Избеглички рат између Турске и ЕУ

Izbeglički rat između Turske i EU

30 septembra 2016

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

„Mi se sada nalazimo u kritičnoj situaciji. Radi se o tome da bi trebalo na delu pokazati da smo mi bolji”, tim rečima se federalni kancelar Nemačke Angela Merkel izrazila o odlukama neformalnog samita EU koji je održan u Bratislavi. Pritom učesnici foruma nisu žurili sa izjavama o samim odlukama te vrste ako pod tim ne podrazumevamo nameru da se isfinansira jačanje pograničnog režima između Bugarske i Turske.

Bile su potrebne skoro dve nedelje da bi konkretni rezultati dogovora postignutog u prestonici Slovačke postali javno vlasništvo. Najvažnija odluka je bila namera da se realizuje operacija bez presedana u istoriji EU o finansiranju izbeglica koje se nalaze „na tuđoj teritoriji”, u Turskoj. Kako je postalo poznato nemačkom izdanju Die Welt, EU se saglasila da preuzme na sebe obavezu da sirijskim izbeglicama koje se nalaze u Turskoj pruža mesečnu finansijsku pomoć u visini od 30 evra. Ova pomoć će pristizati izbeglicama na njihove pretpostavljene bankarske kartice. Realizacija programa planira se već za oktobar, pritom rokovi njenog završetka ostaju otvoreni. Poznato je samo da je prvobitno odlučeno da se izdvoji najmanje 350 miliona evra. Pritom EU namerava da kontrolu prebačenih sredstava stavi ne na svoje organe, pa čak ni na tursku vladu, nego na strane institucije – tursku humanitarnu organizaciju Crveni polumesec i Svetski proizvodni program UN. Evropski komesar za humanitarnu pomoć Hristos Stilianidis već je proglasio predstojeće mesečne uplate „odgovorom bez presedana na krizu bez presedana”, potpuno u duhu navedene programske izjave Angele Merkel.

DA LI JE EU SLAGALA TURSKU?

Uz svu spoljnu privlačnost sličnih mera, njihova realizacija izaziva mnoga pitanja, kako konkretnog, tako i opštepolitičkog karaktera. Ostavimo po strani potpuno logične sumnje povodom toga kako se realno može rasporediti novac za dva do tri miliona (po različitim procenama) izbeglica koji se u ovom trenutku nalaze u Turskoj – uzimajući u obzir neophodnost obezbeđenja kontrole uplata i dobijanja novčanih sredstava u specifičnim uslovima njihovog preživljavanja.

Mnogo aktuelnije izgleda pitanje odgovarajućih odluka EU sa tim dogovorima o regulisanju migracione krize, koji su u martu tekuće godine bili postignuti na pregovorima EU i Turske. Tada je Brisel preuzeo na sebe obavezu da pruža finansijsku pomoć neposredno vladi Turske, s tim da bi Ankara držala zatvorena vrata u Evropu. Istovremeno je bio uveden u dejstvo i princip po kome se turska strana obavezala da će primati migrante nazad, koji su se prebacivali iz Turske u Grčku po maršruti u istočnom delu Sredozemnog mora, pritom je EU preuzela na sebe troškove njihovog razmeštanja na teritoriji Turske. Prvobitno je Brisel obećao Ankari tri milijarde evra. Potom se govorilo o šest milijardi, i pregovori su na tome zakočili. Pored toga, EU ionako nije ispunila svoje obećanje da će od druge polovine ove godine uvesti bezvizni režim za građane Turske i da će odmrznuti pregovore o prijemu zemlje u svoje redove.

Kao odgovor na to, predsednik Turske Redžep Erdogan je optužio rukovodstvo EU za kršenje dogovora – i istovremeno je podigao cenu pitanja do 12 milijardi evra. Upravo tu sumu, po njegovom mišljenju, Brisel bi trebalo da isplati Ankari ukoliko ne želi da turska strana raširi vrata u Evropu za tri miliona izbeglica.

Prema raspoloživim informacijama, ideja o isplati pomoći izbeglicama koje se nalaze u Turskoj bila je rukovodstvu EU predložila je Nemačka sa ciljem da iznese Ankaru i Erdogana lično izvan okvira pregovaračkog procesa. Razlog je jasan: pasivnost EU u odnosu na migracionu krizu nosi vladajućim elitama Nemačke, Francuske, Holandije, Austrije i drugih ključnih evropskih zemalja potpuno konkretne gubitke u biračkom telu. Najbolji dokaz tome je lista izbornih poraza demohrišćana na lokalnim izborima u Nemačkoj. No i platiti direktno Turskoj na čelu, sa sve manje prihvatljivim partnerom za Zapad predsednikom Erdoganom, takođe se neće dopasti evropskoj javnosti, koja i bez toga poziciju Brisela prema Ankari naziva „kapitulantskom”.

NOVA NAPETOST

U takvim uslovima predaja kontrole nad raspodelom sredstava UN i turske nevladine organizacije izgleda kao pokušaj da se zaobiđu vlasti Turske i pritom se pokuša rešiti problem izbeglica i migranata „na tuđoj teritoriji”.

Pored toga, odlukom o isplati mesečne pomoći izbeglicama u Turskoj šalje se providan signal učesnicima predstojećeg referenduma u Mađarskoj (2. oktobra) po pitanju kvota za prijem migranata. Njegov smisao: EU deluje, traži puteve za rešavanje problema i projavljuje gipkost. A iz toga sledi da ne bi trebalo istupati protiv njene politike.

No to je, kako bi se reklo, pogled iz Brisela. U Turskoj namera EU da Ankaru izbaci iz igre može poroditi novi talas antibriselskog raspoloženja – uzimajući u obzir raspoloženje u javnom mnjenju zemlje. To raspoloženje dobro odražava publikacija u turskom izdanju Daily Sabah: „Turska je ključni regionalni igrač. Bez obzira na to što bi preživljeni događaji u poslednjih šest meseci svaku zemlju doveli na ivicu kolapsa, Turska, kao i ranije, raspolaže pouzdanim državnim mehanizmima i armijom, koja već ceo mesec provodi operaciju širokih razmera u Siriji. Ona ima lidera čija popularnost unutar zemlje raste uprkos demonizaciji stranih medija, i posle pokušaja prevrata upravo tog lidera poistovećuju sa budućnošću zemlje”.

I da li ambiciozni Redžep Tajip Erdogan pozdravlja praktično odustajanje Brisela od isplate Ankari već ranije dogovorenih milijardi evra. A iz toga sledi da se može očekivati novi zamajac eskalacije napetosti kako u odnosima Turske i EU, tako i u zoni turskih interesa na Bliskom istoku – otkuda, pravo rečeno, i stiže glavni talas izbeglica i migranata u Evropu. I tada „igra karata” Brisela u Turskoj može da se obrne u ozbiljan geopolitički promašaj.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *