Историја балсамовања: Мумије као чувари душе

Istorija balsamovanja: Mumije kao čuvari duše

2 oktobra 2017

U doba starog Egipta verovalo se da će preminuli doživeti večni zagrobni život samo ako se telo pripremi na poseban način. Postupak pretvaranja pokojnika u mumiju (mumifikacija) bio je toliko savršen da ga je i danas teško nadmašiti. Sigurno ni oni nisu mogli da veruju da će njihove mumije biti toliko savršene da će nadživeti tu civilizaciju. Balsamovanje tela je postupak za koji je bilo potrebno dosta veštine.

Prvi korak je uklanjanje mozga. Telo se detaljno pere u vinu, a potom pomoću specijalne kuke mozak se izvlači kroz nos. To je tehnika za koju je bila potrebna spretna ruka i mnogo vežbe.

Zatim se duž desne strane trupa pravi izrez kroz koji se vade svi unutrašnji organi osim srca. Ono je prema verovanju potrebno pokojniku u zagrobnom životu, kako bi dokazao svoju dobrotu. Telo se potom prekriva prirodnom solju i ostavlja se da se suši 40 dana.

Pre nego što se mumija stavi u težak, kitnjasti kovčeg, preko glave se stavlja posmrtna maska, koja prema predanju štiti telo od zlih duhova i duši pomaže da prepozna svoje telo. Najvažniji deo obreda je otvaranje usta, kako bi preminuli u zagrobnom životu mogao da jede i govori. U grobnicu se stavljaju njegove stvari i dragocenosti koje bi mogle biti potrebne u zagrobnom životu.

Najpoznatija pronađena grobnica je Tutankamonova. On je sahranjen u divovskom kamenom sarkofagu, koji se sastoji od tri kovčega. Spoljašnji kovčeg je pretrpeo najveća oštećenja. Napravljen je od čempresa sa zlatnom folijom. Srednji kovčeg je sličan spoljašnjem sa ugrađenim dragim kamenjem. A unutrašnji je napravljen od čistog zlata. Grobnica je otkrivena 1922, a mumija je ispitana 1925. godine. Zbog ulja i smole zalepila se za kovčeg, pa je Hauard Karter naredio da se iseče na komade i ponovo sastavi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *