IZRAEL NAPAO SIRIJU
4 februara 2021
Sirijska državna agencija SANA javila je da je Izrael izveo napad na južnu provinciju Kunejtra.
„Izrael je gađao jug Sirije“, navodi agencija.
Kako se navodi, sirijska protivvazdušna odbrana odbija napad.
„Naša protivvazdušna odbrana je reagovala gađajući većinu projektila“, dodao je izvor.
Zvuk protivvaznušne odbrane čuje se nad glavnim gradom Damaskom.
SAA ADs engaging #IAF 🇮🇱 missiles over Damascus #Syria pic.twitter.com/nIxPHRg6wQ
— Aleph א ☕ (@no_itsmyturn) February 3, 2021
Eksplozije se čuju u provinciji Kunejtra.
Izraelski vojni vrh nije hteo da komentariše navode o napadu, prenosi Rojters.
Izrael inače izbegava da komentariše svoje napade, a tokom prethodnih godina pokrenuo je stotine udara na vojne ciljeve povezane sa Iranom u Siriji, ali retko priznaje ili raspravlja o takvim operacijama, navodi AP.
Za sada nema informacija šta su bili ciljevi izraelske vojske i da li je bilo žrtava.
Sirijska agencija za ljudska prava sa sedištem u Britaniji saopštila je da su napadi usmereni na vojne ciljeve vladinih trupa i savezničkih iranskih snaga u ruralnoj provinciji Kunejtra na jugu Sirije na ivici izraelske Golanske visoravni.
Ratni posmatrači prijavili su da su vojni udari izazvali glasne eksplozije, prenosi AP.
Izrael često izvodi napade na teritoriju Sirije. Većinom su mu ciljevi skladišta oružja i pozicije libanskog pokreta Hezbolah i proiranskih snaga koje se bore na strani Bašara Asada.
U januaru su sirijski mediji izvestili o žestokim izraelskim udarima u istočnoj Siriji, za koje se veruje da su najjači u poslednjoj deceniji.
Sirijska opservatorija je izvestila da je bilo najmanje 18 udara u Deir el Zuru duž granice s Irakom i da je pogođeno nekoliko skladišta oružja.
Poginulo je 57 ljudi, uključujuči 14 sirijskih vojnika 16 Iračana i 11 Avganistanaca, a desetina ljudi je ranjena.
Opservatorija je zabeležili 39 izraelskih udara u Siriji prošle godine.
Pogođeno je 135 meta uključujući vojne punktove, skladišta i vozila.
U tim napadima poginulo je najmanje 217 ljudi uglavnom pripadnika proiranskih miicija, prema podacima opservatorije.
Pogođeno je 135 meta uključujući vojne punktove skladišta i vozila.
U tim napadima poginulo je najmanje 217 ludi uglavnom pripadika proiranskih miicija, prema podacima opservatorije.
#Syria: The #Israel Air Force launched airstrikes on the area near Damascus International Airport.
The Syrian news agency SANA reports that the air defense systems were activated and engaged targets following the air attack. #Damas #Damascus pic.twitter.com/6OViossQc2
— INFO-LIVE (@infolivecom) February 3, 2021
KOMENTARI
8 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Kulak says:
Putin neće mrdnuti malim prstom.Majka mu je Židovka.
Miraš says:
Kao prvo tu oblast bi trebalo da kontrolišu tamo prisutne snage UN-a duž bafer zone, one bi prve trebale da reaguju na ovakve napade Izraela. Zašto sve usmeravaš na adresu Putina i njegove pokojne majke? Dokle ćemo slušati ovakvo nevaspitanje od Kulaka? ... Kao drugo Putin ni nema potrebu da sad reaguje jer Sirija je odavno obezbedjena sa PVO. Sirijskoj pokrajini Kunejtra pripada Golanska visoravan oteta od Sirije, a od strane Izraela u periodu 1967 - 1973. Sporna pokrajina Kunejtra ima ukupnu površinu od 1861 km2, od čega pod kontrolom Sirije ostalo je 600 km2. Grad Kunejtra je sedište pokrajine, on je žestoko bombardovan u periodu 1970-1973, na taj način uništen je od strane Izraela i napušten od strane Sirijaca. Nema povratka Sirijaca u ovaj grad koji je nekad brojao 17 hiljada stanovnika jer suviše je blizu otetog dela teritorije, te bi Izrael u ponovljenim napadima ponovo masakrirao stanovništvo. Sada je i grad Kunejtra pod kontrolom snaga UN-a. Izraelci nastoje da unište sve što mogu na preostalom delu sirijske pokrajine Kunejtra. Tokom gradjanskog rata u Siriji ovde je sve vrvelo od terorista mudžahedina. Ni tada snage UN-a nisu reagovale. Sirija je uspela da oslobodi Kunejtru (preostalih 600 km2) 2018 tokom poznate vojne operacije Bazalt kada je oslobodjena i susedna pokrajina Dara. Bila je to vrlo rizična vojna operacija zbog Izraela na Zapadu i zbog američkih i britanskih snaga prisutnih na severu Jordana blizu sirijske pokrajine Dara. Vojna operacija je bila uspešna uz značajnu pomoć ruske vojske. Toga se ne sećaš, nego stalno neopravdano knjižiš na račun Putina. Hebala te drugarica Persida dužom i prekom i kako god.
Miraš says:
Da li će Sirija jednom povratiti Golansku visoravan? Najverovatnije hoće, ali sada to sigurno nije medju prioritetima sirijskog generalštaba. Zato i nema žestokog i 100 posto efikasnog odgovora sirijske PVO. Reagovali su više ovlaš jer drže se svojih ciljeva. Sada Siriji nije u interesu da se dogodi razvijanje sukoba sa Izraelom na jugozapadu zemlje! Zato što puno važnije je da naprave još pomeranja u korist Sirije na severozapadu zemlje u Idlibu, i duž celog severa zemlje od Afrina (deo pokrajine Alep) zatim na severu pokrajine Raka i zaključno sa pokrajinom Hasaka na krajnjem severoistoku. A najvažnije je da na krajnjem istoku zemlje preuzmu istočni deo pokrajine Der ez Zor najbogatiji naftom. Uvlačenje u sukob sa Izraelom značilo bi razvlačanje snaga SAA i njenih saveznika na različitim i udaljenim frontovima. Kulak nema osnovnu logiku za ratnu strategiju, što bi za muškarce trebalo da predstavlja ozbiljan nedostatak i sramotu. Ali zato zna da lupeta gluposti.
Milan says:
Već godinama Turska predstavlja veću smetnju za konačno oslobodjenje Sirije. Turska je ključni igrač koji ne dozvoljava da Rusija uključi svoju punu silu u Siriji. Naspram sile Turske Izrael je kao nerazvijeno i prgavo detešce. Turska i dan danas podržava teroriste u Idlibu, sem toga u tri vojne operacije zauzela je značajan deo teritorije na severu Sirije. Takvim svojim vojnim prisutvom na severu Sirije Turska neće dozvoliti formiranje kurdske države na teritoriji Sirije, ali istovremeno Turska računa na sukob Rusije i SAD na teritoriji Sirije te bi na kraju turska lisica odnela glavni plen > sirijske naftne izvore.
Milan says:
U Evropi se odigralo mnogo krvavih ratova. Po dužini sveukupnog ratovanja i ostalim važnim podacima Rusko-turski ratovi su izgleda na prvom mestu. U tim ratovima države srednje i zapadne Evrope često su stajale na strani Turske tj. nekad Osmanske imperije. Ne iz ljubavi i prijateljstva prema Turskoj nego da Rusija ne bi širila svoj uticaj na ostale slovenske i druge pravoslavne narode u Evropi što bi za mnoge od njih značilo gubitak porobljenih teritorija i jeftine radne snage Čeha, Slovaka, Rusina (Ukrajinaca,) južnih Slovena, Grka, Rumuna. Slična stremljena Zapada vidimo i danas. Kao i tokom rusko-turskih ratova opet su aktuelni Krim, Ukrajina, Jermenija, Balkan - zapadni Balkan, i naravno glavni kolsč Bliski istok. Za razliku od Zapada Rusiji nisu potrebna osvajanja bogatstava država Bliskog istoka, nego na prvom mestu za Rusiju je izlaz u Sredozemno more. Crno More - Bosfor i Dardaneli- Egejsko more - istočno Sredozemlje pa do izlaza-ulaza u Atlanski okean kod Gibraltara. Rampa na tom kretanju ruskih trgovačkih i ratnih brodova bio bi rat Rusija-Turska. Zato su jastrebovi SAD priželjkivali sukob Rusije i Turske u sirijskom Idlibu. Zato Rusija nije uključila punu silu tokom rata na jermenskom Nagorno Karabahu. Sledeća rampa koju može da izrežira Zapad i mislim da ka tome idu, to je sukob Turska-Grčka u Egejskom moru. Grčka je već povećala svoju morsku ekonomsku zonu na 12 milja u Jonskom moru, ako Grčka to isto uradi i u Egejskom moru počeće grčko-turski rat. A izgleda da dotle mi treba da izgradimo put Merdare-Niš da bi NATO imao siguran kopneni put do Crnog mora ne preko Grčke, nego preko Albanije-jugoistočne Srbije i Bugarske. Mogli su takav put da razviju i preko novopristigle natovke Makedonije, ali trenutno Makedonija je slabije putno razvijena od Srbije. Osim toga time učvršćuju sveukupni poraz Srbije nakon otimačine naše južne pokrajine.
Milan says:
Uglavnom neće doći do sukoba Rusija - NATO, ali na zapadu je veoma poželjan novi sukob Rusija-Turska (ili minimum Grčka-Turska). Nove i što veće ljudske žrtve iz takvog sukoba naročito ruske žrtve, zatim slabljenje ruske ekonomije tokom takvog rata, e to bi sigurno uticalo da iznutra u Rusiji rukama Rusa bude sklonjen Vladimir Putin, te da bude postavljen njihov poslušnik Aleksej (Navaljni) ili neka druga ruska kvisling-budala.
test01 says:
Sta je sa tim Ruskim PVO sistemima? Sluze za izlozbu? Jer se tako stite prijatelji u kojima Rusija ima vojne baze (2)? Gde je osuda od UN ?
uddu says:
Kako rusi brane Siriju,pa mogu i ja da im lansiram jedan projektil sa praćkom,odavde iz Banata !