IZVEŠTAJ EVROSPKE KOMISIJE O SRBIJI: Ponovo žalbe zbog „malignog uticaja“ Rusije i Kine

Tweet

U nacrtu izveštaja o Srbiji za 2022. godinu Evropska komisija je pohvalila činjenicu što je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i u tom kontekstu i izbor novog ministra za evrointegracije, uspešno organizovan referendum o promeni Ustava čime je omogućena dalja reforma pravosuđa.

U nacrtu dokumenta u koji je Tanjug imao uvid pohvaljuju se napori vlasti u Srbiji da „osigura nediskriminatorni tretman“ etničkih, religijskih i seksualnih manjina, kao i drugih ranjivih grupa, a ističe se i da Srbija nastoji da brzo reaguje na zločine počinjene iz mržnje, kao i slučajeve diskriminacije protiv žena, etničkih manjina, izbeglica, ljudi sa posebnim potrebama i pripadnicima LGBT zajednice.

U nacrtu se pozdravlja i početak izgradnje gasovoda između Srbije i Bugarske, kao i poboljšanje na polju energetske sigurnosti i otvaranja srpskog gasnog tržišta ka diversifikaciji; pozdravlja se i nedavno potpisanmi sporazum o izgradnji trans-balkanskog strujnog koridora kroz Srbiju, koji ilustruje napore EU da se “poveća energetska stabilnost“ Zapadnog Balkana.

Poslanici u dokumentu pozdravljaju činjenicu da je Srbija uskladila regulativu sa EU i uvela vize građanima trećih zemalja koji predstavljaju ilegalne migracije, kao i činjenica da Srbija „poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“.

Sa druge strane, izražava se žaljenje što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije, kao i žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama.

U nacrtu teksta se „sa žaljenjem“ ukazuje na saradnju Srbije sa „autoritarnim režimom u Iranu“, a naša zemlja se poziva da se udalji od „antidemokratskih režima“.

Prema nacrtu, Evropska komisija potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe „u duhu kompromisa“, kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja.

Obe strane se, kako je navedeno, pozivaju na brzu i punu implementaciju svih relevantnih dogovora, uključujući tu i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

EK „najsnažnije osuđuje“ i sve poteze koji su doveli do nestabilnosti i ugrozili pomirenje, i izražava zabrinutost u vezi sa tenzijama na severu KiM i „neprihvatljive“ pucnjave na pravoslavno Badnje veče, i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi, uključujući i arbitrarno zadržavanje političarke Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare u decembru 2022.

U tom smislu, podvlači se da eventualni neuspeh efikasne deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može da dovede do destabilizacije regiona, i pozdravlja se konstruktivan pristup Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, kao i posvećenost normalizaciji odnosa.

EK u nacrtu poziva srpske i privremene prištinske vlasti da rade na promociji ličnih kontakata među lokalnim stanovništvom, kako bi se osnažio dijalog i pomirenje i na nevladinom nivou, pa se u ovom kontekstu pozdravljaju i kulturne i omladinske inicijative.

Pohvaljuje se i „konstruktivan razgovor“ između i vlade i civilnog društva i organizacija za ljudska prava, nakon čega je povučen nacrt zakona o unutrašnjim poslovima iz decembra 2022. godini, prema kojem bi se u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica, a koje su kupljene u Kini.

Evropska komisija je, kako je navedeno, izrazila „duboku zabrinutost“ zbog navodnih pokušaja da ruska privatna vojna kompanija Vagner „vrši regrutaciju u Srbiji“, a nije pomenula činjenicu da je su ove informacije više puta demantovane od strane srpskih zvaničnika, kao i predstavnika grupe Vagner.

Evropljani su takođe, izrazili „duboku zabrinutost zbog prisustva strateških investicija Rusije“, kao i zbog Kine, tačnije zbog „njenih rastućih političkih, ekonomskih i ekoloških procesa u regionu“, kao i zbog broja projekata zaključenih usled međuvladinih dogovora. Navodi se da se povećava udeo investicija Kine u Srbiji, kao i uvoza i planiranog dogovora o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

U nacrtu dokumenta izražava se i „zabrinutost u vezi sa povećanom zavisnošću od vojne i odbrambene tehnologije iz Kine, kao i količine pozajmica koje Srbija mora da plati Kini“.

EK izražava i zabrinutost u vezi sa „trajnim“ zagađenjem vazduha, ali se pozdravlja i novi plan o prevenciji od zagađenja vazduha, te se poziva Srbija da ubrza početak implementacije plana.

(RT Balkan)

Tweet