ЈАВНА ТАЈНА! БЕЗ ЦЕНЗУРЕ! Ево ко финансира Хилари Клинтон, ОНИ КОЈИ ОДРЕЂУЈУ СУДБИНУ АМЕРИКЕ

JAVNA TAJNA! BEZ CENZURE! Evo ko finansira Hilari Klinton, ONI KOJI ODREĐUJU SUDBINU AMERIKE

8 juna 2020

Američki novinar Stiv Kol u jednoj od svojih knjiga govori o tome kako je kompanija Ekson Mobil „sposobna da određuje spoljnu politiku SAD kao i sudbinu čitave nacije“.

Neko bi mogao reći da zvuči pomalo kao preterivanje da jedna naftna kompanija, koliko god ona bila moćna, može biti sposobna za tako nešto.



Taj neko ne bi bio u pravu.

Posebno što je Ekson, a videće se to dalje u tekstu, moćniji nego što se misli.

No, krenimo redom.

Za one manje upućene da prvo razjasnimo šta je Ekson Mobil. Reč je o američkoj multinacionalnoj naftnoj i gasnoj kompaniji, i direktnom nasledniku Rokfelerove „Standard Oil“ kompanije.

Kompanija je formirana 30. novembra 1999. godine, spajanjem Exxon i Mobil kompanije.

U 2017. Ekson Mobil je bio deseta najprofitabilnija kompanija sveta a po rezervama gasa i nafte se nalazi među prvih 14. u svetu. Ova moćna naftna kompanija neretko je optuživana da ima velikog uticaja na državnu politiku Amerike.

Kako to rade? Novcem. Velikim novcem.

Te godine, kada je Džordž Buš izabran prvi put za predsednika SAD, više od 75 odsto novca koji je naftna i gasna industrija potrošila na političke kandidate otišlo je republikancima.

Što se tiče Ekson Mobila – više od 95 procenata onoga što su dali kao podrška političkim kampanjama, a dali su 700.000 dolara, otišlo je republikancima, piše The Ecologist.

Kada se sve sabere Buš je ukupno dobio 1,5 miliona dolara od naftne industrije za svoju predsedničku kampanju 2000. godine. U to vreme, ovo je bila najveća donacija od strane naftne industrije samo jednom političkom kandidatu.

„I tako je 20. januara 2001., Džordž Buš inaugurisan kao predsednik Sjedinjenih Država, plivajući na novcu od nafte“.

Ali nisu samo republikanci u dobrim odnosima sa Ekson Mobilom.

Veze između Hilari Klinton i ove naftne kompanije su takođe bile predmet američke i svetske štampe.

Klintonova se dugo borila da zadobije poverenje grupa i aktivista koji pozivaju na veće akcije vlade u vezi sa klimatskim promenama. A to je delom i zbog toga što je ranije prihvatala novac koje su donirali lobisti naftnih kompanija.

Ono što je posebno zanimljivo je da je Fondacija Klinton uzimala ogromne svote novca od naftnih kompanija, uključujući i Ekson Mobil.

Da, Klintonova jeste bila jedan od senatora koji su podržali istragu protiv Ekson Mobila, ali to nije bilo dovoljno da se sakriju činjenice koje govore u prilog da njena porodična fondacija uopšte nije bila gadljiva na novac koji je stizao iz Eksona.

Naime, ova naftna kompanija je dala Fondaciji Klinton između milion i pet miliona dolara, prema javno dostupnim podacima Fondacije.

„Mislim da je Fondacija kompromitovana u svom klimatskom radu ako se uzme u obzir koliko je novca uzela od Eksona i drugih naftnih kompanija,“ izjavila je svojevremeno Ketrin Tomason, šefica Lekara za društvenu odgovornost.

Ali novac nije dobila samo Fondacija.

Tokom kampanje 2016. Klintonova je uzela novac od najmanje sedam lobista koji rade za Ekson Mobil. Kampanja Klintonove je ukupno od naftne industrije dobila 6,9 miliona dolara.

Inače, zanimljiv je trenutak kada se Klintonova odlučuje da se pridruži napadima na Ekson Mobil. To se naime desilo, kakva slučajnost, baš u momentu kada ova naftna kompanija odlučuje da prestane sa sponzorstvom Fondacije Klinton, pisao je IBS.



Ekson Mobil i klimatske promene

E sad dolazimo do dela gde ova naftna kompanija svoju snagu pokazuje i u stvarima koje se tiču globalno.

Više od 40 vodećih nacionalnih udruženja za zaštitu životne sredine i socijalne pravde zatražilo je 2015. saveznu istragu kompanije Ekson Mobil optuživši ovu naftnu i gasnu kompaniju da je obmanula američku javnost umanjujući rizik od klimatskih promena kako bi zaštitila svoj profit.

U pismu tužiocu Loreti Linč, oni sugerišu da bi Ekson Mobil mogao da bude kriv za istu vrstu prevare za koju su otkrili da su duvanske kompanije počinile kada su sakrile podatke koji pokazuju kakav rizik nosi pušenje cigareta, pisao je Njujork Tajms.

S druge strane Ekson Mobil je odbacio poređenje sa duvanskom industrijom, izjavivši da je ta kompanija pomogla finansiranje naučnih istraživanja o klimatskim promenama i da je svoje istraživanje učinio javnim od 1970-ih do danas.

„Postoji određeni rizik od klimatskih promena“, rekao je tada potpredsednik kompanije za javne poslove, Kenet P. Koen i dodao:

„Imamo zapise o učešću kompanije u značajnim i ozbiljnim naučnim istraživanjima ovog problema.“

Paradoks je u tome da od trenutka kada se naučna zajednica prvi put zabrinula nad temom klimatskih promena, a to je bilo sedamdesetih godina prošlog veka, Ekson Mobil je finansirao istraživanje na tu temu, a njeni naučnici uglavnom podržavaju rastući konsenzus da emisija fosilnih goriva može predstavljati rizik za društvo. Naučnici iz ove kompanije doprineli su da se dođe do desetina naučnih radova koji su podržali ovo gledište i istražili stepen rizika.

Ali krajem 1990-ih, Ekson Mobil pod novom upravom se pridružio mnogim poslovnim grupama kako bi pokušao da blokira američko učešće u međunarodnom klimatskom sporazumu poznatom kao Kjoto protokol.

Šta je protokol iz Kjota?

Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Do sada ga je potpisalo skoro 200 država i vladinih organizacija.

Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Države koje su ga ratifikovale čine više od 60 odsto zagađivača.

Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene, 11. decembara 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55 odsto zagađivača.



Upliv u državnu administraciju

Koliko je kompanija moćna vidi se i po tome da njihovi čelni ljudi mogu čak da dođu na visoke državne funkcije.

Pogledajte samo nekadašnjeg predsednika Eksona Reksa Tilersona.

Godinu dana je Tilerson bio državni sekretar SAD. Inače Tilerson je u veoma dobrim odnosima sa Rusijom još iz doba Borisa Jeljcina. To se nastavilo i sa sadašnjim šefom Kremlja Vladimirom Putinom.

O tome govori i Orden prijateljstva koji mu je dodelio Putin 2013. godine.

„Putina poznajem od 1999, i sa njim imam veoma blizak odnos“, rekao je svojevremeno Tilerson.

Inače Tilerson je u periodu od 2000. do 2016. dao skoro pola miliona republikancima. Novčano je podržao kampanju Džordža Buša, Mita Romnija.

Zanimljivo je da nije bio među donatorima Trampove kampanje.

(Kurir)

KOMENTARI



6 komentara

  1. uddu says:

    Nemojmo ovo komentarisati da nas ne pojede mrak !

    • Bora says:

      Hahahahaha, mrak jede naftu, uskoro bez Tesle ko bez pameti...

  2. persida says:

    Glasam za Moniku Levinski.

  3. pera says:

    Ko finansira Hilry? Pa zar nije naš AV veliki prijatelj sa njima, billy-ju se izvinio što nas je bombardovao i priložio je čitav jedan godišnji budžet srbije u fond klintonovih. Sve to dok je bio premijer, odmah nakon toga mu je dolazio savetnik tony bler da ga posavetuje da sada sam uzme svoju avijaciju i otpočne samo-bombardovanje jer kada god smo kretali od nule ostvarili smo izuzetne rezultate. I za divno čudo AV nije to u potpunosti odbacio. Za svet blera platio je desetine hiljada GBP.

    • persida says:

      Zasto opozicija nikada ne pominje Blera? Zato sto vecina njih radi za englesku obavestajnu sluzbu.

  4. Milutin says:

    Ako megakapital ne bude mogao da kontroliše Ameriku kao svoju udarnu pesnicu za ostvarivanje svojih ciljeva, on će je pretvoriti u Banana Republiku(e). Bez pardona. Generišući sistemsko izazvane unutar američke sukobe, stvoriće domaću verziju Al Kaide koju je isto u početku mogao da kontroliše, ali koja se okrenula protiv njega. Protiv megakapitala. A prva žrtva, kao u svim eksperimentima upravljanja ljudima su sami Amerikanci. Narod. Čak ni NATO, sastavljen od čisto plaćenićke vojske nema taj kapacitet da zameni ulogu Amerike. Amerike koja žrtvuje svoj narod, sebe samu za, vrlo jasno, tuđe ciljeve.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *