Избеглице – пешадија у геополитичкој игри

Izbeglice – pešadija u geopolitičkoj igri

23 avgusta 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Srpske vlasti su obećale da će do kraja avgusta razraditi “Operativni plan” za rešavanje problema sa migrantima, čiji neprekidni potok prodire na teritoriju zemlje (kao i u države susedne sa Srbijom). Prema podacima srpskih vlasti, u Srbiju svakodnevno prodre oko 2.000 ljudi, od kojih polovina podnese zahtev za azil. Još toliko pokušava da se “raširi” na teritoriji zemlje ili da se prebaci dalje u Evropu (pre svega preko srpsko-mađarske granice). Od početka godine, azil u Srbiji zvanično je podnelo oko 80 hiljada ljudi. Još minimum toliko boravi u zemlji nelegalno – i još je dobro ako su je svi oni napustili, a nisu se tajno i na duži rok naselili.

Jasno je da nikakvi “operativni planovi” srpske vlade, niti MUP-a Srbije, nisu u stanju da reše ovaj problem. I to ne samo zbog ograničenih mogućnosti, nego i zbog toga što koreni krize leže izvan granica Beograda – u prvom redu oni se nalaze u Briselu i Vašingtonu.

Šta u stvari predstavljaju sadašnji migracioni tokovi? Radi se o tom istom prekrajanju širokog geopolitičkog prostranstva koje je Zapad započeo u Severnoj Africi, nastavio na Bliskom Istoku (pre svega u Siriji), a sada ga je aktivirao na prostoru Zajednice Nezavisnih Država (ZND). Stotine hiljada izbeglica samo na prvi pogled izgledaju kao stihijska reka. U stvarnosti, mi se suočavamo sa veštački isprovociranom pojavom čiji je cilj smanjiti po Zapad opasan stepen napetosti u Siriji ili Iraku i istovremeno ga povećati u Evropi. Radi se o postizanju dva cilja. Kao prvo, prebaciti to društveno nezadovoljstvo na pridošlice, koje je u zemljama Centralne i Istočne Evrope adresirano na lokalne vladajuće prozapadne elite, kao i na briselsku birokratiju. Kao drugo – stvoriti udobno sredstvo kako bi se držale pod kontrolom te iste nacionalne elite, posebno one koje u poslednje vreme projavljuju nekakvu opasnu “slobodoumnost” po pitanju podrške antiruskoj liniji SAD i EU u oblasti trgovine ili energetike. Kvotama za prihvat izbeglica i nelegalnih migranata se može manipulisati praktično do beskonačnosti – isto kao i sredstvima (ne)dodeljenim za njihovo smeštanje.

Finansijska logika ili zdravi smisao ovde nisu vidljivi – zato je geopolitički faktor očigledan. Za one u Srbiji koji podržavaju oslanjanje na Brisel, poučan može postati primer razvoja situacije u Centralnoj Evropi – praktično u srcu Evropske unije. Tamo je kao odgovor vlasti Austrije i Evropske unije na masovne proteste u Bratislavi i drugim evropskim prestonicama, u vezi sa “kvotnim” metodama rešavanja problema nelegalnih migranata, došlo do upućivanja prve rute migranata u Slovačku. Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova ovaj korak je nazvalo “pilot projektom” sa mogućnošću proširenja njegovog dejstva na dve godine. Radi se o preseljenju 500 migranata na teritoriju Slovačke iz logora Traiskirchen. Proces treba da se završi u septembru.

Ministar unutrašnjih poslova Austrije Johan Mikl-Lejnhter govori o “malom koraku” i “signalu solidarnosti”. Međutim, solidarnost ovde nije vidljiva. Kako priznaju u MUP-u Austrije – još nije rešen problem ko će konkretno plaćati rashode po pitanju premeštanja i smeštaja migranata. Znajući osobenosti EU birokratije i složenost procedure dobijanja realnih sredstava iz različitih fondova EU – može se pretpostaviti da su ove obaveze “faktički” stavljene na vlast Slovačke: pritom, socijalno-ekonomski položaj same Austrije nije nimalo lošiji.

Drugo pitanje je – validnost same procedure premeštanja. Nije reč samo o čudno spasenim izbeglicama iz Libije ili Tunisa posle brodoloma, nego o migrantima koji su se već uspeli smestiti u centru Evrope. Da li postoji potreba za njihovim hitnim premeštanjem u susednu zemlju? Postoji – ako neko smatra da je potrebno zvanično raportovati činovnicima o započinjanju projekta “kvote za migrante”, a istovremeno da se među tvrdoglave Slovake ubaci “jabuka razdora”.

O tome da izbeglice u rukama Zapada predstavljaju pogodan geopolitički instrument, svedoči i već otvoreno deklarisana namera Evropske komisije da ga iskoristi i u Ukrajini – koja nije čak ni zvanični kandidat za pristup u EU. Dmitris Avramopulos, komesar EU po pitanju izbeglica, unutrašnjih poslova i državljanstva, već je izjavio da je i Ukrajina dužna da prihvati izbeglice. “Naš analitički centar je izračunao da je Ukrajina u mogućnosti da primi do 100 hiljada i više migranata kod sebe, jer raspolaže značajnom teritorijom i, što je veoma važno, plodnom zemljom u kojoj Afrikanci mogu ne samo stvoriti svoju infrastrukturu, nego se i baviti zemljoradnjom kako bi sami sebe obezbedili. Pored toga, to može poslužiti kao odličan stimulans za razvoj ukrajinske privrede, jer migranti su po svoj prirodi izuzetno vredni radnici”, rezimirao je Dmitris Avramopulos.

Šta je to ako nije taj isti režim zapadnog “spoljašnjeg upravljanja” u Ukrajini o kome je govorio Predsednik Rusije Vladimir Putin – i koji Vašington i Brisel pokušavaju da uvedu i u Srbiji? A izbeglice su u ovom slučaju samo puka pešadija u velikoj geopolitičkoj igri.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Bariša says:

    Mogao bi gos'n Lazanski naučiti nešto iz ovog veoma uverljivog teksta a ne da se bavi HI-FI tehnologijom po severnoj i južnoj Korejama. Hvala gos'n Iskenderovu na veoma upečatljivom i veoma zabrinjavajućem i oštro-umnom tekstu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *