Između Berlina i Moskve

Između Berlina i Moskve

29 marta 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Da se u Briselu intenzivno radi na pripremi ustavnih promena u BiH,čujese u poslednje vreme sa više nadležnih i nenadležnih strana. O tome su se oglasili ValentinIncko, Ketrin Ešton, Doris Pak, Miroslav Lajčak, Sebastijan Kurc, ali i Holbrukova udovica Kati Morton, Tonino Picula, Stjepan Mesić i dr. Jedino Bosance i Hercegovce svetri nacije i vere, kojih se to najviše tiče, o tome niko ništa ne pita.

Oni u federaciji su izgleda zaduženi samo da produkuju stvarne i montirane povode da se „međunarodna zajednica” pozabavi Republikom Srpskom. Počelo je još povodom prošlih izbora kada je v.p. Incko poništio odluku CIK-a i izbornu volju hrvatskog naroda, a nastavilo se hokejaškom smenom partija u koaliciji na vlasti.Zatim je došaoproblem sa JMBG zbog koga su revoltirani (96 odsto bošnjački) građani Sarajeva blokirali zajedničke institucije, dok jeu Srpskoj taj problem već ranije bio rešen. Usledio je ustavni problem kako da se Rom Sejdić i Jevrejin Finci kandiduju za članove Predsedništva BiH,ali je i to odmah rešeno u Srpskoj,a u federaciji do danasnije. I nedavni masovni socijalniprotesti dogodili su se u nekoliko bošnjačkih kantona, a u Srpsku se nisu prelili.

I dok bi bilo logično da se „međunarodna zajednica” angažuje na ustavnoj reformi federacije -ili priznanjem hrvatskog „trećeg entiteta”, ili osporavanjem podele na deset kantona -iz Brisela neprestano hoće da reformišu celu BiH i, posebno, Republiku Srpsku. Nenadležni ali ne i neobavešteni Stipe Mesić otišao je i korak dalje:najavio je konkretno rešenje za ustavnu prekompoziciju entitetsko-kantonalne BiH u pet multietničkih regiona.

Ali, ako bi već trebalo da svi budu multietnički,zašto bi ih onda bilo pet, a ne samo jedan? I nije li to samo da se „Vlasi ne dosete” da im sepotura unitarna Bosna? Takvo rešenje Srbi nisu prihvatili 1992,posle pola veka bratstva i jedinstva,i po cenu ulaska u rat. Još manje su na to bili spremni 1995. u Dejtonu,posle tri i po godine ratovanja. A kako bi se tek s tim mogli pomiriti posle 22 godine života, svoji na svome, u Republici Srpskoj?Mesićeve ustavno-reformatorske ideje deluju, dakle, ne samo kaonerealne nego i opasne po mir u BiH, ali ne treba se zavaravati da su to samo fantazije jednog odavno penzionisanog političara sa po Srbe nekako uvek lošim namerama.

Podsetimo se da se svojevremeno hvalio da je, kao član poslednjeg Predsedništva SFRJ, završio misiju razbijanja države, da je posle toga radio na širenju fronta protiv JNA iz Hrvatske u BiH, da je u međuvremenu pred hrvatskom dijasporom u Pertu držao proustaške govore.Da je onomad pretio da bi na pokušaj osamostaljenja Republike Srpskehrvatska vojska upala u Brčko i prepolovila je, te da sada koncepciju za „preustroj Bosne u pet multietničkih kantona” nije ispričao „starim dečkima” u zagrebačkoj „Gradskoj kavani”,nego u odmaklim godinama „o svom trošku” zapucao u zapadni Mostar.

A da ni onimau EU nisu strane, za ovdašnje prilikenerealne i po nas opasne ideje pokazale su već prve devedesete. Od predsednika međunarodnekonferencije lorda Karingtona, ministara spoljnih poslova Francuske Dime i Italije De Mikelisa, do mirovnih posrednika Kutiljera, Ovena i Stoltenberga,svi su se vajkali da je priznanju Slovenije i Hrvatske trebalo da prethodi dogovor unutar SFRJ, a priznanju Bosne dogovor tri naroda. I svi su upirali prstom u netom ujedinjenu Nemačku koja je ucenom oko zajedničke valute pritisla ostale Evropljane da pokrenu lančanu reakciju krvavih sukoba u Jugoslaviji.

Sada Nemačka ponovo jaše na krilima globalne recesije.Ievo je ponovo na Balkanu. Sa tradicionalnim prijateljem Hrvatskom i novim prijateljem – proevropskom Srbijom krči put ka „toplim morima” na kome se spotiče o BiH. Naravno, ne o „jedinstvenu i celovitu”,jer su lokalni Hrvati i njihovo bošnjačko cveće već spremni, nego o Srbe i Republiku Srpsku. Dakle, BiH treba ustavno centralizovati da bi spoticanje bilo otklonjeno, a od toga, zna se, ništa nema bez rušenja Dodika – milom izbora ili silom uličnih nemira.

Kada je po povratku iz Berlina Vučić izjavio da mu „nedostaje pameti kada se radi o Bosni”,bilo je to verovatno zato što mu je predočena „Mesićeva” nova petokantonalna politička mapa unitarne BiH. No, da ni Miloradu Dodiku nije sasvim nepoznata,svedoče učestala putovanja u Moskvu i susreti sa Lavrovom. Našao se tamo i na vrhuncu ukrajinske krize da pozdravi povratak Krima pod okrilje Rusije i dobio prigovor opozicije da se nije konsultovao s parlamentomu Banjaluci. Srbija najpre nije mogla da zauzme stav zbog vlade u tehničkom mandatu, a onda je Vučić rekao da jeste „opredeljena za Evropu, ali ne može ni protiv Rusije”. Pukotine između„matice” i „dijaspore”,koje nisu samo spoljnopolitičke, očigledno postoje i na njima opozicija u Srpskoj, pozivajući se na Srbiju, gradi predizbornu strategiju rušenja aktuelne vlasti. Ali iznenadnim susretom i zajedničkom konferencijom za štampu, koju su Vučić i Dodik održali u Beogradu, nakon što su jedan za drugim, jedan privatno, drugi službeno,boravili u Moskvi, izgleda da su pomenute pukotine barem privremeno zakrpljene. Ili su se, možda, Rusija i Nemačka, zaokupljene prevazilaženjem ukrajinske krize, dogovorile da Bosnu,odnosno RS za sada ostave po strani.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *