ИСТОРИЈА КОЈУ НИСМО УЧИЛИ НА ЧАСОВИМА: Милош Обилић је био турски заточник, али јесте убио Мурата на Косову

ISTORIJA KOJU NISMO UČILI NA ČASOVIMA: Miloš Obilić je bio turski zatočnik, ali jeste ubio Murata na Kosovu

23 januara 2015

1_172290Da li je zaista bilo ovako? ‘Na Vidovdan 1389. srpske snage predvođene knezom Lazarem sukobile su se sa turskom vojskom koju je vodio sultan Murat. Srpski junak Miloš Obilić je uspeo da ubije Murata, a za vreme bitke je stradao i knez Lazar. I tako je nastao mit o Kosovskom boju, najslavnjoj srpskoj pobedi u istoriji naroda koji i te kako zna šta je rat…’

Većina nedoumica o tome šta se zapravo dogodilo za vreme Kosovskog boja potiče od činjenice da se o Milošu Obiliću, čoveku koji je ubio sultana Murata i tako postao, pored Kraljevića Marka, najslavniji srpski epski junak, istorijski sa sigurnošću skoro ništa ne zna. Čak ni to da li je postojao!

Naime, o Milošu Obiliću ne postoji nijedan pisani trag niti dokument iz njegovog vremena koji bi nam otkrio nešto više o ovom čoveku. Sve što sada mislimo da znamo o njemu, plod je kasnijih dopisivanja i narodnih priča i predanja.

Pa, ko je onda bio Miloš Obilić?

– O Milošu Obiliću najrealniju sliku pruža kontroverzni Gerasimov letopis. Po njemu, Miloš Obilić je bio rodom iz Obilova kod Tjentišta, ispod Peštera (između Novog Pazara i Sjenice). U ratu između kneza Lazara i Nikole Altomanovića njegov grad je uništen i da je on utočište potražio kod Marka Mrnjavčevića u Prilepu – priča za Dnevno.rs Aleksandar Tešić, književnik i jedan od prvih koji su progovorili strani srpske istorije o kojoj se malo zna.

Gerasimov letopis je delo brata Vuka Brankovića, monaha Gerasima. O spisu se ne zna ništa sa sigurnošću jer danas ne postoji nijedan zvaničan prepis. Original se čuvao u manastiru Hilandar iz koga ga je jedan monah iz familije Vasojevića preneo kod porodice Femić u Femić Kršu, u Crnoj Gori gde je slučajno izgoreo 1943. godine. O ovom dokumentu se danas zna samo iz onoga što je Milić od Mačve zapisao 1989. da bi sačuvao od zaborava usmeno predanje koje je postojalo u porodici Femić.

Međutim, jedan drugi istorijski izvor, „Kraljevstvo Slavena“ Mavra Orbinija iz 16. veka identično opisuje život Miloša Obilića što ukazuje da bi se „Gerasimov letopis“ mogao smatrati autentičnim izvorom.

Nezvanično, Gerasimov letopis je sadržao mnogo toga što se ne poklapa sa današnjom, „zvaničnom“ srpskom istorijom, a da je to slučaj i sa pričom o Milošu Obiliću.

– Marko Kraljević je u vreme kada je Miloš boravio kod njega već bio sultanov vazal. Prilikom odlaska na poklonjenje u Jedrene, on je poveo i Miloša Obilića sa sobom koji je svojom pojavom i snagom oduševio sultana Murata koji ga je zadržao tamo. Po nekim indicijama iz Gerasimovog letopisa i iz našeg narodnog predanja i epskih pesama, proističe da je Miloš bio zatočnik, vitez koji se borio za slavu – priča Tešić.

Tako je Miloš Obilić kod Murata u službi ostao, prema Gerasimovom letopisu, sedam godina! Ako je ovo tačno, Miloš je i te kako poznavao turski način ratovanja, sve njihove slabosti i snage.

– Miloš se u Srbiju vratio nešto pre bitke na Toplici, kada se posebno istakao komandujući vojskom kneza Lazara. Pobedio je upravo jer je dobro poznavao Turke i njihov način ratovanja. Nakon toga, po predanju, knez Lazar mu je dao titulu vojvode i na upravu Braničevo gde i danas postoji mnogo toponima sa njegovim imenom. Međutim, tu je vladao samo 2-3 godine, pa i nije stigao da ostavi neki materijalni trag – objašnjava Tešić.

A onda je došla Kosovska bitka…

– Po Gerasimovom letopisu, upravo je zbog toga što je bio sedam godina u službi kod njih, Miloš i mogao da prođe pored Turaka i da priđe dovoljno blizu Muratu da bi ga ubio. Potvrdu tome nalazimo i kod pomenutog Mavra Orbinija koji u svom delu kaže da je Miloš došao „u tabor Turaka kod kojih je bio na velikoj ceni. Stoga je smesta bio uveden pod šator turskog cara, koji se jako obradovao njegovom dolasku“. Kako bi drugačije, pre ili za vreme bitke, neko uspeo da priđe sultanu? Sultan nikada nije bio u prvom redu vojnika, nego u svom utvrđenom logoru – bivaku, ograđenim rovovima, kopljima i stražom – naglašava Aleksandar Tešić.

O tome kako su Turci vodili bitke najbolje je opisao Konstantin Mihailović u delu „Janičarove uspomene ili turska hronika“: „Ovakav je borbeni red kod Turaka najviše za odlučnu bitku: Zastava carskih ima četiri, koje pripadaju dvoru. Jedna je bela zlatnim slovima pisana, i ona je iznad svih, jer označava da je tu čitava carska sila, i zovu je alem-isandžak, to jest zastava čitave sile. Druga je zastava crvena – dvorske konjice. Treća je zelena i crvena, četvrta žuta i crvena, i ove su janičara dvorskih pešaka. I kad god se razviju te četiri zastave tu je i car među svojim dvoranima. (A vojska carskoga dvora) na ovaj način (se uređuje): dvorski konjanici (stoje) pored njega, pred njim janičari, za njim kamile, a oko njih svuda jarak (se načini i bedem); ispod jaraka veliki štitovi su u zemlju pobijeni (sablje su isto tako vrlo oštre i pripremljene i drugo ratno oružje je bogato opremljeno, pa bi se zato i naši morali isto tako dobro pripremati), oko jaraka svuda je nasut bedem nagore, i na ovom (bedemu) svuda su gusto pobijeni kočevi…“

Iako je Mihailović pisao skoro vek nakon Kosovskog boja, za Osmanlije je poznato da su bili okoreli tradicionalisti i da se njihov kako državni tako i vojni sistem nije menjao vekovima.

– Ovakvom utvrđenom taboru moglo se prići samo sa posebnom dozvolom, beratom, koju je Miloš Obilić imao jer se, po priči iz Gerasimovog letopisa, Murat nadao da će se Miloš vratiti njemu u službu. Ovo je Miloš iskoristio da bi mu prišao i ubio ga – priča Aleksandar Tešić malo poznatu verziju o tome kako su se događaji na Kosovu polju zapravo odigrali.

Sve ostale priče – da je Murat ubijen na prevaru posle bitke, da je Miloš sam uspeo da ubije 12.000 Turaka kao što kaže epska pesma, ili da je sa 12 vojvoda uspeo da se probije do sultana, smatra Tešić, malo su verovatne jer bi turski izvori to naveli, a nijedan ne spominje takav scenario.

– Uostalom, za svakog cara najveća čast bi bila poginuti u borbi, a ne kao rezultat nečijeg lukavstva, pa bi savremeni turski izvori s ponosom isticali junačku smrt svog sultana – smatra Tešić.

Gerasimov letopis je izgoreo u kući porodice Femić 1943. i navodno ne postoji prepis.

– Postoji priča o tome da ga je neki sveštenik čitao i da mu se nije dopalo šta tu sve piše jer bi srpska istorija tog perioda bukvalno morala ponovo da se piše kada bi on ugledao svetlost dana. Zato o njemu ni danas ne znamo mnogo. Ipak, možda ćemo jednog dana saznati istinu i tako što će neko uspeti da se probije do tih turskih arhiva koje oni toliko čuvaju – zaključuje Tešić.

I sam Konstantin Mihailović o oklopnim konjanicima kaže: „Turcima je naređeno od cara da (više) gledaju konje, a ne ljude. Pristupivši s obeju strana s kopljima i sabljama i drugim različitim oružjem da konje tuku i ranjavaju a posle toga im s ljudima laka bitka biva, i zato se svako mora čuvati opterećenja od oklopa, što ćeš lako i „sam razumeti, jer kad tako opterećen iz bilo kojeg razloga sjašeš, bez pomoći sam ne možeš ponovo da uzjašeš.“ A da su Turci za to znali mnogo ranije dokaz je bitka kod Stefanijane 1344. kada su na prevaru namamili teške oklopnike vojvode Preljuba da sjašu i da pešice krenu za njima uz brdo, dok su drugi Turci iz prikrajka vrebali priliku da se domognu njihovih konja kojim su posle svi pobegli.

(Dnevno.rs)

KOMENTARI



16 komentara

  1. Don Hihot says:

    Možda ali nije mi logično da sultan primi naoružanog srpskog vojnika u sred bitke sa Srbima bez gomile vojnika u blizini koji bi mogli brzo da reaguju, bez obzira što su kao bili bliski. Doduše ne znam ni kako je moguće da je turski sultan bio blizak sa nekim plaćenikom. Ovo je takođe očigledan odgovor na verziju da su srpski konjanici raѕbili neko krilo turske vojske, jer upravo pokušavaju da demantuju mogućnost da je tako nešto bilo moguće pozivajući se na takozvanu "nepobedivost" turske vojske. Sumnjiva mi je ova priča.

  2. Ilija says:

    Ovo su gluposti da je neko iz protivnickog tabora mogao da na na prevaru pridje sultanu u jeku bitke i ubije ga, a okolo besni bitka, jauci svuda i urlanja, ubija ko koga stigne od protivnika, niko ne diskutije ni sa kim. Nemoguce da neko prodje kroz te redove klanice, sem uz vojni prodor i vojnu pratnju. Ovaj video dobro opisuje Kosovski boj, uglavnom izpo turskim izvorima. Srbi dobili boj, uz velike zrtve: https://www.youtube.com/watch?v=q0VUPnX38SA "Kosovski boj u novom svetlu"

  3. Mare says:

    Ilija samo se vi drzite Deretica. -Inace prica ima smisla jer ukoliko je postojao prijateljski odnos pre bitke moguce je da je bilo i samih kontakata izmedju Milosa i Murata. Nekakvog dogovora o prelasku na njegovu stranu usred boja sto bi u srpskim redovima bilo demoralisuce jer Milos je vazio za junaka. Na taj nacin je mogao da pridje Muratu i odradi ubistvo.

  4. Ilija says:

    @Mare, Prica apsolutno nema logicnog smisla. Ne postoji slican primer od rimskog vremena do 19 veka kad su se bitke desavale u toku nekoliko sati da neko se seta preko linije razdvajanja i ne bude ubijen odmah. Jos manje verovatno kad su bitke bile u bliskom kontaktu, tj sabljama i kopljima i konjanici. Vladar/komandant je prilicno iza prvih redova, dobro zasticen. U prvim redovima je uvek bila klanica od pocetka do kraja. Tu vlada pravilo "Ubij da ne budes ubijen". Mislite malo o tome. Cilj ove price je da je Srbin na lopovski nacin, tj na podvalu a ne na junastvo, ubio turskog cara. Isto kao sto su rekli da je najzasluzniji za pobedu, Vuk Brankovic izdao. Sve iz iste kuhinje - da predstavi Srbe kao kukavice, izdajnike, prevarante, Vatikanski trikovi. A kako objasnjavas legendu da su zvona na NotreDame u Parizu zvonila za srpsku pobedu, nego ocevici javili. Takodje je neki talijanski vladar slao pismo cestitke Tvrtku na pobedi. A oni kojima Deretic nije po volji obicno nisu u stanju da razmisljaju svojom glavom i povezuju stvari, sta je logicno sta nije. On je inzenjer koji je treniran da misli, nije obican srpski istoricar koji prihvata stvari zdravo za gotovo. U srednjem veku su mnogi zadugo zagovarali staru teoriju da se sunce okrece oko zemlje, nisu bili u stanju da prihvate nove argumente. Deretic poziva protivnike na raspravu, ne smeju, samo pljuvaju. On je pretrazio najvece svetske biblioteke, ovi u Srbiji samo ono sto je dostupno u Srbiji (nakon sto su AustroUgari, Nemci i komunisti uklonili svu literaturu koja se ne slaze sa Porfirogenetom.

  5. Mare says:

    @Ilija Zar Ti stvarno verujes u pricu da je Deretic jedini koji je citao knjige po svetu, a svi ostali pasli travu po narodnoj biblioteci? Daj molim te nemoj takve stvari da izjavljujes. Drugo, sama postavka bitke u bilo kom dobu pre modernog je bila takva da se sve desavalo na relativno malom prostoru uz buku i zveket metala, a siri prostor je ostajao za komunikaciju izmedju suprotstavljenih tabora. Takodje ne znam da li si upoznat da nije bezanje simbol dobijene bitke vec iskljucivo poruka preko glasnika da je jednoj strani dosta i da se predaje. Po tvom misljenju sve do zadnjeg je trebalo ubiti da bi pobedio, ali u praksi nije bilo tako. Sam ishod bitke je diskutabilan naravno i ja sam pobornik price da je Srbija pobedila i zadrzala nekakvu nezavisnost, ali u okviru otomanske imperije. Verujem da je sve vraceno na stanje pre bitke, ali sa prisnijim vezama sto je u konacnici dovelo i do pada same Srbije mirnim putem. - Ovo ostavljam za kraj. Nedavno sam sa jednim istoricarem razgovarao o Dereticu i toj famoznoj prici da niko ne sme da izadje njemu na TV duel itd... Odgovor je bio, citiram: "Mozes li ludog ubediti da je lud? Isto tako nemozes ni Drinu ispraviti" Poenta je da nemaju sta istoricari pred Dereticem da brane, vc on mora da se mane dokazivanja naseg nebeskog porekla i pocne da gleda istini u oci.

    • Becki konjusar says:

      Kako ne shvatas da je istorija falsufikovana i da se tumačila drgačije do 1878 god. Naši akademici su stekli diplome i pozicije u komunizmu ili po njihovom sistemu i uvalili se u fotelje pa im ne pada na pamet da čačkaju po istoriji i dokazuju. Ovo što je Deretić objavio je mnogo vredno a sad neka se nadje neko da ga demantuje sa dokazima i činjenicama.

    • Becki konjusar says:

      Kako ne shvatas da je istorija falsufikovana i da se tumačila drgačije do 1878 god. Naši akademici su stekli diplome i pozicije u komunizmu ili po njihovom sistemu i uvalili se u fotelje pa im ne pada na pamet da čačkaju po istoriji i dokazuju. Ovo što je Deretić objavio je mnogo vredno a sad neka se nadje neko da ga demantuje sa dokazima i činjenicama.

  6. ZIS says:

    Moram da postavim jedno pitanje onima koji se i dalje drže istorije kojusu nam napisali na berlinskom kongresu. Po ondašnjem načinu i običaju ratovanja dali postoji neki zapis bilo gde u svetu da je pobednik napustio bojište posle bitke?Kada su osmanlije (jer onda još nisu bili turci) došli ponovo na tadašnju teritoriju Srpskog kosova ?

  7. Don Hihot says:

    @Mare - ne smaraj i skapiraj da je najverovatnije cela evropska istorija izmisljena. Sa tim nema veze Deretic niti bilo koji drugi istoricar, jer verovatno lupaju gomilu gluposti i tapkaju u mraku pokusavajuci da nadju izlaz iz ovog pakla u kome se nalazimo. Mozda ga i mrzis ili bar ne volis, ali Dereticeva velika zasluga, na cemu svi mozemo da mu budemo zahvalni je da je svojom upornoscu i glasnoscu uspeo da nam u prvi plan vrati logiku kad razmisljamo o istoriji pa samim tim i u politici i u zivotu. Doduse citajuci tvoj komentar nisam siguran da je i tebi uspeo da vrati logiku.

  8. nenad says:

    Ma kakav Femic i Crnogorci i krsevi Srbin iz Metohije cak i Siptari kazu Miljas Kobiljici iz Sar planine

  9. oooooooooooooko says:

    smo je bila razlika u tom milos je obilic a vucic aleksandar je vucic

  10. Veljko says:

    Slaba teorija Poznato je da je Milos par godina pre kosovske bitke pobedio osmanlije u bitci na Plocama Tako da nije moguca teorija o dobrim odnosima Milosa i Murata

  11. Milesevska35 says:

    Gospodo, teski oklopnik, vitez, iz 14. veka, bez ikakvih problema moze sam uzjahati konja, oklop je tezak 40 tak kilograma, mozete pogledati snimke, ko ne veruje, lako ce te naci, tako d aova zadnja prica pada u vodu, bez obzira ko ju je pisao.

  12. Suzana says:

    Milos Obilic Idite u manastir Tumane kod Golupca i sve cete saznati o Milosu Obilicu Selo Malesevo kazu zvalo se Milosevo tu se rodio selo Dvoriste Milosevi dvorovi,manastir Tumane zaduzbina Milosa Obilica pa Kuksane tu se Milos kupao u kamenu uklesano mesto za njegova stopala i u kamenu obelezena njegova visina a odozgo je isao vodopad Pa i legenda o vilama i zmajevima postoji samo ovde pa narodne price da mu je majka vila a otac Zmaj potrazite sve Monasi manastira Tumani obnavljaju isposnicu Sv.Zosima i manastir Tumani zaduzbinu Milosa Obilica.Vazno je zbog nas i nasih potomaka priloziti u ovu obnovu jer kada budemo nju obnovili pocinje obnova i svih vrednosti Kosova Bog sve vidi Slava Bogu !!!

  13. predejane says:

    vrlo je zanimljivo pitanje kako je moguce da konstantin filozof pisuci zivot despota stefana lazarevica ne spominje ime ratnika koji je ubio murata. ako je iko imao mogucnosti da dodje do te informacije, to je bio konstantin filozof, a za to je svakako najzainteresovaniji bio i sam despot stefan. konstantin je bio despotov bibliotekar, pisac, vrlo ucen covek, mogao je ili cak morao je da dodje u kontakt sa kosovskim veteranima, koji su, sigurno, kao i svi veterani posle svih ratova, voleli da pricaju i opisuju bitku u kojoj su ucestvovali, kao i da dolaze na dvog vladara, sina kneza lazara palog u toj bici. postojala su finansijska sredstva da se do tog imena dodje, postojala je policija da to pod prinudom sazna,i opet nista. nema imena, konstantin ne spominje ime tog ratnika. zasto? jer ga niko nije ni znao, niko ni u narodu tada nije spominjao ratnika junaka, a o tome je moralo da se prica, jer je to prica koja opravdava, osmisljava i srpsko stradanje na kosovu i pogibiju lazarevu. takodje je zanimljivo, neka o tome istoricari potvrde ili ospore, da se taaj junak sa imenom milos obilic prvi put spominje u knjizi mavra orbina izdatoj nekih 350 godina posle bitke. na kraju, pohvale su bile ozbiljan i rado koriscen knjizevni rod u tadasnjoj srbiji, pa bi sigurno milica, jefimija ili ko drugi, odao pocast i hvalu takvom junaku ovekovecivsi ga imenom. avaj, ni to se nije desilo. sta je odgonetka? da milos obilic nije postojao, definitivno, a pitanje je na koji je nacin murat izgubio zivot, s obzirom da je jednom prilikom sima cirkovic, nas istoricar i akademik, jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjeg veka izjavio da se o kosovskoj bici sa sigurnoscu mogu reci samo dve stvari: da se odigrala i da su oba vladara poginula. mi da dodamo, sve ostalo su nagadjanja, pesnicka, politicka, folklorna i druga vec po svacijoj zelji i ukusu. sapiente sati!

  14. Blaf says:

    Ako Obilic i nije postojao danas bi ga trebalo izmisliti. Nakotilo se Murata ...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *