Između majke Rusije i matice Srbije

Između majke Rusije i matice Srbije

6 maja 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Uvek iznenadi koliko su velike sile, kada dođu u sukob na strateškim tačkama u svetu, zainteresovane za podršku malih ma koliko vojno, politički i ekonomski marginalnih zemalja. Pažljivo motre ko je za njih, a ko za suprotnu stranu, i po tome ih ocenjuju kao prijateljske ili obratno i uzvraćaju. Još čudnije je da se to odnosi i na BiH koja ne može ni sama sa sobom da izađe na kraj, a kamoli da utiče na globalne političke tokove. A novi povodi se svaki čas javljaju u Iranu, Gruziji, Egiptu, Siriji, na Krimu…

BiH naizgled vodi doslednu spoljnu politiku neutralnosti i ne izjašnjava se ni u jednom međunarodnom sporu, ali svi znaju da se ne radi o nekoj mudroj diplomatskoj strategiji izbegavanja neprijatnih izjašnjavanja. Iznutra duboko podeljena, i prema spolja o svemu ima dva, i to u pravilu, suprotna stava. I zbog nedostatka konsenzusa u Predsedništvu BiH, koje je nadležno za spoljne poslove, ostaje bez stava.

FBiH obično sledi politiku SAD i islamskih zemalja, a Izetbegović i Komšić se nađu u nedoumici samo kada se Arapi drznu da ne poslušaju Amerikance. Republika Srpska obično sledi politiku Rusije i EU, ali kada dođe do neslaganja Moskve i Brisela, kao sada povodom Ukrajine, u Banjaluci nema nedoumica.

Da se takav stav visoko vrednuje nedvosmisleno pokazuje intervju ruskog ambasadora Bocan-Harčenka za beogradsku „Politiku“. „Tačno je da nema zajedničkog stava na nivou BiH, ali postoji stav RS. Mi smo zahvalni RS, njenom rukovodstvu, prvenstveno predsedniku Miloradu Dodiku koji je pokazao veliko interesovanje i razumevanje prema krizi u Ukrajini, ali i objektivnom stavu Rusije. Za BiH je za nas najbolje da nema stav jer znači da nije protiv stava Rusije.“

Drugim rečima, pristup Republike Srpske krizi u Ukrajini zvanična Rusija dvostruko ceni: direktno, kao stav aktuelnog rukovodstva i predsednika Dodika, i indirektno, kao njihov doprinos da BiH, što će reći njeno Predsedništvo, nema stav, odnosno da nije protiv.

A kako druga strana reaguje na to možemo da saznamo iz istog intervjua. „U Savetu za provođenje mira (PIK) uvek ili skoro uvek kada se nešto desi ili ne desi okrivljuje se RS i njena vlast, a personalno Milorad Dodik… Uvek su krivi Banjaluka i Dodik. Njegova retorika postala je, u negativnom smislu, nešto najvažnije u BiH“, kaže ruski ambasador.

Mogući problem za Srpsku povodom Ukrajine pojavljuje se, međutim, i na drugoj obali Drine. Za razliku od nedavne izjave premijera Vučića da je „Srbija opredeljena za EU, ali ne može protiv Rusije“, stav predsednika Dodika bi mogao da se formuliše „Srpska je opredeljena za Rusiju, ali je zainteresovana da postane članica EU“. Razlika je u nijansi i zvuči kao igra reči, ali i ne mora tako da bude.

Problem svesrpske nejednako podeljene lojalnosti između Brisela i Moskve donedavno nije postojao jer je Rusija podržavala evropska opredeljenja i Srbije i Srpske. Već prilikom „obojene revolucije“ u Kijevu i osamostaljenja Krima odnosi Moskva – Brisel su se poremetili. I iz Berlina u Beograd stigla je poruka da je prirodno da kandidati za EU prate i njenu spoljnu politiku.

Vučićeva izjava je, za sada, zadovoljila obe strane, pre svega zato što ni Nemačka nije sklona da prati SAD u zaoštravanju sa Rusijom. Energetska zavisnost evropske privrede, nemačke trgovačke veze i investicije, raspoloženje javnog mnjenja bile su onomad u Vašingtonu argument Merkelove pred četvoročasovnim Obaminim pritiscima.

Prema svim procenama, pitanje je momenta kada će Putin morati da zaustavi ofanzivu nelegalne vlade u Kijevu protiv ruskog i proruskog stanovništva u pograničnom delu Ukrajine. Ali, time će se EU približiti SAD u pokušaju izolacije Rusije sve dok ne prihvate federalizaciju Ukrajine kao jedino realno rešenje.

– Vlada Srbije će se naći između dve vatre i moraće da bira. Mislim da Rusija neće vršiti jak pritisak na Beograd, ali EU i NATO hoće. Ne bih voleo da se srpska vlast svrsta u savez protiv svojih tradicionalnih prijatelja – kaže general Rešetnjikov iz Instituta za strateška istraživanja u Moskvi u intervjuu za nedeljni dvobroj beogradskog „Danasa“.

I dodaje: „Kada Rusija izađe kao pobednik iz ove krize, i na Balkanu će biti moguće neke promene i ozbiljna rešenja.“ Istina, u međuvremenu se premijer Srbije sprema u Sarajevo da pokuša da, prema standardima EU, normalizuje odnose sa susedima, a to praktično znači sa Bošnjacima koji ne odustaju od „celovite i jedinstvene“ BiH.

Nisu im popustili Milošević, Đinđić, Tadić, Nikolić i Dačić, pa valjda neće ni Vučić, iako Bosić, svojim izjavama u Sarajevu, kao da iznutra priprema teren za tako nešto. Da li se može desiti da se Srpska nađe pred bolnim izborom između „matice“ (Srbije) i „majke“ (Rusije)? U svakom slučaju, aktuelna vlast Srpske biće za Srpsku.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *