Између сна и јаве

Između sna i jave

15 marta 2015

HPIM2628-655x360-620x330Početak umetnosti je duša, jer u svakom čoveku postoji osećanje za lepo kojim čovek prepoznaje vidljivi trag nevidljivog sveta. Snaga umetničkog ostvarenja leži u lepoti koja koja budi u nama osećanja, jer, istina su uvek javlja prvo u formi lepog, pa su najbolji oni ljudi koji u svojim osećanjima ne razlikuju život od umetnosti.

Jedan od njih je Duško-Zeja Jovanović, pesnik i slikar koji je 40 godina živeo i radio u Vupertalu u Nemačkoj, ali, u mislima i snevanju nikada nije ni odlazio iz svog rodnog Velikog Gradišta na obali Dunava. U svom umetničkom doživljaju, stalno se vraćao na slike iz detinjstva koje su mu bile umetnički podsticaj na stvaranje, a „rađanje“ je simbolički povezano sa ženom koja je glavni motiv njegovog slikarstva. Pogotovo, što u ovoj regiji postoji genski trag Velike majke, od iskona prisutan u ovom kraju Istočne Srbije.

Duško Jovanović ima 40 zbirki pesama i preko 5000 urađenih slika, sa više od 1000 slikanih žena, te ukupno 159 samostalnih izložbi u Srbiji i Nemačkoj. Po stilu je negde između Miće Popovića u spoju kosmopolitskog s nacionalnim i Salvadora Dalija lišenog naturalizma. Materijal koji koristi za slikanje je prirodan: med vosak, biljna semena… koje sam priprema uz pomoć supruge koja mu u svemu pomaže. Preko meda koji nas povezuje s precima i vode koja graniči polje sila Duško „otvara“ svaku sliku.

Zbog sankcija uvedenih Srbiji bilo mu je zabranjeno da izlaže u Nemačkoj. Iz protesta je javnim ritualom spaljivao (svoje) slike i simbolično ih slao na druge planete. Na otvaranje ovih „interplanetarnih“ izložbi uredno je zvao zapadnoevropske političare. Tako je surova realnost kroz političku represiju primitivizma pretvarena u kosmički umetnički doživljaj, što je još jedna potvrda da umetnik najbolje povezuje i prenosi ono što čovek oseća i zapaža.

Svome rodnom gradu Duško-Zeja Jovanović je ostavio zadužbinu pod imenom Pigoza, gde se nalazi legat registrovan kao fondacija, u kome su atelje, slike, arhiva, biblioteka… pa je ova institucija interesantna za svakog putnika namernika. Takođe, poklonio je seriju od 25 umetničkih rukotvorina reprografija pod nazivom „Severinka“ (ime majke), zavičajnoj zbirci Narodne biblioteke u Gradištu.

Možemo da zaključimo, kako je Jovanovićevo slikarstvo originilano upogledu ideje i tehnike, ali njegovi apstrakni umetnički stavovi nisu lišeni realnosti i predstavljaju sponu tradicije i osećanja. Dostojevski je rekao da će lepota će spasiti svet, a ova misao nedri pitanje upućeno svima: Može li umetnost doprineti da svet bude bolji?

(Slobodan M. Filipović / Vesnik – Naš Glasnik / vesnik.net)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *