brat i sestra koji danas žive u Zagrebu, ali su rodom s jednog dalmatinskog ostrva.

Zamolili su da njihova imena ne budu objavljena, a za uzvrat će ispričati priču koju im je pričao i fotografijama potkrepio, njihov deda Tonči Ćurković. On se u tridesetim godinama prošlog veka odselio u Argentinu gde je vodio uspešan posao pre nego se s porodicom vratio u Hrvatsku.

Ćurković je, naime, jedan od nekolicine Hrvata koji su svedočili čestim sastancima između nacističkog vođe Adolfa Hitlera i osnivača i vođe fašističkog ustaškog pokreta i NDH Ante Pavelića.

U brojnim teorijama Hitlerovog lažiranja samoubistva i posleratnog života u Južnoj Americi, pominjali su se i susreti sa Pavelićem, ali usprkos njegovom broju kontakata s ustaškom imigracijom u tadašnje vreme, on to nikada nije spomenuo u javnosti.

Ipak, da su se Hler i Pavelić susretali, sada nam prvi put potvrđuju Ćurkovićevi unuci, čiji je deda prisustvovao Hitlerovim i Pavelićevim čestim druženjima.

Iako neki navode da se prvi sastanak između Hitlera i Pavelića dogodio već 1953., Ćurkovićevi unuci kažu da je njihov deda prvi put svedočio njihovom susretu tek krajem 1954. Ćurković je već tada bio relativno imućan trgovac koji je posedovao imanje na obodu Buenos Airesa te su mu u to vreme pristupili hrvatski emigranti i upitali ga: “Može li vas vođa zamoliti za uslugu?”

Ćurković je bio upoznat s činjenicom da je Pavelić već godinama živeo u Argentini, ali nije imao nikakvog dodira s njim. Zamoljen je da s vremena na vreme ustupi svoje imanje Paveliću kako bi se mogao “sastati sa starim prijateljem.” Ćurković je pristao i Pavelić je vrlo brzo stigao do njegove kuće. Proveli su dan zajedno, a sutradan se pojavio gost.

Bio je to, naravno, Adolf Hitler lično. Ćurković je svojoj porodici detaljno ispričao kako je izgledao taj susret.

Hitler se, tvrdi, nije puno promenio, osim što nije imao svoje karakteristične brkove i nešto lošije je hodao. Čim se pojavio na vratima, Pavelić je skočio da ga toplo zagrli i pomogne mu da dođe do stola. Dugo su razgovarali, prisećali se ratnih godina, pričali o svojim detinjstvima i porodicama, ali i kovali planove za budućnost. Takvi su se sastanci ponovili gotovo desetak puta u Ćurkovićevoj kući, a i njega bi pozvali koji put da im se pridruži u razgovorima.

Bili su kao stari prijatelji, objašnjavaju danas unuci, i dodaju da se sastanci između Hitlera i Pavelića nisu održavali samo kod Hitlera, već i na drugim lokacijama, pogotovo u Pavelićevoj kući.

Da ova priča ne zvuči potpuno ludo, potvrđuju i svedočanstva drugih koji su takođe prisustvovali sastancima. Stolar Hernan Ancin ispričao je jednu takvu priču, kada je rekao da je radio kao stolar za čoveka koji je živeo u Argentini pod imenom Pablo Aranjos. Ovim pseudonimom se u Argentini služio Pavelić. U jednom finskom dokumentarnom filmu Ancin je posvedočio o jednom od sastanaka.

“U suštini je bio isti. Imao je sedu kratku kosu, ošišanu po vojnički. Bez brčića. Kada je Hitler stigao, podigao je stisnutu šaku ispružene desne ruke. Pavelić mu je prišao, spustio svoju šaku na Hitlerovu i zagrlio je. Potom su se osmehnuli i Pavelić se rukovao s Hitlerom. Uvek su se tako pozdravljali,” posvedočio je Ancin koji je dosta siguran da se to dogodilo 1953. godine.

Ispričao je kako su ga Pavelić i Hitler pozvali da sedne s njima i ponudili ga kafom.

“U tom trenutku Pavelić Hitleru navodi kako sam upravo ja stolar koji je zaslužan za sve što vidi u ovoj građevini. Hitler mi se u tom trenutku naklonio, kao da me pozdravlja. Bio sam mu u neposrednoj blizini, s njim pio kafu, uveren da je to upravo on,” navodi Ancin u finskom dokumentarnom filmu Vetrovi kraljevstva (Kuningaskunnan Tuuli).

Tweet