ИЗА РАТА НА БАЛКАНУ КРИЈЕ СЕ НЕШТО ДРУГО!

IZA RATA NA BALKANU KRIJE SE NEŠTO DRUGO!

13 maja 2017

Piše: Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju

Ove godine svet obeležava 72-gu godišnjicu Velike Pobede u najstrašnijem ratu u celoj istoriji čovečanstva – Drugom svetskom ratu. Ali, nije prošlo ni pola veka, a na Balkanu je 1991. godine – zajedno sa raspadom Jugoslavije – izbila cela serija ratnih konflikata.

Agresijom NATO i bombardovanjima Srbije i Crne Gore 1999. godine završilo se 20-to stoleće. Međutim, 18 godina nakon tih tragičnih događaja postaje očevidno da ispod rezultati krvavog raspada Jugoslavije nije podvučena konačna crta i da politika protektorata koju na Balkanu vode SAD, NATO i Evropska unija ne rezultira bezbednošću i stabilnošću regiona. Čak suprotno, dinamika poslednjih događaja svedoči o tome da je Balkan na pragu opasnog konflikta čije posledice mogu biti pogubne za celu Evropu.

Krajem aprila je u Makedoniji proalbanska opozicija, predvođena Zoranom Zaevom, uz kršenje postojećih procedura za predsednika parlamenta izabrala bivšeg komandira proalbanske takozvane „Narodnooslobodilačke armije“ Talata Džaferija. Tog istog dana je francuski sud oslobodio optuženog za ratne zločine lidera kosovskih bojovnika Ramuša Haradinaja, uprkos tome što njegovu ekstradiciju uporno traži Srbija.

Dan ranije je u Crnoj Gori deo poslanika Skupštine doneo odluku o stupanju zemlje u NATO koja je u suprotnosti sa voljom većine njenih građana.

Na prvi pogled izgleda pomalo čudno to što predstavnik Stejt departmana, Hojt Ji, EU-komesari i evropske diplomate – uz aktivnu podršku Fonda Soroša i zapadnih specijalnih službi – koordinisano i usmereno „potapaju“ višegodišnjeg vernog pristalicu evroatlantske i evropske orijentacije Makedonije Nikolu Gruevskog, lidera vladajuće partije VMRO-DMNE.

Novi zapadni favorit – Zoran Zaev, lider proalbanske opozicije – zalaže se za realizaciju „Tiranske platforme“.

Ta platforma je element projekta „Velike Albanije“, i predviđa federalizaciju Makedonije, u suštini – njenu podelu na albanski i makedonski segment, sa naknadnim ubrzanim stupanjem te nove konstrukcije u NATO. Međutim, takav scenario uopšte ne zadovoljava same Makedonce koji čine glavninu stanovništva zemlje. Zato desetine hiljada ljudi izlaze na protestne mitinge koji se održavaju svakog dana u Skoplju i drugim gradovima.

Iza scenarija mogućeg imenovanja Ramuša Haradinaja na čelo lažne države Kosovo krije se SAD.

Ako ratni zločinac i bivši komandant zločinačke OVK Ramuš Haradinaj postane novi premijer lažne države Kosovo, Balkanu preti krvavi rat čiji bi cilj bio formiranje Velike Albanije.

Odluka parlamenta u Prištini da izglasa nepoverenje Isi Mustafi je uvod u „realizaciju agresivnih planova Albanaca na Kosovu, u Srbiji i Makedoniji“.

Zašto Zapad podržava otvoreno nacionalistički projekat „Velike Albanije“ koji ugrožava stabilnost Makedonije, Srbije i Balkanskog regiona, pa i Evrope u celini?

U Vašingtonu je, nažalost, došlo do prenošenja težišta ka pozicijama „jastrebova“ koji se poistovećuju sa senatorom Mekejnom i uticajnim lobijem neokonzervativaca koji se naziva i „dubokom državom“ (deep state).

Te snage funkcionišu po logici hladnog rata i za cilj imaju formiranje monocentričnog modela upravljanja svetom pod kontrolom Kapitol hila.

Funkcioneri Stejt departmana, koji određuju balkansku strategiju, odlično znaju da „Velika Albanija“ može postati svojevrsni detonator i okidač evropske dezintegracije.

Konflikt na Balkanu, s obzirom na stvorenu situaciju u Evropi, može gurnuti Evropsku uniju ka procesu raspada i likvidacije evra kao rezervne svetske valute.

Zanimljivo je da je obe ove mogućnosti još u januaru prognozirao kandidat za ambasadora SAD u Briselu Ted Malok.

Na koji način mogu biti osujećeni konflikti na Balkanu koju prete?

Glavni uslov je – ravnoteža vojnih snaga. To je pouzdani put za smanjivanje verovatnoće pojave oružanog žarišta bilo kog regionalnog konflikta.

Gledano iz ugla vojne ravnoteže na Balkanu, vojni potencijal Srbije mora nadmašivati ukupni potencijal zemalja njenih verovatnih protivnika. A to mogu biti dve zemlje članice NATO: Albanija i Hrvatska, a takođe kosovsko-albanske nezakonite oružane formacije.

Da bi ovaj uslov bio ispunjen, potrebno je kvalitativno i količinsko povećanje odbrambenog potencijala Srbije.

Drugi faktor je – društveno-politička konsolidacija zemlje.

Narastajuće unutrašnje pretnje traže od Srbije da u kratkom roku transformiše i ekonomiju i socijalnu sferu.

Politička logika razvoja događaja u Srbiji – sa uzimanjem u obzir spoljnih i unutrašnjih faktora – pretpostavlja formiranje jake predsedničke administracije i jačanje ovlašćenja predsednika zemlje u perspektivi.

Treći preduslov je: neophodnost postojanja regionalne koncepcije.

Ako se ima u vidu istorijska uloga Beograda u regionalnim, evropskim i svetskim procesima – danas je krajnje neophodno formulisanje glavnih principa koji će opredeljivati saradnju Srba, Crnogoraca, Makedonaca i drugih istorijski bliskih balkanskih naroda.

Moguća osnova za pravljenje takve strategije danas je projekat B4 koji podrazumeva učvršćivanje na Balkanu vanblokovskih principa, jačanje bezbednosti i razvoj ekonomskih veza.

(Fakti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Beli Orao says:

    Dok je ovaj pjevac na kormilu Srbije ništa od toga i B4!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *