Истина о очинству за само неколико сати

Истина о очинству за само неколико сати

2 јануара 2018

Сваки трећи тестирани мушкарац није биолошки отац свом детету, показују статистике! Недоумица и сумњичавост мушкарца на очинство понекад је вишедеценијска мора и најчешће упропасти и најбољу партнерску везу.

Како се спорно очинство доказује а сумње распршују, и да ли само мушкарци подносе захтев да оваква анализа уради, за читаоце „Живота плус“ објашњава молекуларни биолог професор др Оливер Стојковић, руководилац ДНК лабораторије Института за судску медицину:

– Доказивање спорног очинства траје само неколико сати. Један број захтева подносе и жене. По Закону о породичним односима, након рођења детета уписује се име оца који је у том тренутку макар и само у формалном браку са мајком, али не живи са њом. Уколико постоји сумња да дете није његово, жена сама покреће поступак за доказивање очинства. Ово се дешава и у случајевима биомедицински потпомогнуте оплодње, када жена „рентира“ своју материцу за рађање детета неком пару. Ово код нас, истина, није дозвољено, али с обзиром на то да ће постојећи Закон о породичним односима у догледно време бити промењен, требало би и ови детаљи да буду познати.

На шта, заправо, мислите?

– Без обзира на то што жена уступа своју материцу у трудноћи за други пар, истовремено може да се догоди и оплодња њене јајне ћелије, а да она то не зна. Код близаначких трудноћа она мора да уступи оба детета без обзира на сумњу да је једно дете ипак њено. Такав случај догодио се у Калифорнији, када је жена пристала да роди дете пару Кинеза. Родила је близанце од којих је једно било бело, а друго Кинез. Доказивањем се испоставило да је у исто време оплођена и њена јајна ћелија и да једно дете јесте њено. Међутим, у обавези је била да оба детета уступи кинеском пару. Судски процес и вештачење трајали су годину и по дана, али је дете на крају успела да врати.

Које још околности доводе до вештачења спорног очинства?

– Потреба за доказивањем очинства се намеће и у ситуацији када жена није у браку, а родила је дете. Формалног оца нема, али она има право да своје дете упише у матичну књигу рођених са именом оца. Партнер са женом може да се слаже око свега, али да не жели да призна дете. Мајка тада има право да признање потражи преко суда. Суду се годишње упуте стотине оваквих захтева за утврђивање очинства.

Колико се често у матичну књигу уписује формални отац који није и биолошки?

– По сили закона се увек уписује човек који је муж у тренутку рођења детета. Брак је неформално раскинут али није судски разведен, па дете аутоматски преузима име оца породице који реално то није. Тада најчешће нови партнер тужи мужа жене са којом је, за оспоравање очинства над дететом које су добили. Зато и имамо статистички податак да сваки трећи формално уписан отац биолошки то није. Вештачења показују да између 30 и 35 одсто мушкараца код нас има искључено очинство (нису очеви своје деце).

А у свету?

– У неким друштвима изостанак очинства се врти око једног процента, као што је то случај у Јужној Африци. У неким другим заједницама достиже и 60 одсто, као што је, рецимо, у једној малој руралној заједници у централној Кини, где су дефиниције породице врло лабаве. У западној цивилизацији којој припадамо, просек је између два и десет процената. Посматрано са научног становишта то је биолошка норма у људској врсти у смислу одржавања доживотне везе. По моногамности су познате и друге врсте, као што су ласте, па постоји податак да се коде њих проценат „лажних“ очева врти око 10 процената.

Шта ови проценти показују?

– Примењено на људску врсту све је ствар одлуке. Заправо, и жене и мушкарци могу да имају по пет или петнаест сексуалних партнера, али најчешће само са једним имају децу. То је њихова одлука са ким ће остварити потомство. Наравно, постоје и одступања, као што је полигамија, када један мушкарац има више жена, или полиандрије где жена има више мушкараца. У оба случаја сва деца су призната без обзира на брак са различитим мушкарцима. Сећам се случаја мушкарца који је проверавао очинство над своје троје деце након смрти супруге, јер је све време био оптерећен сумњом. Испоставило се да је само средње дете биолошки његово, а да му је најмлађе било највише привржено. Када је истину сазнао наставио је да живи и воли сву децу као и до тада. Ово би требало да буде поука свим мушкарцима. Људи углавном поклањају пажњу крвној или генетичкој вези, а занемарују изузетно значајну психичку и емоционалну спону која се успоставља између очева и деце.

ПОСТУПАК ТЕСТИРАЊА

У зависности од врсте узорака и намене, тестирање кошта од 25.000 до 32.000 динара. Може да се уради још у пренаталном периоду у 10. недељи трудноће, када се узима узорак од фетуса. То је време када жена може да задржи или прекине трудноћу уколико се установи да је биолошки отац мушкарац са којим она не жели потомство. Уколико се провера врши након 13. недеље, одлуку о прекиду трудноће доноси стручна комисија која за овакав чин тражи медицинске разлоге.

Након рођења, тестирање може да се уради пре уписа у матичне књиге рођених, тако да се избегне забуна око уписа оца. За тестирање се узима биолошки узорак од мајке, детета и оца. Ако мајка неће, довољан је узорак оца и детета. Узима се узорак пљувачке са унутрашње стране образа. Ако узорци нису доступни, односно у ситуацији када мајка не жели да доведе дете, као узорак може да се употреби дечја четкица за зубе, папирна марамица коју је дете користило или ханзапласт који је био на рани. Ако мајка проверава оца који то не зна или неће да дође на тестирање, треба да донесе, на пример, опушак цигарете или његову четкицу за зубе. Ако је у питању беба, а истину жели да зна отац, треба да донесе упрљану пелену, портиклу, мада је најбоље цуцлу или пупчаник, уколико је сачуван – каже др Стојковић.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u