IZNENAĐENJE I ŠOK ZA CELU EU – Marin Le Pen pobedila na izborima u Francuskoj

IZNENAĐENJE I ŠOK ZA CELU EU – Marin Le Pen pobedila na izborima u Francuskoj

25 maja 2014

Marin-le-Pen-lider-Nacionalnog-frontaDesničarski Nacionalni front Marin Le Pen pobednik u Francuskoj

Desničarski Nacionalni front pobedio je na izborima za Evropski parlament u Francuskoj, rezultati su ankete sa birališta, što će, ukoliko oni budu potvrđeni, biti prvi put da je jedna antiimigrantska stranka, sa politikom protiv EU, pobednik nacionalnih izbora.

Nacionalni front, na čelu sa Marin Le Pen, prvi je sa oko 25 odsto osvojenih glasova, a za njim sledi opoziciona Unija za narodni pokret (UMP) sa oko 21 odsto.

Vladajuća Socijalistička stranka našla se na trećem mestu sa svega 14 odsto osvojenih glasova, što je pad u odnosu na 16,5 koliko su osvojili na izborima 2009.

Agencija za istraživanje javnog mnjenja Ifop navodi da je procenat onih koji nisu izašli na birališta bio 59 odsto, što je znatno niže od očekivanog.

NEMAČKA: Pobeda Angele Merkel

Demohrišćani kancelarke Angele Merkel su, uprkos gubicima, pobednici današnjih izbora za Evropski parlament (EP) na koje je u Nemačkoj pozvano preko 61 milion birača, pokazuju prvi rezultati glasanja, prema kojima je, međutim, i ekstremno desna neoancistička Nacionaldemokratska partija (NPD) ušla u EP.

Za demohrišćane je glasalo 36,1 odsto Njemaca, procjenjuje televizija ARD, dok je za Socijaldemokratsku partiju glasalo (SPD) 27, 5 odsto, a za evroskeptički raspoloženu Alternativu za Njemačku (AfD), koja se, između ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, čak 6,5 odsto Njemaca.

Zeleni, koje je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, dobili su oko 10 odsto glasova, Ljevica 7,8, a liberali, takođe bivšeg šefa njemačke diplomatije Gvide Vestervela 3,1 odsto.

NPD, o čijoj zabrani se u Nemačkoj dugo lome koplja može računati s jednim poslanikom u EP.

Na današnje izbore izašlo je 48 odsto Nemaca, što je više nego 2009. godine, kada je u Nemačkoj glasalo 43,3 odsto birača.

Pošto je Savezni ustavni sud Nemačke ukinuo član o tri odsto osvojenih glasova, kao „granicu“ za ulazak u EP, računa se da će na taj način u EP ući i one partije koje dobiju najmanje 130.000 glasova ili oko jedan odsto glasova.

Od ukupno 766 poslaničkih mesta u EP, Njemačkoj pripada 99, kaže statistika.

Nemačka statistika kaže da je među njemačkim biračima stranog porijekla najviše Poljaka, oko 460.000, i više od 130.000 Italijana.

Evroskeptički raspoložena Alternativa za Nemačku slavi večeras u Berlinu svoj ogroman uspeh na evropskim izborima

Mediji ocenjuju da će sada, dolaskom AfD, u „srcu EU“ biti njeni kritičari.

„Mi smo nova nemačka narodna partija“, uzvikivao je šef AfD Bernd Luke, pred okupljenim u partijskoj centrali i govorio o „proleću u Nemačkoj“, dok su kritičari sa skepsom ukazali da sa svega 6,5 odsto osvojenih glasova jedna partija sebe ne može nazivati narodnom partijom.

AfD se sa osvojenih oko 6,5 odsto glasova plasirala kao peta po snazi politička partija u 81- milionskoj nemačkoj državi, na današnjim izborima za Evropski parlament (EP).

Na izborima za EP AfD je osvojila oko dva odsto više, nego na saveznim parlamentarnim izborima lane, kada im za dlaku nije uspelo da uđu u nemački Budnestag.

Ovoj partiji se prebacuje opasna igra sa nostalgijom, „pecanje“ u desnim vodama, populizam, želja da zaradi političke poene na pogrešnim temama, apokaliptički scenariji po imovinu i štedne uloge Nemaca….

„Ako evro propadne, Evropa neće propasti“, ponavlja Luke, navodeći da se EU raspada, „pod evrom“, na siromašni jug i privredno uspešni sever i da vlada Merklove pogrešno kaže da njenoj poliltici nema alternative.

Luke je večeras isključio još jednom mogućnost saradnje sa desničarima u EP, navodeći da je AfD konstruktivna partija.

Muškarci sa izglancanim cipelama i svilenim maramama u reveru dobrih odela, stoje iza Lukea, univerziteskog profesora ekonomije i oca petoro dece. AfD je osnovana u aprilu prošle godine i to je, zapravo, partija muškaraca, pošto oni čine 86 odsto članstva.

Za AfD se kaže da ima više 10.000 članova i na svojoj strani ima i bivšeg socijaldemokratu i levičara Oskara Lafontena, koji je bio nemački ministar finansija kada je uveden evro.

Grčka: Siriza ubedljivo vodi

Stranka radikalne levice Siriza vodi na današnjim izborima za Evropski parlament u Grčkoj, dok je na drugom mestu stranka desnog centra Nova demokratija premijera Andonisa Samarasa, pokazuju prve procene po zatvaranju birališta.

Siriza Aleksisa Ciprasa, koja je u predizbornoj kampanji žestoko kritikovala mere štednje, mogla bi da osvoji izmedju 26 i 30 odsto glasova, a Nova demokratija izmedju 23 i 27 odsto glasova.

Danas je završni dan glasanja za Evropski parlament, koje je počelo 22. maja. Prvi zvanični rezultati očekuju se posle 23 časa, kada budu zatvorena birališta u Italiji.

Evropski parlament će od 22 časa da počne da objavljuje prve rezultate po izlasku sa birališta.

Slovenija: Pobeda stranke Janeza Janše

Pobednik izbora u Sloveniji za Evropski parlament je, prema rezultatima uporednih izbora, stranka Slovenskih demokrata bivšeg premijera Janeza Janše, kojoj su pripala tri mandata.

Slijedi lista Nove Slovenije i Slovenske ljudske stranke (narodnjaci) sa dva mandata.

Po jednog evropskog poslanika dobile su liste Verjamem (Vjerujem), Socijalnih demokrata i Demokratske stranke penzionera.

Slaba izlaznost u Hrvatskoj

Na izborima za 11 hrvatskih evroparlamentaraca očekivano je mala izlaznost, odnosno do 16 časova na birališta je izašlo 16,45 odsto birača, odnosno oko pola miliona.

To je, ipak, više nego na prošlogodišnjim izborima za poslanike u Evropskom parlamentu, kada je do 16 časova odziv bio 14,63 odsto.

Najveća izlaznost je u Karlovačkoj i Ličko-senjskoj županiji, gde je izašlo nešto više od 20 odsto, a najmanja u Međimurskoj 13,59 odsto, saopštila je Državna izborna komisija.

U Zagrebu je do 16 časova glasalo 18,20 odsto birača.

Birališta su otvorena do 19 časova, a prvi rezultati očekuju se posle 23 časa.

Pravo glasa ima oko 3,8 miliona birača u Hrvatskoj i inostranstvu.

Građani biraju između 275 kandidata sa 25 lista, od kojih je sedam koalicionih, a 18 samostalnih stranačkih.

Ovi izbori su prvi pravi test vlade levog centra premijera Zorana Milanovića posle dve i po godine mandata.

Predizborne ankete predviđale su da će opoziciona koalicija predvođena Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) osvojiti pet mandata, vladajuća koalicija na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) četiri, a po jedan mandat Hrvatski laburisti i Održivi razvoj, stranka bivše SDP-ovke Mirele Holi.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. PRVOTIMAC says:

    SVE ĆE KAD-TAD DOĆI NA SVOJE MESTO.fRANCUZI ĆE SE PRVI OPAMETITI,A OSTALI KAKO IM BOG DA.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *