Izbori na kojima su gubitnici postali zvezde

Izbori na kojima su gubitnici postali zvezde

26 марта 2014

Dimitrije-Vojnov01Piše: Dimitrije Vojnov

Izbori su se završili i čini mi se da je posle njih ostala velika praznina. S jedne strane, odmah su pali u senku hapšenja Darka Šarića, a s druge, počelo je sagledavanje iz jedne sporedne vizure – gubitnici su sa svojim ostavkama postali aktivniji od pobednika, koji su nastavili da rade kao izbora nije ni bilo.

Otud, to bavljenje gubitnicima i načinima na koje će se samokazniti postaje ključ za čitanje ovih izbora. Naime, naprednjaci jesu pobedili ali Koštunica, Jovanović i Dinkić ostaju političari sa većom tradicijom. I reklo bi se da je upravo ta tradicija svakog od njih koštala cenzusa.

Neopterećenost već zastupanim principima, minulim radom i već formiranim ugledom olakšala je uspon pobednicima, a sigurno je privukla deo glasova ovih „tradicionalista“, koji su u međuvremenu razočarali svojim nedoslednostima.

Magnetizam ovih lidera ostaje neupitan i ipak je predugo indukovan u narodu da bi preko noći nestao. Ipak, njihova sudbina jeste pod znakom pitanja. Naime, srpska politička scena možda zaista iz sfera starog liderskog sistema sa profilisanim vođama sada zalazi u doba bezlične birokratizacije u kojoj će onaj koga zanima mejnstrim politika ulaziti u jednu ili dve organizacije koje se time bave, birajući samo opšte opredeljenje neke od njih, bez nijansi ili ličnog odnosa prema liderima.

Da nije u poznim godinama, Koštunica je mogao možda naći mesto i u takvom miljeu kada bi se, recimo, vratio na scenu u maniru Stjepana Mesića. Ipak, vremešni Mesić je postao predsednik Hrvatske u šezdesetšestoj godini a Koštunica ovog meseca puni sedamdeset, dakle to je malo verovatno. Dinkićev ekonomski ugled reformatora preuzeli su Radulović i Krstić, tako da njega čak ni takva reafirmacija ne čeka. Jovanović pak sada najviše podseća na Slavka Perovića, vođu crnogorskog Liberalnog saveza.

Ranije je delovalo da će se scena deliti na DS i DSS, potom na DS i SNS a sada će se izgleda deliti na SNS i SPS. Kao što se demokrate i republikanci u Americi razlikuju oko mnogih pitanja, ali slično doživljavaju svet, tako i SNS i SPS mogu biti istovremeno i dva pola naše politike i koalicioni partneri.

Za kraj ostaje vrlo snažan utisak iznenađenja među građanima. Oni očigledno nisu poverovali u analize raspoloženja i njihovu blagovremenu najavu ovakvog ishoda. To je samo znak da su se ljudi još više otuđili i da, osim svojih mikro-zajednica, uz pomoć socijalnih mreža i novih medija razvijaju i svojevrsne mikro-javnosti. U njima, doduše, oni ne sreću samo istomišljenike, ali svojom bukom teraju „režimsku“ većinu da tihuje. A posle tihovanja, „većina“ ih iznenadi tamo gde se stav najviše računa – na izborima.

(Stari kadar)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u