ИЗРАЕЛ СЕ ПЛАШИ САМО ЊИХ! Ево шта је ХЕЗБОЛАХ и колико су моћни

IZRAEL SE PLAŠI SAMO NJIH! Evo šta je HEZBOLAH i koliko su moćni

25 oktobra 2023

Dok čitav svet sa zabrinutošću iščekuje početak najavljene izraelske kopnene ofanzive na Pojas Gaze, još jedno potencijalno žarište na severu palo je u drugi plan.

Reč je o izraelsko-libanskoj granici, koja već skoro pola veka predstavlja jedno od najzapaljivijih područja na čitavom Bliskom istoku i glavno poprište sukoba između Izraela i Irana.



Glavni akter u tom sukobu, ipak, nije Iran, već Hezbolah – vojno-politička organizacija libanskih šiita koja je blisko povezana sa Teheranom, koji Izrael već decenijama smatra najvećom direktnom opasnošću po svoju bezbednost.

I dok iranski zvaničnici upozoravaju Izrael da prekine sa „genocidom u Gazi“, kako čitav region ne bi planuo u sukob, Amerikanci preteći savetuju „svim akterima koji pokušavaju da iskoriste trenutnu situaciju“ da to ne čine.

Nastanak „Partije Boga“

Nastanak Hezbolaha, odnosno „Partije Boga“ kako bi se njihovo ime direktno prevelo sa arapskog jezika, do danas je u velikoj meri ostao zavijen velom misterije. Ipak, na formiranje te organizacije prevashodno su uticala dva događaja: izraelske intervencije u građanski rat u Libanu, koje su kulminirale invazijom 1982. godine, i Islamska revolucija u Iranu tri godine pre toga.

Tačan datum osnivanja pokreta nije poznat – najčešće se pominje upravo ta 1982. godina i izraelska intervencija na jugu Libana, u kom pretežno živi šiitsko stanovništvo. U duboko podeljenom i libanskom društvu, šiiti su se tradicionalno nalazili u ekonomski i politički podređenom položaju u odnosu na hrišćane i sunite.

Nakon što je 1978. godine nestao Musa al-Sadr, član uticajne šiitske arapske porodice al-Sadr i osnivač pokreta Amal, u to vreme dominantne političke organizacije libanskih šiita, ta verska grupa je ostala bez vođe. Oni su zato u ratu ostali tek malo više od statista u širem sukobu hrišćana, sunita, levičara, Palestinaca, Sirijaca i Izraelaca.

Situacija se promenila kada je u Teheranu 1979. godine došlo do promene vlasti, a na čelo najveće i najuticajnije šiitske države je došao ajatolah Ruhola Homeini i njegova Islamska revolucija.

Novi iranski režim je svog glavnog neprijatelja video upravo u Izraelu, odnosno „cionističkom entitetu“ čiji legitimitet nisu priznavali, zbog čega je rat u Libanu i položaj tamošnjih šiita, koji su bili najpogođeniji izraelskim vojnim operacijama na jugu zemlje, za Teheran bio od posebnog značaja. Upravo su pripadnici iranske Islamske revolucionarne garde odigrali ključnu ulogu u formiranju Hezbolaha i obuci njegovih boraca početkom osamdesetih godina.

Pretpostavlja se da je Hezbolah kakav danas postoji nastao spajanjem nekoliko lokalnih šiitskih organizacija. Među njima se nalazi i Organizacija islamskog džihada, koja je prezula odgovornost za dve eksplozije u Bejrutu 1983. godine u kojima su stradali američki (241) i francuski (58) vojnici.

Taj napad direktno je uticao na odluku Vašingtona da povuče svoje trupe iz mirovnjačke misije u Libanu, a američki zvaničnici do danas tvrde da je iza njega zapravo stajao Iran.

Od lokalnih gerilaca do vojne sile

U prvi mah, Hezbolah je vodio gerilski rat protiv izraelskih trupa i njihovih libanskih saveznika koje su sredinom osamdesetih godina ponovo okupirale jug te zemlje.

U tom periodu, političko krilo te organizacije zauzelo je radikalne pozicije – za razliku od Amala, Hezbolah je odbijao da učestvuje u libanskom političkom sistemu, koji su smatrali korumpiranim i sektaškim. To je dovelo i do kratkog sukoba između dve vodeće šiitske organizacije – poznatom i kao „rat braće“ – u kom je Hezbolah odneo pobedu i zauzeo vodeću poziciju na jugu zemlje.

Početak devedesetih godina doneo je dve značajne promene koje su uticale na jačanje Hezbolaha. Prva je okončanje građanskog rata u Libanu, koji je doveo do razoružavanja svih paravojnih organizacija u toj zemlji osim jedne – Hezbolaha, kom je kao nosiocu borbe protiv izraelske okupacije dozvoljeno da zadrži svoje naoružanje. „Partija boga“ je tako postala direktan konkurent libanskoj vojsci i svojevrsna „država unutar države“.



Drugi značajan događaj iz tog perioda je ubistvo tadašnjeg lidera Hezbolaha Abasa el-Musavija, koga su Izraelci eliminisali 1992. godine.

Musavija je zamenio njegov tridesetdvogodišnji učenik Hasan Nasrala, koji je postao jedan od najpoznatijih i najproslavljenijih političkih lidera u arapskom svetu i koji tu organizaciju predvodi i danas. Iste godine, Hezbolah uz blagoslov iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneja donosi odluku o učešću na izborima u Libanu, čime se pokret u određenoj meri „deradikalizovao“, što je dugoročno dovelo i do njegovog jačanja.

Izrael se sredinom 2000, posle punih 15 godina okupacije, konačno povlači iz južnog Libana, što Hezbolah s razlogom slavi kao veliku pobedu. U godinama koje slede oni će, uz iransku pomoć, postati neupitni gospodari tog pograničnog regiona, ali i najmoćnija vojna i politička snaga u malenoj bliskoistočnoj državi.

Libanski rat iz 2006. godine – prekretnica

Krhki mir između Hezbolaha i Izraela konačno je pukao sredinom 2006. godine, kada su pripadnici te organizacije, nakon raketnog baraža, upali na izraelsku teritoriju. U okršaju sa izraelskom vojskom (IDF), tri izraelska vojnika su izgubila život a dva su kidnapovana.

Izrael je na tu provokaciju odgovorio brutalno: u prvi mah raketnim i vazdušnim udarima na položaje Hezbolaha (ali i civilnu infrastrukturu) u Libanu, a nakon toga i kopnenom vojnom intervencijom. Sukob je trajao nešto više od mesec dana, tokom jula i avgusta 2006. godine, a okončan je smrću 121 izraelskog vojnika i oko 250 boraca Hezbolaha. Kao i većini sukoba Izraela i lokalnih paravojnih organizacija, i ovog puta su najgore prošli civili – procenjuje se da je tog leta poginulo više od 1.000 Libanaca i 44 Izraelca.

Izraelci su tokom rata koristili tzv. Dahija doktrinu, nazvanu po pretežno šiitskom predgrađu Bejruta u kom se nalazi štab Hezbolaha, a koja predviđa korišćenje „disproporcionalne sile“, odnosno uništenje civilne infrastrukture. Takva strategija, očekivano, drastično je povećala broj civilnih žrtava.

Iako je izraelski premijer Ehud Olmert u prvi mah proglasio pobedu, Jerusalim ipak nije uspeo da ostari svoj primarni cilj – uništenje Hezbolaha i eliminaciju pretnje na severnoj granici. Specijalna komisija koja je formirana kako bi ispitala učinak izraelske vojske rat iz 2006. je ocenila kao „propuštenu šansu“ koja je okončana bez „definitvne vojne pobede“.

Neuspeh izraelske vojske je doveo do drastičnog gubitka popularnosti vlade i pada Ehuda Olmerta 2009. godine.

Hezbolah danas – uspon jednog od ključnih igrača na Bliskom istoku

Nasrala je, sa svoje strane, proglasio „božju pobedu“ u ratu sa Izraelom, čime je nakon inicijalnog šoka počeo period novog uspona Hezbolaha.

Ta grupa je uzela učešće u ratu u Siriji gde je, zajedno sa Iranom i Rusijom, odigrala ključnu ulogu u opstanku predsednika Bašara el-Asada, a njihovi borci su stekli vredno ratno iskustvo. Ipak, angažman u Siriji imao je i negativne posledice na imidž Hezbolaha među sunitskim stanovništvom arapskog sveta, koje nije blagonaklono gledalo na pokušaje šiitske organizacije da očuva alavitskog (šiitskog) predsednika jedne većinski sunitske države.

Sve to je uticalo na jačanje Hezbolaha, koji danas važi za možda i najmoćniju nedržavnu oružanu formaciju na Bliskom istoku, a možda i šire. Hasan Nasrala je krajem 2021. godine rekao da ta organizacija ima 100.000 obučenih boraca, dok obaveštajna kompanija „Džejns“ procene stavlja na oko 25.000 stalnih boraca i 20 do 30 hiljada rezervista. Američki zvaničnici vojni budžet Hezbolaha procenjuju na oko 700 miliona dolara godišnje.

Glavno oružje Hezbolaha, ipak, predstavljaju njegove rakete. Njihov tačan broj nije poznat, a procene variraju od 40.000 do 150.000, što je znatno više od većine konvencionalnih armija – ali i od Hamasa, koji je nedavno pokazao koliko štete može da nanese Izraelu. Dakle, nije iznenađujuće što Jerusalim pretnju sa severa shvata krajnje ozbiljno.

O ozbiljnosti Hezbolaha govori i činjenica da o toj organizaciji sa (straho)poštovanjem govore i njihovi neprijatelji. Američki Institut za izučavanje sukoba je 2009. objavio da je Hezbolah „jedini arapski ili muslimanski entitet koji se uspešno sukobio sa Izraelcima u borbi“, dok je Američki preduzetnički institut tu organizaciju opisao kao „dobro obučenu, dobro naoružanu, visoko motivisanu i izuzetno razvijenu ratnu mašinu“.

Možda i najveći kompliment Hezbolah je dobio od Benija Ganca, aktuelnog člana izraelskog ratnog kabineta koji je 2014. godine, dok je obavljao funkciju načelnika generalštaba IDF-a, izjavio da je „Hezbolah sada jači od bilo koje arapske armije“. Iako je očigledno reč o (blagom) preterivanju, njegove reči pokazuju kako se u Jerusalimu percipira „Partija Boga“.

Samim tim, upozorenja koja stižu i sa istoka i sa zapada da bi neki nepromišljeni potez Izraela mogao da uvuče Hezbolah u rat i dodatno rasplamsa požar na Bliskom istoku treba shvatiti krajnje ozbiljno.

KOMENTARI



6 komentara

  1. Max Baum says:

    Nisu Izraelci plašljivi Srbi.

  2. Duka says:

    Tako se pričalo i o iračkoj nacionalnoj gardi. I od nje ne bi ništa. Raspade se sa ulaskom amerikanac u Irak. Istorija je učiteljica života i to su Izaeci jedini shvatili, Što im ne daje za pravo da se ponašaju prema Palestincima na ovaj način. A da nisu znali, znali su. I to dobro iskorištavaju uz podršku velikog brata i familije.

  3. Pingback: IZRAEL SE PLAŠI SAMO NJIH! Evo šta je HEZBOLAH i koliko su moćni – Sedma Sila

  4. Petrovgrad says:

    Iran je sila. Ako se umeša, od Izraela neće ostati ništa, a potom ni od Irana. Na kraju od Amerike neće ostati ništa. Da bi Palestinci dobili državu. To može da ih košta milon života. Evo Hrvati su dobili državu, ali ih je koštalo 2 miliona manje stanovnika. Početkom 1991 bilo ih je oko 4 miliona, danas oko dva miliona. Tako su prošli i Srbi tokom balkanskih ratova i prvog svetskog rata.

  5. Protokoli hrvackih ludaka says:

    To je istina. Djuishi imaju kalibar 12 cm u proseku a pripadnici hezboalaha čak 12,8 cm sto djuishe frustrira 🤣🤣🤣

  6. persida says:

    Hazbola se za sada pokazao kao gomila kukavica, ne smeju da otvoreno udju u sokob jer su njihove gazde na platnom spisku Jevreja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *