Иштван Сабо: Филм ће наставити да живи

Ištvan Sabo: Film će nastaviti da živi

28 februara 2018

CRVENIM tepihom i svečanim uručenjem nagrade „Beogradski pobednik“ za doprinos filmskoj umetnosti mađarskom oskarovcu Ištvanu Sabu, u Sava centru započeo je 46. Međunarodni filmski festival.

– Zahvaljujem na nagradi, ali prava istinska nagrada za mene je to što mogu da vidim ovoliko posetilaca u jednoj bioskopskoj sali, a to mi se odavno nije desilo – izjavio je jedan od najznačajnijih autora evropskog filma, ističući da nije prvi put u Beogradu, i da je u našem gradu imao divne prijatelje, Ljubišu Samardžića i Evu Ras.

– Ipak, želim nešto više da kažem o jednom svom drugom sjajnom prijatelju koji je pravio odlične filmove, poput „Ljubavnog slučaja ili tragedije službenice PTT-a“, ili „Čovek nije tica“. Molim da prenesete Dušanu Makavejevu da za njega gajim svoje najdublje poštovanje i ljubav – rekao je Sabo.

On je i zvanično proglasio Fest otvorenim, a nagradu mu je uručila gradska sekretarka za kulturu i predsednica Odbora Festa Ivona Jevtić.

Prve ovacije slavni reditelj i scenarista, dobitnik najprestižnijih svetskih nagrada, među kojima su i dve „Zlatne palme“ u Kanu, dobio je i pre otvaranja Festa. Mnogobrojni predstavnici medija dočekali su ga aplauzima na jučerašnjoj popodnevnoj konferenciji za novinare, na koju je došao pravo sa aerodroma.

 

Izražavajući zadovoljstvo što je opet u Beogradu, gde je pre tridesetak godina bio predavač na Beogradskoj filmskoj školi, Sabo je objasnio šta za njega danas znače priznanja.

– Posao reditelja je da ističu publici nešto što je važno, i da to bude zanimljivo i uzbudljivo ispričano, tako da je nagrada sredstvo da do tog cilja dođemo – izjavio je reditelj koji je tokom višedecenijske karijere stekao autoritet hrabrim, angažovanim filmovima („Pukovnik Redl“, „Hanusen“, „Sunshine“, „Taking sides“, „Kao Julija“…), u kojima je sarađivao sa najvećim filmskim umetnicima današnjice, kao što su Klaus Maria Brandauer, Rejf Fajns, Džeremi Ajrons, Anet Bening, Helen Miren, Glen Klouz…

Na pitanje „Novosti“ koliko je važno da se filmska umetnost bavi istorijom i sudbinama malih, običnih ljudi, s obzirom na to da gotovo svi njegovi filmovi fokusiraju neke važne teme iz prošlosti, i da su jedina dva mađarska ostvarenja koja su do sada nagrađena Oskarom za najbolji strani film (njegov „Mefisto“ iz 1981, i „Šaulov sin“ Lasla Nemeša koji je briljirao 2016), svaki na svoj način obrađivali burne i teške periode, Sabo je rekao:

 

– „Mefisto“ je priča o intelektualcu koji se u doba nacizma kompromituje zarad para, moći, slave, a „Šaulov sin“ je sjajno urađen film o Holokaustu. Mi smo iz istog regiona, dakle, Srednja Evropa, Austrougarska, i mislim da ne postoji osoba u tom regionu čija porodica nije pogođena nekim istorijskim promenama koje su se dešavale. Naše prošlosti su iste, bilo da se radi o Prvom svetskom ratu, Oktobarskoj revoluciji, nacizmu u doba Hitlera, Drugom svetskom ratu, pa onda strahovladi Staljina. Svaka porodica je živela pod pritiskom ideologija koje su želele da im promene život, i da ga ukroje kako njima odgovara i po nekim svojim željama. To su doživeli moji baba, deda, roditelji, i to je moja priča koju ja ne mogu drugačije da ispričam, u porodici nisam imao ni kraljeve, ni guvernere, ni bilo kakve glavešine i moćnike. Ja nisam imao izbora, nego da pričam o istoriji iz ugla malih, običnih ljudi, koji su uvek i najveće žrtve istorije – rekao je Sabo, ističući da je iz istorije naučio mnoge lekcije, i da je važno da čovek čita o prošlosti, da se trudi da shvati vreme u kojem živi, i da sačuva sebe.

O tome kako on vidi odnos između filmske umetnosti i politike, jer su njegovi filmovi vrlo angažovani i politički, Sabo je rekao, za „Novosti“, da tu nema „ljubavi“.

– Politika i umetnost uopšte, ne samo filmska, se ne vole, ali dnevna politika dosta utiče na umetnost. Umetnici, intelektualci, novinari i svi drugi pametni ljudi, trebalo bi da svedoče o vremenu, da ga analiziraju, provociraju i kritikuju. To je njihova moralna i profesionalna misija.

Ono što obeležava svetski film, bez obzira na činjenicu što je sve manje bioskopske publike, i što se filmovi sve više gledaju na internetu i TV ekranima, Sabo tvrdi da je, ipak, optimizam.

– Mislim da će bioskopi i dalje živeti, i ne verujem da će film umreti. Od 1896. do danas film živi, preživljava. U budućnosti će postojati i druge nove forme komunikacija, ali će filmska umetnost opstati. Bez obzira na sve tehnologije, i dalje idemo u bioskop, i dalje čitamo knjige, i idemo na izložbe.

ZAFRANOVIĆ I MANČEVSKI

NA konferenciji za novinare predstavljeni su i reditelji Lordan Zafranović, koji će predsedavati žiriju nacionalnog takmičarskog programa „Srpski film“ i Milčo Mančevski, predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa. O onome što nas očekuje na 46. Festu, govorili su umetnički direktor i selektor Jugoslav Pantelić, i v. d. direktora Centra beogradskih festivala Nataša Ilić.

VREMEPLOV SA ZVEZDAMA

GLAMUROZNU ceremoniju otvaranja Festa vodili su glumci Marija Bergam i Radivoje Raša Bukvić, a mali vremeplov podsetio nas je kako je izgledalo kada su beogradskim ulicama šetale najveće zvezde svetskog filma, Frenk Kapra, Denis Hoper, Piter Fonda, Mikelanđelo Antonioni, Franko Nero, Džek Nikolson, Majkl Čimino koji je na FDU imao razgovore sa studentima. Posle oficijelnog programa, publika u kojoj su sinoć bili i premijerka Ana Brnabić, ministar kulture Vladan Vukosavljević, ministar inostranih poslova Ivica Dačić, uživala je u favoritu za ovogodišnji Oskar, filmu „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju“ Martina Makdone, kojim je započeo Fest.

HVALA ČOLIĆU, SMOKIJU, GLOGIJU

UMETNIČKI direktor Festa Jugoslav Pantelić najavio je 116 novih naslova koje ćemo videti, koji su kvalitetan presek svega onoga što možemo nazvati značajnim filmom, gde god da je on nastao na kugli zemaljskoj.

– Sve što smo ove godine uradili posvećujem onima koji danas nisu sa nama. Zahvaljujem se ocu Festa, Milutinu Čoliću, koji nas je napustio pre devet godina, upravo na današnji dan, 23. februara. Mnoga velika imena našeg filma napustila su nas između dva Festa. Nećemo ih nikada zaboraviti, hvala Smoki, hvala Glogi, hvala svima koji nisu sa nama, a koji su utkali svoje živote u našu kinematografiju – istakao je Pantelić.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *