ИЗРАЕЛ се припрема за ВЕЛИКИ РАТ на Блиском истоку

IZRAEL se priprema za VELIKI RAT na Bliskom istoku

16 marta 2018

Plan Izraelskih odbrambenih snaga (Israel Defense Forces – IDF), smišljen kako bi one bile pripremljene za ratovanje na više frontova, ulazi u svoju treću godinu.

Sposobnost da se efikasno dejstvuje na više frontova simultano, biće ključna za Izrael da se nosi sa nepredvidljivim, eksplozivnim događajima koji mogu započeti na jednom frontu, ali se i brzo proširiti na ostale. Prema procenama obaveštajnih organa Izraela, niko od izraelskih neprijatelja ne želi rat punog obima u skorije vreme (niti to sâm Izrael želi), ali rastuće napetosti u regionu znače da incidenti mogu da eskaliraju.

Tokom govora u Interdisciplinarnom centru u Hercliji, početkom januara, načelnik glavnog štaba IOS-a Gadi Ajzenkot, identifikovao je pet frontova koji predstavljaju pretnju po Izrael.

On je primetio da, „veliki, jak iranski kišobran natkriljuje“ svih pet sektora. Prvi front je Liban, gde je Hezbolah, uz pomoć Irana, izgradio znatan kapacitet. Zasnovana na relativno jednostavnom konceptu, Hezbolahova uporišta u Libanu su osmišljena da imaju jake pojaseve odbrane oko njih, uz sposobnost da se nanesu teški udari projektilima po pozadini Izraela. To je model za koji iranski Korpus čuvara islamske revolucije i Hezbolah veruju da može da bude izazov za vojnu nadmoć Izraela.

Kao drugi front, Ajzenkot je imenovao Siriju, koja je prošla kroz drastične promene tokom prošle godine. Članovi koalicije koju predvodi Rusija, a koju čine Iran, Asadov režim, Hezbolah i šiitske milicije, vide sebe kao pobednike u sirijskom sukobu, i žele da budu prisutni na Golanskoj visoravni. Iran ima plan da se vazdušno, kopneno i pomorski utvrdi u Siriji. „Opasnost po nas je značajna“, rekao je Ajzenkot.

Zapadna obala predstavlja treći preteći sektor. Hamas nastoji da usmerava terorističke napade odatle i tako preusmeri ,,vatru“ sa Gaze kojom upravlja. Improvizovani terorizam i usamljeni napadači Islamske države, takođe predstavljaju opasnost.

Gaza je četvrti sektor. U pojasu Gaze, Hamas i druge palestinske frakcije su podigle terorističko-gerilske armije koje raspolažu čitavim arsenalima projektila. Ove snage su ukorenjene u gusto naseljenu urbanu džunglu.

Sinajsko poluostrvo gde je Islamska država izuzetno aktivna je peti sektor.

Mimo ovih pet frontova, na istoku, Iran sa svojim nuklearnim ambicijama i naporima da uspostavi regionalnu hegemoniju, nastavlja da ugrožava Izrael. Potencijal da se dosegne visok nivo eskalacije je „neposredan“, upozorio je Ajzenkot.

Pripreme IOS-a za rat na više frontova počivaju na nekoliko sposobnosti. Prva je obaveštajna superiornost Izraela. To pruža vojsci visoko kvalitetnu sliku neprijateljevih položaja, aktivnosti i sposobnosti da pokrene masovne, precizne udare u slučaju rata. Druga ključna sposobnost je snažna vazdušna moć.

Tokom govora u Institutu za studije nacionalne bezbednosti (Institute for National Security Studies – INSS) 2017. godine, nekadašnji komandant ratnog vazduhoplovstva Izraela general Amir Ešel, tvrdio je, da izraelska vazdušna moć ostaje njegova najopštija vojna snaga, koja mu daje fleksibilnost da se nosi sa više frontova brzo i simultano.

„Brzina – fizika – još uvek je značajna“, rekao je Ešel. Pretnje, bilo u vidu asimetrične snage ili starijih klasičnih neprijateljskih divizija, mogu da se pojave u pograničnim oblastima, ili hiljadama kilometara daleko. „Kada se približe, postaju veliki problem. Rešenje je vazdušna moć… koja stiže u razmaku od nekoliko minuta do nekoliko sati“, rekao je Ešel.

Bez neke druge vojne moći, koja je kadra da odgovori tako brzo, ratno vazduhoplovstvo ostaje prvo sredstvo Izraela u slučaju rata na više frontova. Ešel je rekao, da RV mora da bude sposoban da dejstvuje na tri glavna pravca simultano, po svoj prilici misleći na sever (Liban i Sirija), jug (Gaza) i istok (Iran).

,,Tokom jutra, avion može da bude na severnom frontu. U podne, može da bude na istoku, hiljadama kilometara daleko. A uveče, može da dejstvuje iznad Gaze. Nijedna druga snaga to ne može“, rekao je.

RV je tako sebe ustrojio, da može da se suoči i sa simetričnim i sa asimetričnim pretnjama, i blizu i daleko, i sve to u isto vreme. Uz to, ideja preventivnih napada, ako su neophodni, vraća se u visoku vojnu komandu zahvaljujući novim vazdušnim sposobnostima.

Kapacitet napada RV-a, dva puta se udvostručio proteklih godina, rekao je Ešel, što znači da nekoliko hiljada meta može da bude pogođeno za 24 sata. Ovaj nivo vazdušne moći je bez presedana u vojnoj istoriji.

Kopneni manevar

Prošla su vremena kada se IOS uglavnom oslanjao na RV u vođenju sukoba velikog opsega. U skladu sa višegodišnjim planom IOS-a, glavni napor koji je u toku, tiče se poboljšanja pripravnosti kopnenih trupa. Ove godine, operativne trupe sastavljene od regruta, imaće vežbe u trajanju od 17 nedelja, koje će biti praćene, za svaku nedelju, aktivnim bezbednosnim misijama (još 17 nedelja). To je osmišljeno kako bi se značajno podigla borbena gotovost.

Uz to, IOS je stvorio lake pešadijske brigade, i postavio ih je uz granicu sa Jordanom i Egiptom. Njihova misija je ograničena na graničnu bezbednost, omogućavajući tako borbenim trupama, sačinjenim od regruta, da se više posvete ratnoj obuci.

Zarad suprotstavljanja antitenkovskim projektilima i raketama, koje su veoma prisutne u Gazi i Libanu, IOS je pokrenuo proizvodnju modernih oklopnih transportera i tenkova. Transporteri se zovu Namer (guseničar) i Ejtan (točkaš). Ejtan može da razvije brzinu do 90 kilometara na čas, po putu, što mu daje sposobnost da uskače iz jedne bitke u drugu.

Izrael takođe masovno proizvodi tenk Merkava 4. Na sve ove platforme, Ministarstvo odbrane postavlja aktivni zaštitni sistem Rafael Trofi (RAFAEL’s Trophy – Active Protection System). To daje sposobnost oklopnim vozilima da presretnu nadolazeće rakete, kao i da trenutno detektuju položaj neprijatelja koji puca na njih, omogućujući im brzu i tačnu uzvratnu paljbu.

Kako IOS razvija svoje kopnene ratne potencijale, različiti nivoi komandovanja uvežbavaju poboljšanje svoje sposobnosti da pokrenu multifrontalni napad istovremeno.

Cilj borbe na više frontova

Zvanična strategija IOS-a iz avgusta 2015. godine, navodi, da je cilj ovakvog napora primoravanje neprijatelja da se saglasi sa prekidom vatre ili diplomatskim rešenjem, sa izraelske pozicije moći, koja bi pratila vojnu pobedu.

Cilj je da se neprijatelj dovede u poziciju u kojoj je nesposoban ili nevoljan da nastavi borbu. Taktički, to znači, da se neutrališe sposobnost i motivacija neprijatelja da se bori, uništavajući njegove snage, smanjujući njegovu sposobnost da tuče po izraelskom zaleđu, gađajući mete koje neprijatelj percipira kao dragocene, i upotrebljavajući lukave pristupe zarad gađanja njegovih slabih tačaka.

Prema strategiji, sve navedeno je osmišljeno da šokira i iznenadi, i načini štetu procesu donošenja odluka kod neprijatelja.

Cilj IOS-a je da realizuje ove zadatke što je moguće brže, nakon izbijanja konflikta širokih razmera. Pokretanje direktne kopnene ofanzive, osvajanje područja, i redukovanje paljbe sa ovih teritorija po oblastima koje naseljavaju Izraelci, glavni je način da se to postigne.

Misija kopnenih snaga sastojaće se od osvajanja i uništenja vojne infrastrukture, i činjenja štete preživljavanju neprijateljske vlasti na njihovim teritorijama.

Ovo bi bilo propraćeno sa vazdušnim napadima velikih razmera.

Izraelska mornarica bi imala važnu ulogu u ovakvom scenariju. Flote raketnih čamaca i podmornica – obe modernizovane – mogu da deluju u svojstvu skupljača informacija o tome šta se zbiva na neprijateljevoj obali, i u svojstvu platformi vatrene moći, koje mogu da lansiraju rakete more-kopno.

U ovom scenariju, tajne specijalne snage bi izvodile zadatke iza linija fronta. Digitalni, mrežnocentrični sistem komandovanja, sposoban da tokom sekundi deli podatke sa bojišta, kao i one od obaveštajnih organa, već je razvijen. Ova mreža omogućiće vidovima IOS-a – kopnenom, vazduhoplovnom i pomorskom – kao i Vojno-obaveštajnom direktoratu, da integrišu svoje aktivnosti na nov način.

Mimo navedenih priprema, IDF takođe radi na svojoj sposobnosti da pokrene neprekidne operacije vazduhoplovnih i specijalnih snaga protiv pretnji koje se ne graniče sa Izraelom.

Jakov Lapin je istraživač u Begin-Sadat centru za strategijske studije (Begin-SadatCenterforStrategicStudies).

(NSPM)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Sančo Pansa says:

    Izrael bi mogao da uživa u već stečenim sjajnim pozicijama, pa još i d iznudi garancije Rusije da će ih štititi od eventualne odmazde Irana u vremenu koje dolazi, zbog zlostavljanja i slabljenja te države i nacije u poslednjih 40 godina... Ideje o ratu, pa koju još zagovaraju i podržavaju, mogao bi biti mač sa dvije oštrice s obzirom na situaciju u svijetu!!! Bolje bi im bilo da su držali vrabca u ruci nego da jure goluba na grani...

  2. Miraš says:

    Izrael odavno ima baš nuklearno oružje, a protiv je da Iran ima nuklearne tehnologije za proizvodnju energije jer se boje da ako to imaju onda će se dosetiti kako da naprave i nuklearno oružje. Sama pomisao na tako nešto poseduje i Iran ugrožava osvajačke ambicije Izraela. Dosad je skro ceo svet aplaudirao Izraelu "Tako se pravi država..." dok država Izrael ratuje i povećava svoje teritorije na račun Sirije, Libana, Jordana, Egipta. A tek palestinsko pitanje.... Izraelci izgleda imaju svoj kastinski poredak te nameću nejednakost svima ostalima. Svi narodi na B.I., a time i njihove države, treba da se smanjuju, a samo mali prćati i prgavi treba da rastu. Iran bi najradje izbacili i iz kastinskog poretka te da budu skroz obespravljeni kao indijske parije, da nemaju ni svoju (iransku) senku, a kamoli da budu nekome kišobran.

  3. Barakuda says:

    Golan je Sirijska teritorija odakle se Izrael snabdjeva sa vodom ! Za njih je to primarno, ali nisu shvatili da svako neko vrijeme donosi i nesreću za jevrejski narod, pogledajmo kroz prošlost.... Iskreno se nadam za sve, da do rata neće doći, jer je to nesreća za sve ! Usput, Izrael bi trebao omogućiti Palestincima barem malo dostojanstvenog života, bilo bi bolje za sve !

  4. Miraš says:

    Ponavlja se - ove današnje izraelske pretnje Iranu, na veoma sličan način odvijale su se i prema Iraku. Ratovima razrušeni Irak sada je senka od nekadašnje države, ali ranije... Irak je od 1963-1969 godine koristio sovjetski nuklearni reaktor. Zatim su pokušali da nabave nuklearni reaktor od Italije koja je taj zahtev odbila, ali 1975. godine dobili su pozitivan odgovor od Francuske. Francuska je prihvatila da proda Iraku nuklearni reaktor, 12 kg Urana-235 i da obezbedi tehničku podršku. Prvobitno taj reaktor bio je namenjen za civilne svrhe. Reaktor Osirak( fr. naziv, irački naziv istog bio je Tarmuz I) počeo je da se gradi 1977.godine južno od Bagdada. Isto kao i sada i tada je smatrano za prvorazrednu opasnost za Izrael - mogućnost da neka arapska (muslimanska) zemlja stekne nuklearni potencijal. Irak je krajem 70-tih imao oko 190 hiljada vojnika i raspolagao je sa 2200 tenkova i 450 aviona, a pored toga da stekne još i nuklearno oružje to bi narušilo strateške odnose na B.Istoku! Tokom 1979. godine Sadam Husein je postao predsednik Iraka, već sledeće godine otpočeo je agresivan rat sa Iranom i još - razvijao je bliske odnose sa Pakistanom koji je tada užurbano radio na svojoj nuklearnoj bombi. Izrael je sve više sumnjao da nuklearni program Iraka poslužiće ne samo za civilne svrhe. Izraelske tajne službe izvele su 1979 godine diverziju nekih delova reaktora Osirak, ali ni time nuklearni program Iraka nije u potpunosti zaustavljen. Odluka o izraelskom vazdušnom napadu na irački reaktor je u skladu sa izraelskom vojnom doktrinom preventivnog napada, zatim bilo je bitno da reaktor unište pre nego što obogaćeni uran iz Francuske stigne u Osirak i još Beginova stranka Likud loše je tada stajala sa rejtingom pa bi takva uspešna vojna akcija podigla raspoloženje glasačkog tela. Cilj je bio udaljen oko 1.100 km od Izraela. Osam izraelskih aviona F-16 dobilo je zadatak da uništi cilj, a podršku im je činilo još 6 aviona F-15. Avioni su poleteli 7. juna 1981. u 15,55 po lokalnom vremenu. Leteli su nisko vazdušnim prostorima Jordana i S. Arabije, navodno da bi izbegli radare arapskih zemalja, ali može da se posumnja i u tajni dogovor sa te dve države. U 17,55 prvi izraelski avion raketirao je nuklearni reaktor, a zatim su ga gadjali i ostali avioni F-16. Iračka protivvazdušna odbrana je bila zatečena i nije stigla na vreme da reaguje te za osamdeset sekundi reaktor Osirak je uništen. OVO PODSEĆANJE IZNOSIM ZBOG TOGA ŠTO SADA SKORO IZRAELSKI AVIONI, NAVODNO ZBOG IRANSKOG DRONA KOJI SU PRIMETILI NA GOLANU, GADJALI SU CILJEVE U SIRIJI. NAJVEROVATNIJE SU TESTIRALI SIRIJSKU PVO!!! ALI PVO Sirije nije spavala te je jedan izraelski F-16 oboren.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *