„Историјска гужва“ око Бача

„Istorijska gužva“ oko Bača

14 jula 2017

BAČKA se po Baču zove, a kada njegovi stanovnici iz centra Bača krenu ka tvrđavi, kažu „idemo u grad“, dok centar grada zovu – selo. Da Bačani zaista čuvaju nasleđe živo kroz objekte, legende, toponime, za „Novosti“ potvrđuje dr Slavica Vujović, arhitekta konzervator, a povodom izložbe „Vekovi Bača“ koja traje u Domu Vojske Srbije.

– Jezik je sačuvao nasleđe, jer on krije sve tajne koje postoje, samo što mi nekada nismo vični da ih razumemo – objašnjava Vujovićeva. – Zadržali su se termini iz mitologije, čak i keltski nazivi, pa tako imamo i opidijum, keltsko utvrđeno naselje, u pravcu Karađorđeva.

Na širem prostoru opštine Bač, prema rečima sagovornice, neverovatna je „istorijska gužva“: postoji više od 300 arheoloških lokaliteta. Mnogi su dokazi da je tu, i pre osam hiljada godina bilo civilizacije. Na tvrđavi Bač nađeni su tragovi neolitske kulture i slojevi koji govore o antici, ali i svih kasnijih perioda, koji postoje i na čitavoj teritoriji mesta. Zbog ove slojevitosti, rodila se ideja o „difuznom muzeju“, sa namerom da se ova vrsta institucije ugradi i u novi nacrt zakona.

– U Srbiji postoji mnogo malih mesta na kojima bi trebalo očuvati i prikazati nasleđe, pa bi velika šansa za našu zemlju bila da se sve to popiše. Time bismo uvećali svoju baštinu i postali svesni šta sve imamo – veli Vujovićeva. – Model difuznog muzeja smo odmah uključili u izložbu „Vekovi Bača“, a već smo napravili jedan punkt u tvrđavi Bač, sa arheološkom postavkom na dve etaže. Tu se može videti kulturna slojevitost od praistorije do 18. veka. Sledeći punkt će biti u Franjevačkom samostanu gde će biti arheološka i tekstilna zbirka, kao i zbirka liturgijskog ruha. Treći, planirani punkt je u manastiru „Bođani“ u kojem je ranije postojao muzej „Hristifora Žefarovića i njegovog doba“. Publika će biti u prilici da vidi ikone koje se još koriste u molitvene svrhe, a deo su postavke.

U Domu Vojske predstavljen je i desetogodišnji složen posao stručnjaka: od istraživanja, preko tehničke zaštite do obnove tvrđave Bač, Franjevačkog samostana i manastira „Bođani“.

– Ova tri spomenika, kulturna dobra od izuzetnog nacionalnog značaja, bili su na početku ovog projekta u veoma lošem stanju.

Vujovićeva ističe i da objekti u okolini Bača nemaju velike kapacitete, ni prostorne ni ljudske:

– Bila bi šteta da taj prostor bude napadnut masovnim turizmom. On ima svoju tišinu koju treba čuti, nasleđe koje daje mogućnost da se promišlja. Postoje predeli na kojem se pejzaž nije promenio od praistorije, a to je u današnje vreme u Evropi prava retkost – zaključuje Vujovićeva.

NOVI NALAZI U SAMOSTANU

NA izložbi u Beogradu prikazani su i originalni ostaci srednjovekovnog prozora iz manastira koji danas više ne postoji, a koji su pronađeni tokom novih iskopavanja u Franjevačkom samostanu.

– Našli smo i gleđosane biber crepove, koji su izvesno iz 13. veka. Kada smo započeli projekat rehabilitacije samostana otkrili smo i celu sakralnu građevinu. Upravo utvrđujemo koja je bila tačna namena tog objekta – kaže Slavica Vujović.

SARADNJA I STRPLJENJE

U Franjevačkom samostanu i manastiru „Bođani“ i danas žive duhovne zajednice, a Vujovićeva tvrdi da oni i konzervatori idu ka istom cilju, ali sa različitih pozicija.

– Za crkvene zajednice to je živo i oni ga ne vide kao dominatno kulturno nasleđe. Imaju potrebu da ga obnavljaju i modernizuju, zato nekada možemo biti suprotstavljeni. Dijalog i strpljenje vodi ka spasavanju nasleđa – veli Vujovićeva.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *