Јагма за хит писцима на Сајму књига

Jagma za hit piscima na Sajmu knjiga

25 oktobra 2016

kul-sajam-_620x0

SUDEĆI prema minula dva sajamska dana, poseta je čak veća nego

lane, a knjigoljupci dolaze sa unapred pripremljenim spiskovima željenih dela. Najviše se traže romani, čiji su autori stekli status hit pisaca.

Na “Laguninom” štandu najviše posetilaca tiska se oko “Špijunke” Paula Koelja, priče o čuvenoj Mati Hari. Najnoviji roman skandinavskog pisca krimića Ju Nesbea “Policija”, kako nam je rekla Ana Marković, direktorka marketinga “Lagune”, traže podjednako i mladi i stari, i žene i muškarci.

– Raduje nas da su i knjige domaćih pisaca izuzetno tražene. Među popularnijim naslovima su i romani mladog pisca Vladimira Tabaševića “Pakao”, “Via a nebo” Vanje Bulića, “Nemanjići – Dva orla” Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, “Andrićeva letvica užasa” Svetislava Basare, “Isečci vremena” Vuka Draškovića, “Spas 3” Isidore Bjelice – kaže Ana Marković.

Iz produkcije “Vulkana”, kako nam je rekla Marija Milovanović, ubedljivo se najviše traži “Noć mi te uzima” Donata Karizija. Pažnju su privukli i triler “Neka se igra završi” Noe Foli, “Devojka iz voza” Pole Hokins (snimljen istoimeni film) i danski bestseler “Efekat Marko” Jusi Adlera Olsena.

Ove godine “Geopoetici” se posrećilo, jer se nekoliko pisaca svetskog renomea, na čija dela imaju pravo, oglasilo novim knjigama. Tu su “Žena crvene kose” turskog nobelovca Orhana Pamuka, “Lutka” Justina Gordera, “Šum vremena” Džulijana Barnsa, zbirka priča Harukija Murakamija “Muškarci bez žene”, “Nula K” Dona de Lila, kao i posmrtno objavljeno delo Umberta Eka “Pape Satan Alepe”. Nova dela imaju domaći pisci – Vladislav Bajac “Hroniku sumnje”, a Muharem Bazdulj “Lutku od marcipana”.

“Geopoetika” je upravo dobila i ekskluzivna prava za sva književna dela Boba Dilana za srpski jezik.

– Naša kuća uspešno balansira između komercijalnog i duhovnog. Trudimo se da sačuvamo književne standarde i mislim da smo pronašli svoj put – kaže Jasmina Novakov, urednica u “Geopoetici”.

Na štandu “Evrobuka”, prema rečima Zorana Miodraga, traži se “Hari Poter i ukleto dete”, ali i knjiga Sajmona Sibaga Montefjorea “Romanovi”. Među hit autore neočekivano se istorijskim romanom “Janičar” probio i Saša Edi Đorđević, policijski inspektor i pevač grupe “Patrias”.

*****
NAJPRODAVANIJA IZDANJA NA ŠTANDU “NOVOSTI”

„KRST NA KRIŽU“ BEZ PREMCA

ŠTAND “Novosti” i trećeg sajamskog dana najveći broj posetilaca napuštao je sa primerkom knjige “Krst na križu” Ratka Dmitrovića u rukama. Kolika je popularnost ovog dela govori i to da su ga mnogi čitaoci tražili i na drugim štandovima, zbog čega su izdavači, za najupornije kupce, rezervisali primerke Dmitrovićeve knjige kod “Novosti”. Zahvaljujući ovoj kolegijalnosti svi zainteresovani u utorak i prethodnih sajamskih dana mogli su da dođu do svog primerka knjige “Krst na križu”.

U fokusu su bila i ostala nova izdanja naše kuće poput Izabranih dela Isidore Sekulić i “BG priča” Zorana LJ. Nikolića.

Pored srpskih i ruskih narodnih bajki, traženi su i stari hitovi u izdanju naše kompanije – Lauševićeva ispovest “Godina prođe, dan nikad” i knjige Emira Kusturice – pre svega “Sto jada”, zbirka koja sadrži i pripovetku po kojoj je Kusturica snimio trenutno aktuelni film “Na mliječnom putu”.

*****
FUDBALER DULE SAVIĆ UČESTVOVAO NA TRIBINI “ŠTA JE MENI KNJIGA”


ČITAM ZAHARA PRILEPINA

PROSLAVLJENI fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Dušan Savić pasionirani je čitalac, što je bio razlog da govori i u okviru tribine “Šta je meni knjiga”.

– U poslednje vreme moje čitalačke sklonosti okrenute su ruskoj književnosti – kaže Savić. – Čitam Zahara Prilepina i njegova “Pisma iz Donbasa” i ponovo čitam “Nesveti a sveti” arhimandrita Tihona. Interesuju me istorijske i političke teme, kao i dela koja se odnose na aktuelne događaje, a rado bih pročitao i biografiju Donalda Trampa.

*****
KNJIGA TEOLOGA ŽAN-KLODA LARŠEA O SRPSKOM PATRIJARHU

PAVLE JE SVE VOLEO ISTOM LJUBAVLJU

GOVOREĆI o knjizi “Patrijarh Pavle svetitelj naših dana” francuskog teologa Žan-Kloda Laršea (“Službeni glasnik”), patrijarh srpski Irinej se sa puno pijeteta prisetio svog prethodnika.

– Kako je započeo monaški život, tako ga je i završio – naglasio je patrijarh Irinej. – Bio je velika ličnost za našu crkvu i narod ga oseća kao svetitelja, što pokazuje stalno posećivanje njegovog groba, kao odlazak na hodočašće.

Direktorka “Službenog glasnika” Jelena Trivan je istakla da je ovo prva knjiga o patrijarhu Pavlu iz pera jednog stranca.

– Bio je monah velikog smirenja, čovek blizak ljudima, tihi zastupnik, svetac koji hoda, patrijarh koga su svi osećali svojim i koji je sve voleo istom ljubavlju. Ova knjiga upravo govori o takvom našem patrijarhu – naglasila je Trivanova.

Larše je, prema njenim rečima, u ovoj knjizi pokazao zašto je Pavle svetitelj svih hrišćana i cenjen u celom svetu. Patrijarh Pavle predstavljen je kao oličenje skromnosti i posvećenosti Bogu.

Prema rečima urednika Slaviše Orlovića, u knjizi ima mnogo anegdota koje pokazuju do koje mere je patrijarh Pavle bio čovek iz naroda sa smislom za humor i blag prema svima.

*****
VEČITI JUNACI

NA Sajmu knjiga u utorak su, tribinom, obeležena četiri veka od smrti književnih gorostasa Šekspira i Servantesa. U Hali 2 postavljena je i izložba o njihovim životima koju je priredila Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”.

Profesor Aleksandar Jerkov je podsetio na uticaj Šekspira u delima Laze Kostića i Miloša Crnjanskog.

– Uz Odiseja i Don Žuana, Don Kihot i Hamlet su svakako najčuveniji likovi o kojima znaju i oni koji retko knjige uzimaju u ruke – rekao je Jerkov.

*****
UTISCI O SAJMU

RAŠA POPOV: DUHOVNO CARSTVO

IMAM dve knjige na Sajmu, prva je “Ovčarsko-kablarska bajka” – koju je objavila “Pčelica”, a drugu, “Dete kao zagonetka” – “Buklend”. Kad sam stupio na 61. Sajam, zadivilo me to beskrajno prostranstvo duhovnoga carstva. Idem po sajmovima knjiga, od onog prvog u Titovoj Jugoslaviji, 1947. u Novom Sadu, do danas – a ako ovih ima već preko 60, znači da sam i ja “sobalio” mnoge godine.

SIMON SIMONOVIĆ: KVALITET MALIH

OVOGODIŠNJI sajam se ne razlikuje od prethodnih, što je donekle dobro a donekle i nije jer bi neke stvari trebalo menjati – pre svega mislim da bi trebalo pooštriti odnos prema onima koji se više bave štampanjem knjiga nego njihovim uređivanjem. Najjači utisak ostavljaju mali izdavači, koji su sve ozbiljnije bave savremenom srpskom i svetskom literaturom.

D. J. DANILOV: OGLEDALO OD KNJIGA

ZA mene je svaki Sajam, makar bio i najgori – svečanost, lepa ceremonija. Drago mi je da ima novih knjiga, a istakao bih ove godine “Agoru” i “Klio”. Sajam je neka vrsta ogledala za sve nas, za svakog pisca i izdavača. Ono što je bitno je da je knjiga preživela, nesumnjivo uprkos tom digitalnom varvarstvu koje nas okružuje sa svih strana. Lepo je, uprkos tome, biti okružen blistavim mnogoženstvom knjiga.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *