Istina o očinstvu za samo nekoliko sati

Tweet

Svaki treći testirani muškarac nije biološki otac svom detetu, pokazuju statistike! Nedoumica i sumnjičavost muškarca na očinstvo ponekad je višedecenijska mora i najčešće upropasti i najbolju partnersku vezu.

Kako se sporno očinstvo dokazuje a sumnje raspršuju, i da li samo muškarci podnose zahtev da ovakva analiza uradi, za čitaoce „Života plus“ objašnjava molekularni biolog profesor dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu:

– Dokazivanje spornog očinstva traje samo nekoliko sati. Jedan broj zahteva podnose i žene. Po Zakonu o porodičnim odnosima, nakon rođenja deteta upisuje se ime oca koji je u tom trenutku makar i samo u formalnom braku sa majkom, ali ne živi sa njom. Ukoliko postoji sumnja da dete nije njegovo, žena sama pokreće postupak za dokazivanje očinstva. Ovo se dešava i u slučajevima biomedicinski potpomognute oplodnje, kada žena „rentira“ svoju matericu za rađanje deteta nekom paru. Ovo kod nas, istina, nije dozvoljeno, ali s obzirom na to da će postojeći Zakon o porodičnim odnosima u dogledno vreme biti promenjen, trebalo bi i ovi detalji da budu poznati.

* Na šta, zapravo, mislite?

– Bez obzira na to što žena ustupa svoju matericu u trudnoći za drugi par, istovremeno može da se dogodi i oplodnja njene jajne ćelije, a da ona to ne zna. Kod blizanačkih trudnoća ona mora da ustupi oba deteta bez obzira na sumnju da je jedno dete ipak njeno. Takav slučaj dogodio se u Kaliforniji, kada je žena pristala da rodi dete paru Kineza. Rodila je blizance od kojih je jedno bilo belo, a drugo Kinez. Dokazivanjem se ispostavilo da je u isto vreme oplođena i njena jajna ćelija i da jedno dete jeste njeno. Međutim, u obavezi je bila da oba deteta ustupi kineskom paru. Sudski proces i veštačenje trajali su godinu i po dana, ali je dete na kraju uspela da vrati.

* Koje još okolnosti dovode do veštačenja spornog očinstva?

– Potreba za dokazivanjem očinstva se nameće i u situaciji kada žena nije u braku, a rodila je dete. Formalnog oca nema, ali ona ima pravo da svoje dete upiše u matičnu knjigu rođenih sa imenom oca. Partner sa ženom može da se slaže oko svega, ali da ne želi da prizna dete. Majka tada ima pravo da priznanje potraži preko suda. Sudu se godišnje upute stotine ovakvih zahteva za utvrđivanje očinstva.

* Koliko se često u matičnu knjigu upisuje formalni otac koji nije i biološki?

– Po sili zakona se uvek upisuje čovek koji je muž u trenutku rođenja deteta. Brak je neformalno raskinut ali nije sudski razveden, pa dete automatski preuzima ime oca porodice koji realno to nije. Tada najčešće novi partner tuži muža žene sa kojom je, za osporavanje očinstva nad detetom koje su dobili. Zato i imamo statistički podatak da svaki treći formalno upisan otac biološki to nije. Veštačenja pokazuju da između 30 i 35 odsto muškaraca kod nas ima isključeno očinstvo (nisu očevi svoje dece).

* A u svetu?

– U nekim društvima izostanak očinstva se vrti oko jednog procenta, kao što je to slučaj u Južnoj Africi. U nekim drugim zajednicama dostiže i 60 odsto, kao što je, recimo, u jednoj maloj ruralnoj zajednici u centralnoj Kini, gde su definicije porodice vrlo labave. U zapadnoj civilizaciji kojoj pripadamo, prosek je između dva i deset procenata. Posmatrano sa naučnog stanovišta to je biološka norma u ljudskoj vrsti u smislu održavanja doživotne veze. Po monogamnosti su poznate i druge vrste, kao što su laste, pa postoji podatak da se kode njih procenat „lažnih“ očeva vrti oko 10 procenata.

* Šta ovi procenti pokazuju?

– Primenjeno na ljudsku vrstu sve je stvar odluke. Zapravo, i žene i muškarci mogu da imaju po pet ili petnaest seksualnih partnera, ali najčešće samo sa jednim imaju decu. To je njihova odluka sa kim će ostvariti potomstvo. Naravno, postoje i odstupanja, kao što je poligamija, kada jedan muškarac ima više žena, ili poliandrije gde žena ima više muškaraca. U oba slučaja sva deca su priznata bez obzira na brak sa različitim muškarcima. Sećam se slučaja muškarca koji je proveravao očinstvo nad svoje troje dece nakon smrti supruge, jer je sve vreme bio opterećen sumnjom. Ispostavilo se da je samo srednje dete biološki njegovo, a da mu je najmlađe bilo najviše privrženo. Kada je istinu saznao nastavio je da živi i voli svu decu kao i do tada. Ovo bi trebalo da bude pouka svim muškarcima. Ljudi uglavnom poklanjaju pažnju krvnoj ili genetičkoj vezi, a zanemaruju izuzetno značajnu psihičku i emocionalnu sponu koja se uspostavlja između očeva i dece.

POSTUPAK TESTIRANJA

U zavisnosti od vrste uzoraka i namene, testiranje košta od 25.000 do 32.000 dinara. Može da se uradi još u prenatalnom periodu u 10. nedelji trudnoće, kada se uzima uzorak od fetusa. To je vreme kada žena može da zadrži ili prekine trudnoću ukoliko se ustanovi da je biološki otac muškarac sa kojim ona ne želi potomstvo. Ukoliko se provera vrši nakon 13. nedelje, odluku o prekidu trudnoće donosi stručna komisija koja za ovakav čin traži medicinske razloge.

Nakon rođenja, testiranje može da se uradi pre upisa u matične knjige rođenih, tako da se izbegne zabuna oko upisa oca. Za testiranje se uzima biološki uzorak od majke, deteta i oca. Ako majka neće, dovoljan je uzorak oca i deteta. Uzima se uzorak pljuvačke sa unutrašnje strane obraza. Ako uzorci nisu dostupni, odnosno u situaciji kada majka ne želi da dovede dete, kao uzorak može da se upotrebi dečja četkica za zube, papirna maramica koju je dete koristilo ili hanzaplast koji je bio na rani. Ako majka proverava oca koji to ne zna ili neće da dođe na testiranje, treba da donese, na primer, opušak cigarete ili njegovu četkicu za zube. Ako je u pitanju beba, a istinu želi da zna otac, treba da donese uprljanu pelenu, portiklu, mada je najbolje cuclu ili pupčanik, ukoliko je sačuvan – kaže dr Stojković.

Tweet