Istina je, ubijali smo i srpske civile

Istina je, ubijali smo i srpske civile

20 februara 2013

Ivan VekićIvan Vekić, bivši ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, izjavio je na suđenju Vladimiru Milankoviću i Dragi Bošnjaku, optuženima za likvidacije srpskih civila u Sisku, da su tokom rata 1991. godine morali da likvidiraju i srpske civile, jer je tada, kazao je Vekić, Hrvatska bila izložena unutrašnjoj pobuni i spoljnoj agresiji.

„Ako je bilo potrebno – takvi ljudi su likvidirani. To smo morali da uradimo. Bio je rat, a što se tiče toga šta je u ratu dozvoljeno ili nije, to je druga priča“, rekao je Vekić na Županijskom sudu u Osijeku, ponavljajući priču o „petokolonašima“ i „agresiji“.

-U ratu smo imali veliki problem, a to je bio prepoznati ko su civili među neprijateljima. Da li je civil onaj koji se tako oblači, a ima skrivene namere i neprijateljski je nastrojen? Ako smo bili u mogućnosti takve ljude smo likvidirali- izjavio je Vekić.

On je potvrdio da je u vreme najvećih zločina u Sisku dva puta prošetao gradom sa tamošnjim načelnikom policije, Đurom Brodarcem, kome je rekao da se „Sisak mora odbraniti po svaku cenu“, upoređujući rečenicu sa Titovom izjaviom „Prozor mora pasti“.

Na upućene zamerke što je u policiju primao ljude sa dosijeom, Vekić je kratko odgovorio da se malo časnih sestara javilo, pa je morao da primi one koji žele da nose pušku.

Inače, Đuro Brodarac je bio hrvatski i bivši jugoslovenski političar, a za vreme rata je bio načelnik policije u Sisku. Uhapšen je 2011. godine zbog sumnje za saučesništvo u ubistvima srpskih civila. Za vreme istražnog postupka, koji je pratio iz pritvora, Brodarcu je iznenada pozlilo i umro je 13. jula 2011. godine.

Još 2001. godine, Stojanka Trivkanović iz Siska, ispričala je novinarima zagrebačkog nedeljnika „Globus“ potresnu priču o potrazi za suprugom i dvojicom sinova koje su 25. avgusta 1991. godine, u vreme ručka, pred porodičnom kućom u sisačkom naselju Zeleni Brijeg, u beli kombi ugurali naoružani muškarci u vojnim uniformama bez oznaka.

Kad je izbezumljena od straha u zgradi sisačke policije upitala tadašnjeg načelnika Đuru Brodarca gde da traži sinove i muža, odgovorio joj je: „Traži ih u mrtvačnici“.

Nekoliko dana kasnije, iz mrtvačnice sisačke bolnice telefonirali su joj da dođe i preuzme suprugovo telo, koje je pronađeno na obali Save kod mesta Gušće. Tela sinova Zorana (22) i Berislava (17) nikada nije pronašla.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *