ИЗЛОЖБА НАШЕГ СЛИКАРА У ТЕКСАСУ: Пут до Хјустона преко Венеције

IZLOŽBA NAŠEG SLIKARA U TEKSASU: Put do Hjustona preko Venecije

11 januara 2018

AKO umetnik nije autentična ličnost, njegova umetnost je po definiciji – dosadna. Ovo za „Novosti tvrdi Vladislav Šćepanović, slikar kome čak ni oni koji ga smatraju kontradiktornim, ne mogu opovrgnuti upravo – autentičnost. Svoj jedinstven pogled na ubrzani svet globalnih komunikacija i potrošačkog društva, večeras će predstaviti i američkoj publici, na izložbi u galeriji „Anja Tiš“ u Hjustonu.

Put do Teksasa i izložbenog prostora, koji se nalazi uz Muzej lepih umetnosti (priređuje retrospektive umetnika, kakvi su Polok ili Rotko), a u prestižnom kraju u kome je i tamošnji Muzej savremene umetnosti, vodio je, kako kaže, preko Bijenala u Veneciji. Kustoskinja galerije „Anja Tiš“ zapazila je njegove radove na postavci „Enklavia – Slikarstvo, posledica ovakvog života“, na kojoj je Šćepanović, uz Dragana Zdravkovića i Milenu Dragićević, predstavljao Srbiju na najprestižnijoj likovnoj manifestaciji na svetu.

– I ranije sam izlagao u Americi i znam koliko je teško stranacima da dobiju samostalnu izložbnu – nastavlja Šćepanović. – Teško je i njihovim umetnicima, jer galerije plaćaju skupe zakupe i ne prave eksperimente, da ne bi ulazile u gubitke. Ovaj poziv je pokazao koliko smo se dobro predstavili u Veneciji, ali i to da sam u Hjustonu imamo sastanke sa ljudima „Stejšn muzeja“, koji se bavi isključivo političkom umetnošću, kao i sa Elison Grin, glavnim kustosom Muzeja lepih umetnosti. Pre Venecije, tim institucijama i ljudima nisam mogao da priđem. Mogao sam da nosim portfolija, tražim sastanke, ništa nije vredelo.

U najavama za Šćepanovićevu izložbu, kojih je, kako nam prenosi umetnik, dosta u američkim medijima, naglašava se da je reč o autoru iz Srbije i da je njegova postavka kritika zapadne kulture.

– Izložba ima naziv „Imati ili biti“, prema čuvenoj Fromovoj knjizi, i već time ukazuje da je kritična prema dominantnom potrošačkom mentalitetu koji tamo vlada – objašava slikar, čiji radovi pripadaju pop artu. – Tamošnjoj publici postaviće pitanje: hoće li imati ili će biti. Mislim da su Amerikanci umorni od konzumiranja. Tamo je jako teško živeti zbog izbora koji vam se nude, kada je u pitanju roba. On je toliki da vam oduzme svu energiju i vreme. Došli su u situaciju da postoje samo zato da bi kupovali, imali i trošili. To im određuje biće, identitet. I to je problem koga su, čini mi se, svesni.

Baveći se političkim i običnim pop artom, dodaje sagovornik, do sada je izlagao u raznim delovima sveta – Japanu, Parizu, Londonu, imao kontakte i prezentacije i na Istoku i na Zapadu, a u toku su i pregovri sa Muzejem nove umetnosti u Tokiju.

GRUPA ŽELJNA PROMENA

DUGO sam bio usamljeni jahač, ali se sada pojavila jedna grupa ljudi na našoj likovnoj sceni željna da radikalno promeni stvari u savremenoj umetnosti – priča sagovornik. – U njoj su i Kolja Božović, Ivan Grubanov, Nikola Šuica, Dragan Zdravković, Mihael Milunović, Vuk Vidor i ostali. Želimo da promenemo ideološku prizmu koja je ovde vladala, na likovnoj akademiji i grupi za istoriju umetnosti, još od Lazara Trifunovića, preko Jerka Denegrija, do danas. Estetike koje su se forsirale bile su marginalne. Po mnogo čemu pogrešno su shvaćeni događaji u svetu savremene umetnosti i negiran pop art, kao jedan centralni pravac koji je formirao 20. vek i bio njegova najinteresantnija pojava.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *