Избеглице цепају Европску унију

Izbeglice cepaju Evropsku uniju

15 septembra 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Ubrzani porast protivurečnosti između centralnih organa Evropske unije i nacionalnih vlada, postao je bitan aspekt sadašnje krize koja je nastala zbog reke izbeglica i ilegalnih emigranata koji idu ka Evropi. Osećajući ne samo nesposobnost, već još više pomanjkanje želje Brisela da efikasno rešava problem (da i ne govorimo o preventivnom reagovanju na situaciju), vlasti članica EU pokušavaju da u sferi, koja je izuzetno važna za nacionalnu bezbednost, štite interese sopstvenih građana.

Istovremeno se povećavaju protivrečnosti u samoj EU zbog suprotstavljenosti: sa jedne strane Nemačke i njene saveznice Austrije, a sa druge država Centralne i Istočne Evrope. Do njih je došlo zato što su ove druge u postupcima Berlina i Beča (kod kojih se u značajnoj meri osećala i prećutna podrška Brisela) videle težnju da sa na njih prebaci finansijsko, političko i socio-kulturno breme problema izbeglica.

Dve pomenute tendencije su se vrlo jasno ispoljile kada je Zoltan Kovač, sekretar za štampu mađarske vlade, objavio da kabinet Viktora Orbana ima nameru da prekine slobodno propuštanje preko svoje teritorije izbeglica koje putuju ka Nemačkoj i Austriji.

„Mi ćemo naše obaveze da izvršavamo, trudićemo se da registrujemo sve migrante koji dođu i štitićemo naše granice“, podvukao je Kovač. „Ali zato što su austrijske i nemačke vođe javnog mnjenja stvorile osećanje da su srećne zbog svih izbeglica, migranti odbijaju da sarađuju sa vlastima, odbijaju da se registruju“, još je on konstatovao. „Austrija je propustila hiljade ljudi bez ikakve identifikacije. Vi čak i ne znate koga puštate u zemlju“, dodao je sekretar za štampu mađarske vlade.

A nešto docnije je premijer Mađarske Viktor Orban pozvao vlasti Austrije i Nemačke da za migrante zatvore svoje granice. On smata da vlasti obe te zemlje treba sasvim jasno da se izjasne da više neće primati izbeglice. U suprotnom će u Evropu nastaviti da stižu „milioni ljudi“ – podvukao je Orban, i dodao da većina današnjih migranata predstavlja „ekonomske begunce“. U vezi s tim pitanjem Budimpešta se poziva na Dablinski sporazum prema kome odgovornost za migrante preuzima na sebe ona zemlja EU u koju su prvu migranti stigli. Drugim rečima – izbeglice teže ka Nemačkoj i Austriji, ali je ta ista Mađarska, kao prva zemlja Evropske unije koja se našla na njihovom putu, dužna da migrante obezbedi politički, finansijski i humanitarno.

U toku hitnih telefonskih razgovora Orbana sa vođama Nemačke i Austrije, Mađarska je uspela da postigne sporazum o preventivnom prolasku migranata u te zemlje, ali tvrdi da ta jednokratna akcija ne može, naravno, da predstavlja efikasno i dugoročno rešenje problema. Tim pre, što je Orban ponovio svoju opoziciju prema planu Evropske komisije, po kome svaka zemlja dobija svoju kvotu za prijem migranata.

Politika Nemačke (a ta se zemlja danas smatra za onu koja ima odlučujući uticaj na donošenje odluka Evropske komisije o onome što se tiče regiona Centralne i Istočne Evrope) određuje se njenom težnjom da sebi maksimalno olakša socijalno-ekonomsko breme prijema izbeglica, ali pri tom se pozicionira i kao „prijatelj migranata“ i za njih privlačno ostrvce stabilnosti i blagostanja.

Jasno je da oba ta zadatka u značajnoj meri protivreče jedan drugom. Nemački eksperti su već prebrojali da će ukupni troškovi Nemačke zbog izbeglica u 2015. godini iznositi oko 10 milijardi evra. Pretpostavljeni iznos je četiri puta veći nego godinu dana pre toga, kada su nemački troškovi za držanje migranata iznosili 2,4 milijarde evra. Tada je u Nemačku došlo 200 hiljada migranata, a ove godine Nemačka se priprema da primi do 800.000 izbeglica.

Godišnji troškovi za jednog migranta iznose 12-13 hiljada evra. Tu su uračunati cena smeštaja, ishrane, džeparca, medicinske pomoći i administrativni troškovi. I nije čudno što vlasti Berlina, ali i zemalja koje sačinjavaju federaciju, postavljaju finansijska pitanja.

Međutim, druga strana problema je u tome što ni Evropska komisija, ni Nemačka, ne mogu da u novonastalim uslovima preduzmu radikalne korake koji bi doveli do rešavanja ovog problema, a da pri tom ne izgube sopstveni politički imidž koji se zasniva na svima dobro znanoj koncepciji „multikulturalizma“. Jasno se eksponira i ubrzani rast radikalnih raspoloženja ne samo u bivšim socijalističkim zemljama, već i u samoj Nemačkoj. Federalni kancelar, Angela Merkel, bila je prinuđena da na brzinu otputuje u Saksoniju kako bi pokušala da u toj pokrajini ohladi zapaljene strasti. A nemački ekspert (između ostalog i za probleme socijalne psihologije) Hans-Joahim Mac smatra da je neophodno da se vlasti Berlina upozore da „probleme koji varniče u vezi sa situacijom sa izbeglicama, ne smeju da se svedu na mali broj radikala“.Ukoliko se prisetimo da je reč o otadžbini nacional-socijalizma, i nehotice se u svesti pomalja analogija…

Međutim, Evropska komisija i Berlin, kao i ranije, više vole da budu zarobljeni evropskim iluzijama. A osim toga, aktivnije mešanje u situaciju regiona iz kojih u Evropu stižu izbeglice, neizbežno bi Evropsku uniju uvuklo u konflikt sa SAD-om, na šta briselska demokratija ne može da se odluči.

Bezopasna i bogata Evropa se našla u obruču ratova od kojih će ljudi da beže kako bi spasili goli život – takvo je mišljenje o pravom korenu problema – pišu poljske novine Gazeta Wyborcza:

«Njih može da zaustavi ili kraj tih ratova ili formiranje takve situacije, u kojoj će bekstvo biti jednako pretnji smrću. Drugim rečima, Evropa treba ili da se umeša u konflikte koji dovode do migracije, ili da migraciju zaustavi silom. Ili da se puca u diktatore, ili u njihove žrtve. Za sada je komplikovano da se zamisli bilo jedno, bilo drugo. Ali, ukoliko ove godine, kako to predviđaju nemačke vlasti, u Nemačku stigne 800.000 izbeglica, reakcija društva će na vrlo dug period biti katastrofalna: pred njom se neće održati ni Šengenski sporazum.»

Jasno je da probleme ovakvog geopolitičkog nivoa ne treba da rešavaju pojedinačno nacionalne vlade, već Evropska unija kao jedan od ključnih svetskih igrača. A za sada se među zidovima centralnih institucija Evropske unije vodi cenkanje, koje nema presedana po cinizmu i istovremeno ravnodušnosti: da li se nacionalnim vladama može dozvoliti da se privremeno «otkupe» od kvota za prijem migranata, za koje se namerava da se vrlo brzo prošire na 160.000 ljudi? Evropska komisija, sa svoje strane, razmatra mogućnost da se obavezna kvota za migrante za članice Evropske unije zameni uplatama za rešavanje migrantskih problema. Pri tom se to prikazuje kao briga za Mađarsku, Poljsku, Češku, Slovačku i druge države koje, bez obzira na to, okrivljuju Brisel da teži da probleme izbeglica rešava preko njihovih leđa.

Karakteristično je da su predstavnici Evropske komisije čak sačuvali vernost svojoj praksi obmanjivanja i ucene. Sa jedne strane, oni su unapred upozorili da će uplata u poseban fond za podršku izbeglicama omogućiti da se učešće u proširenom režimu kvota izbegne samo privremeno.Drugim rečima – Slovacima ili Mađarima je predloženo da plate očuvanje bezbednosti svog demografskog, socijalno-ekonomskog i kulturno-nacionalnog balansa, ali – samo privremeno! Pošto taj period prođe, sve će početi iz početka, ili će Evropskoj komisiji morati da se daju nove uplate. A još – izvori iz Brisela insistiraju da svako, ma kakvo odbijanje prihvatanja kvote, mora da se pravda «objektivnim razlozima». Očigledno je da će «stepen objektivnosti» ocenjivati svi aktuelni evropski komesari, zajedno sa frau Merkel.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Lady Gaga says:

    Ovako: BAŠ ME BRIGA DAL IZBEGLICE RAZARAJU I RUŠE EU, NEKA MI NE RAZARAJU SRBIJU. Mrš bre stoko imigrantska oklen ste dogmizali.

  2. Lady Gaga says:

    www.srpskinacionalisti.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *