IŠTVAN PASTOR: Menjati Ustav Srbije, veća autonomija za Vojvodinu

IŠTVAN PASTOR: Menjati Ustav Srbije, veća autonomija za Vojvodinu

28 februara 2014

Istvan-Pastor-Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor smatra da se u periodu od 2014. do 2018. godine pitanje redefinisanja Ustava mora staviti na dnevni red, a sve ono što je pre deset godina bilo zacrtano “Subotičkom inicijativom” treba ponovo da se stavi na sto.

Na obeležavanju “Subotičke inicijative”, kojom je pre deset godina zatražen bolji položaj autonomije Vojvodine unutar Srbije, Pastor je ocenio da je tokom te decenije “bilo puno koraka, nadanja, napravljen je krug i sada se manje – više nalazimo na istom mestu”.

Pastor je ocenio da je ta inicijativa, kojom su predloženi politički pravci i osnove neizbežnih ustavnih i zakonskih reformi u cilju poboljšanja položaja Vojvodine, danas “potpuno friška i aktuelna”.

“Gradnja autonomije i postizanje političkih ciljeva je jedan proces u kojem nema uvek uzlaznog i pravovremenog hoda, nego ima i stranputica kao što je ovih deset godina”, rekao je Pastor.

Prva Vojvođanska konvencija, održana pre deset godina u Subotici, predstavljala je skup stranaka, organizacija i pojedinaca koji se zalažu za široku autonomiju Vojvodine, čiji su predstavnici, predvođeni Jožefom Kasom i Nenadom Čankom, aklamacijom usvojili “Subotičku inicijativu”. Prva konvencija je održana na tridesetu godišnjicu usvajanja vojvođanskog ustava 1974. godine.

Obeležavanju desetogodišnjice “Subotičke inicijative” prisustvovao je i potpredsednik Liberalno demokratske partije Dušan Mijić koji je ocenio da je Subotička, ali i mnoge druge deklaracije nastale na jasno definisanoj autonomiji koja je proistekla iz Ustava iz 1974. Mijić smatra da je današnja, četrdeseta godišnjica Ustava iz 1974. godine, prilika da se sagleda kakvi su rezultati postignuti kada je autonomija imala svoj puni sadržaj, podsetivši da je Vojvodina tada bila na nivou Hrvatske i Slovenije, a da je danas četiri, pet puta iza njih.

“Sigurno je da Ustav iz 1974 godine, po svom karakteru danas ne bi mogao da važi i da je on u društvenim promenama i tranziciji morao pretpreti određene izmene, ali se dogodio obrnut proces. Trebala su ostati ona načela koja su definisala autonomiju, a izmeniti se politički i ekonomski sistem. Ovde je gotovo sve obrnuto urađeno”, smatra Mijić.

On je dodao da je potrebno vratiti se načelima autonomije Ustava iz 1974., uključujući savremen, moderan politički život i ekonomski sistem.

Kopredsednik Četvrte vojvođanske konvencije Šandor Egereši ocenio je da je vojvođanska autonomija garant slobode, dostojanstva, razvoja privrede i garant poštovanja prava građana i nacionalnih zajednica.

On je ocenio da je autonomija Vojvodine “stavljena u zapećak” i da se kontinuirano radi na tome da se vojvođansko pitanje marginalizuje i da se iskoristi za dnevne, sitne političke nagodbe.

Egereši je ocenio da pitanje autonomije Vojvodine mora da bude u interesu i većinskog srpskog naroda i manjinskih nacionalnih zajednica.

On se založio za donošenje novog Ustava Srbije, koji će biti rezultat dubinske i temeljne javne rasprave, kako bi konačno bila stavljena tačke na sve politickce manipulacije oko pitanja autonomije Vojvodine.

Predstavnik Četvrte vojvođanske konvencije Đorđe Subotić ocenio je “vremenom blagostanja” period od donošenja Ustava Vojvodine iz 1974. do “gušenja” autonomije te pokrajine 1988. godine.

On je ocenio da su nad političkim subjektivitetom Vojvodine izvedena “dva atentata”: prvi posle “jogurt revolucije” 1988. godine i drugi, “ne manje brutalan”, u ustavnim rešenjima iz 2006. godine.

“Od tada je vojvođanska autonomija priključena na aparate za veštačko održavanje života, a Ustavni sud joj svojim rigidnim odlukama isključuje jednu po jednu funkciju. Vojvođanska autonomija u političkom smislu je pred umiranjem, a grobari na političkoj sceni se takmiče u svojim uslugama pokopa”, ocenio je Subotić.

On se založio za to da Vojvodina ponovo dobije svoj ustav, kojim će biti regulisana njena široka autonomija, i dodao da Srbija treba da bude federalizovana država.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *