Izmišljane balkanske Ukrajine

Izmišljane balkanske Ukrajine

26 oktobra 2014

Dragomir-Andjelkovic-ProfilPiše: Dragomir Anđelković

Ešdaun bi hteo da nahuška prekomorskog „velikog brata” da krene u akciju protiv RS u strahu da ona ne postane „ruski bastion”.

„Politika” je o tome izvestila: Pedi Ešdaun se okomio na Republiku Srpsku i njeno rukovodctvo kao na navodne krivce za nestabilnost Bosne i Hercegovine. Izjave nekadašnjeg visokog predstavnika UN i EU za BiH prepune su zamene teza pa i neistina. Za njega nije sporno višegodišnje tiho, protivno volji dva konstitutivna naroda BiH, podrivanje Dejtona u smislu centralizacije, nego je problem legitimno insistiranje na pravima entiteta. Ešdauna ne zabrinjava to što stotine Bošnjaka odlaze na Bliski istok da se bore za islamski kalifat. Umesto da to osudi on pravda ekstremiste time da su revoltirani jer su izgubili nadu da će stvoriti BH funkcionalnu državu.

Valjda taj britanski lord smatra da bi na Balkanu sve bilo idilično kada bi Srbi krotko pristali da sve svoje interese podrede aspiracijama Bošnjaka, Albanaca i drugih naroda koji od njih nešto hoće. Srbi su zli već i stoga što postoje, a kamoli kada još nešto i hoće. Tim nakaradnim duhom ispunjene Ešdaunove pristrasnosti i napadi su otužni, ali na njih smo već navikli ma koliko da on u svoju drskost unosi beskrajnu kreativnost. Da se radi samo o tome, njime se ne bih ni bavio. No, ovom prilikom reč je o nečem mnogo opasnijem, a to je očito deo celovitog antisrpskog plana sarajevskih lobista u EU.

Koliko na RS i Dodika, toliko se Ešdaun okomio i na Putina. Sada neću komentarisati neistine o tome da je Rusija kriva za sukobe u Ukrajini, jer svako ko prati tamošnja zbivanja dobro zna da su određeni zapadni centri moći prouzrokovali sukobe u toj zemlji. Bitno je da je Ešdaun zlonamerno pokušao da poveže Banjaluku i Moskvu kao faktore koji žele da izazovu neku novu „ukrajinsku krizu” u srcu Evrope tj. u BiH. Pre nekoliko nedelja sličnu neistinu zapadnoj i našoj javnosti plasirao je – bošnjačkom hegemonizmu ništa manje sklon, ali ipak površinski gledano nešto odmereniji – Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije. Takva kukavičija jaja biće nam zasigurno i nadalje podmetana.

Cilj navedenih i njima sličnih promotora sarajevskog unitarizma je vrlo jasan: javnost i ključne činioce odlučivanja na Zapadu žele da zaplaše Rusijom, koju su neki zapadni mediji već prestavili kao strašilo. Sada se ona, ruku pod ruku sa vlastima RS, navodno sprema da zapali Bosnu. Ešdaun u vezi s tim kritikuje briselske strukture da su suviše popustljive prema Dodiku. Malo mu je što nisu spremne da baš otvoreno jurišaju na Srpsku. Sada bi hteo da nahuška prekomorskog „velikog brata”, odnosno one koji tamo vode glavnu reč, da krenu u akciju protiv RS u strahu da ona ne postane „ruski bastion”.

Šta god lično mislio o geopolitičkim stremljenjima evroatlantske elite, ona ne krije svoje namere. Samo pažljivo treba pratiti njene aktivnosti. Tako se prošle godine u raznim formalnim i neformalnim forumima gde se ona okuplja, planiralo ono što je uskoro počelo da se realizuje u Ukrajini, odnosno diskutovalo se o raznim modalitetima istog. Tako su stajale stvari i u vezi sa nama tokom devedesetih godina. Srećom, sada to nije slučaj. Makar i stoga što vodeći evroatlantski centri moći smatraju da su u našem regionu zaokružili parametre svoje dominacije i ne treba im otvaranje nove velike krize, za koju nisu sigurni da im se ne bi otrgla kontroli.

Vodeća zapadna središta uticaja svakako bi pozdravila izvesnu centralizaciju BiH, ali to im je daleko od prioriteta i radi toga nisu spremna da gube vreme i energiju te reskiraju komplikacije. Ali kako naš narod kaže: tiha voda breg roni. Izgleda da se sada radi o sistematskoj akciji Sarajeva i njegovih lobista u EU, odnosno, izrazito antisrpskih evroatlantskih grupa da čitavo svoje „bratstvo”, u kontekstu njihovog sukoba s Rusijom, pokrenu da izvede udar usmeren na ono malo još živih srpskih nacionalnih interesa. A opstanak Republike Srpske na dejtonskim principima je za nas tu od prvorazrednog značaja.

Umesto da se ljutimo na razne Ešdaune bitno je da shvatimo šta oni sada zapravo rade. I da tome energično pariramo, kako iz Beograda tako i iz Banjaluke. Za to sada – u okolnostima kada će se uskoro u prestonici Srbije održati sastanak Evropske grupe moćne Trilateralne komisije – imamo sjajnu priliku. Uz slabljenje Zapada i jačanje Rusije, Kine i nekih drugih država van „evroatlantskog koncerna”, svet se još nije dovoljno promenio da se mi ne bismo našli u ozbiljnim teškoćama ako bi se tamošnji nosioci moći, makar i uzgred, homogenizovali protiv nas. Na nama je da ih uverimo da nije ni u njihovom koliko ni u našem interesu da se zbog raznih sarajevskih i drugih regionalnih ekstremista na Balkanu ponovo otvara Pandorina kutija.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *