ИВО АНДРИЋ ЈЕ ИМАО РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТ: Иселење Арбанаса у Турску и подела Албаније!

IVO ANDRIĆ JE IMAO REŠENJE ZA KOSMET: Iselenje Arbanasa u Tursku i podela Albanije!

15 marta 2018

Problem sa arbanaškim pretenzijama na Kosovo i Metohiju još pre Drugog svetskog rata je uočio srpski nobelovac Ivo Andrić. Poznati književnik tada je bio visoki diplomata Kraljevine Jugoslavije.

U januaru 1939. godine na zahtev Vlade, izradio je projekat rešenja „kosovskog problema“, u kojem je predložio iselenje dela albanskog stanovništa u Tursku, kao i podelu Albanije između Jugoslavije i Italije, prema kojem je Srbija trebalo da dobije Severnu Albaniju i luku Drač!

“Podelom Arbanije nestalo bi privlačnog centra za arbanašku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lakše asimilovala. Mi bismo, eventualno, dobili još 200.000-300.000 Arbanasa, ali su oni većinom rimokatolici, čiji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar.

Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takođe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da se to sprečava“, predložio je Andrić u svom rešenju kosovskog problema.

Nažalost, srpska Vlada nije odmah odreagovala na Andrićev projekat, uskoro je počeo i Drugi svetski rat i cela ideja rešenja kosovskog problema je pala u vodu.

Za razliku od književnih, Andrićeva politička dela su u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji decenijama gurana pod tepih, a o čvrstim nacionalnim stavovima jedinog našeg nobelovca kao da i danas, posle  125 godina od njegovog rođenja (9. oktobar), mnogi u Srbiji ne žele da govore.

Jedno od tih dela je upravo referat „O arbanaškom pitanju“. U njemu je Andrić dao svoje rešenje kosovskog problema – iseljavanje Arbanasa muslimana u Tursku, kao i proširenje srpske države do luke Skadar. I pored toga što je čvrsto zastupao tezu „Balkan – Balkancima“, Andrić je podelu Albanije predložio posle susreta sa italijnskim ministrom inostranih poslova u januaru 1939. godine.

„Dozvola Italiji da uzme makar deo balkanske teritorije je manje zlo, jer je za nas u ovom trenutku važno samo jedno, a to je strategijsko osiguranje Kosova“, poručio je Andrić. „Uzimanje Skadra moglo bi u tom slučaju biti od velike moralne i ekonomske važnosti. To bi nam omogućilo izvođenje velikih hidrotehničkih radova i dobijanje plodnog zemljišta za ishranu Crne Gore.“

Srpski nobelovac je smatrao da bi se podelom Albanije i deo albanske manjine na Kosovu lakše asimilovao.

„Mi bismo uzimanjem Skadra eventualno dobili još 200.000 do 300.000 Arbanasa, ali su oni većinom rimokatolici, čiji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takođe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da se to spreči“, zaključuje Andrić u svojoj analizi.

Zbog ovog referata, Ibrahim Rugova je posle Titove smrti, kao tadašnji predsednik Društva pisaca Kosova i Metohije, tražio da se izbrišu sva dela nobelovca iz literature na albanskom jeziku.

Istoričar dr Dragan Petrović ističe da Andrićev politički angažman i danas mnogima bode oči, jer je čuveni književnik bio veliki srpski rodoljub, što po savremenim političkim standardima koji se nameću i nije poželjno.

„Sa stanovišta današnje medijske i jednog dela političke scene u Srbiji, Andrićevo zalaganje za interese zemlje i naroda je neprihvatljivo, isto kao što ne mogu da mu oproste ni to što je bio pripadnik „Mlade Bosne“ i jedan od desetina hiljada srpskih političkih zatvorenika i stradalnika u Austrougarskoj. Svedoci smo da se mnogi od ovih, kako na Zapadu, tako i na prostoru bivše Jugoslavije, trude da revidiraju istoriju, pa Gavrila Principa nazivaju ubicom i ekstremistom. Ko zna, možda i Andrića proglase teroristom“, naglašava Petrović.

Naš sagovornik ističe da je, pored diplomatskih podviga između dva rata, u celokupnom stvaralačkom, ali i političkom opusu Andrića bila prisutna konstanta – protivljenje ideji bošnjaštva na platformi Benjamina Kalaja, kao i protivljenje nametanju muslimanske nacije u komunističkoj Jugoslaviji.

„Andrić je u isto vreme bio prepreka i svim velikohrvatskim i vatikanskim planovima, jer je kao rimokatolik po rođenju, bio i ostao Srbin po nacionalnosti, poput mnogih drugih Srba rimokatolika iz Bosne i Hercegovine, Dubrovnika, Boke i Slavonije. Upravo životne poruke Andrića, ali i Njegoša i Meše Selimovića danas smetaju onima koji žele da prekroje istorijske činjenice na našim prostorima“, zaključuje Petrović.

Stojadinović tražio analizu

Podelu Albanije je jugoslovenskom rukovodstvu ponudio italijanski ministar inostranih poslova grof Galeaco Ćano početkom 1939. godine. Knez Pavle je ovaj plan odbio uz obrazloženje da nam „ne treba više nijedan Albanac“, ali je predsednik Vlade Milan Stojadinović od Andrića, koji je praktično obavljao funkciju ministra diplomatije, zatražio detaljnu analizu.

Andrićev referat, napisan 30. januara 1939. godine čuva se u Arhivu Srbije – „Fond Milana Stojadinovića“, kutija 37.

Ovaj tekst je prvi put objavljen u „Časopisu za suvremenu povijest“, 1977, IX, br. 2 (24), str. 77-89. Hrvatski istoričar Bogdan Krizman je bio urednik ovog glasila i dokument je, zajedno sa Krizmanovim komentarima štampan pod naslovom „Elaborat dra Ive Andrića o Albaniji iz 1939. godine“.

Novosti/Hronograf

KOMENTARI



5 komentara

  1. Velika Metla says:

    Proterati nego šta?? Pa neće valjda da 600-700 hiljada šiptara u srbskoj pokrajini određuje šta će Srbija,i kako,raditi? Znamo mi da šiptari od narko-dolara plaćaju ovu bagru naci-čemeričku,ali za šiptare i Srbe nema mesta u Srbiji,nego neka se sele tamo odakle su i došli,kozoHebci!

  2. Mi6 says:

    Eh, da je bilo mudrosti...ovako imamo 4 do 9 miliona potomaka Srba iseljenih u Tursku a ovde projekat velike Albanije.

  3. Simma says:

    Bugari su proterali one Muslimane koji se nisu izjanili da su Nacionalno Bugari a da su po veri muslimani.Proterali su Turke u Tuursku pošto su na teritoriji Bugarske pravili političke i nacinalne probleme.Tito i Kardelj su dozvoli da se čitave horde Šiptara useljavaju na Kosovo i Metohiju i z Albanije, i danas nije ukinut zakon kojim se iseljenjim Srbima sa Kosova zabranujuje povratak na Kosovo. Novo doseljeni Šiptari su dobili zenmlju, državljanstvo i privilegije i započeli su razmnožavanje usiljenim tempom, rađala se po desetoro dece u novim porodicama i tako za nekoliko decenija su preplavili Kosovo.To je Titov i Kardeljev "poklon"Srbiji koji je danas skupo košta.

  4. zlatko says:

    Šiptari ne smeju dobiti nikakav oblik nezavisnosti. Ono što su pokazali u ovih dvadesetak godina svedoči da su opasni po sebe i okolinu. Pokazali su da ništa ne umeju, ni da uspostave državu, ni da upravljaju društvom, ni da poštuju druge, različite od sebe, čak ni elementarna prava čoveka. Pokazali su da umeju samo da ubijaju, otimaju, pale, muče, siluju, švercuju smrtonosne supstance, i žive ljude i ljudske organe, da korumpiraju po svetu one koji su korupciji skloni, jednom rečju da dodatno kvare već ionako iskvaren svet. Kome treba takva država? I Albanija je bila greška, a nezavisno Kosovo bi bilo još daleko veća i zlokobnija.

  5. Uskok says:

    Nije džabe dobio Nobelovu nagradu. Ali Evropa na vlast u Srbiju dovodi isključivo svoje satrape da sprovode antisrsku politiku, a mudre glave sklanjaju u stranu. Zato i jesmo gde smo.Tesla, Milanković,Andrić, Dučić... skrajnuti kroz imena ulica,godišnjice... a politiku i naciju vode mizerije, polusvet, koji i u napadu inteligencije ne mogu skontati banalne stvari.Narodi se milenijumima bore za svoj prostor i teritoriju, a oni to doživljavaju kao deljenje karti u tabliću.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *