Јаз између богатих и сиромашних је све већи

Јаз између богатих и сиромашних је све већи

15 децембра 2017

Најбогатијих 0,1 одсто светског становништва су од 1980. увећали своје богатство исто колико и најсиромашнија половина становника, наводи се у извештају о све већем јазу између богатих и сиромашних. Премештање јавног богатства у приватни сектор оставило владе без средстава за улагање у мере које помажу да се смањи сиромаштво, попут образовања.

Извештај о светској неједнакости 2018, заснован на обимном интерактивном прикупљању података међународног тима истраживача, показује да је раст прихода који је остварио један одсто најбогатијих људи на свету имао 27 одсто удела у укупном расту богатства, што је два пута више од удела 50 одсто најсиромашнијих.

Раст богатства 0,1 одсто најбогатијих био је исти као раст прихода 50 одсто најсиромашнијих.

Глобална неједнакост учврстила се на високом нивоу претходних година, али повећање тог јаза није било исто у свим деловима света. Удео у приходима 10 одсто најбогатијих у Европи имао је умерен раст на 35-40 одсто укупних прихода до 2016. године.

У Северној Америци, Кини, Индији и Русији раст је био много већи. Приходи најбогатијих 10 одсто становника тих региона чинили су 45-50 одсто укупних прихода 2016. године.

„Чињеница да се раст неједнакости знатно разликује међу регионима сугерише да су важне политике и институције: раст неједнакости се не може посматрати као механичка, детерминистичка последица глобализације“, оцењује се у извештају.

САД и Западна Европа имали су сличне нивое неједнакости 1980. године, када је најбогатијих један одсто становника поседовало око 10 одсто богатства. До 2016. године, међутим, најбогатији Европљани су повећали удео у приходима на 12 одсто, а Американци на 20 одсто.

Удео у приходима најсиромашније половина становника САД смањен је са више од 20 одсто 1980. године на 13 одсто 2016, преноси АП. Средином 1990-их година удео који у приходима има један одсто најбогатијих Американаца премашио је удео који има 50 одсто најсиромашнијих и од тада је наставио да расте.

Премештање јавног богатства у приватни сектор оставило је владе без средстава за улагање у образовање, здравље и друге мере које помажу да се смањи неједнакост.

С друге стране, један одсто најбогатијих Европљана има мањи удео у приходима него најсиромашнија половина становника тог континента.

Извештај показује и да је после финансијске кризе 2008. године удео прихода које је остварио један одсто најбогатијих благо опао на мало изнад 20 одсто светских прихода.

У то време удео прихода који је отишао у руке 50 одсто најсиромашнијих забележио је благи раст, на испод 10 одсто, захваљујући успесима у многољудним земљама које су се брзо развијале, Кини и Индији.

Аутори извештаја наводе да је један од циљева студије да се натерају владе да буду транспарентије када су у питању финансијски подаци.

„Економска неједнакост је раширена и донекле неизбежна. Верујемо, ипак, да ако се неједнакост правилно не надгледа и ако се на то не одговори, може довести до разноврсних политичких, економских и социјалних катастрофа“, оценили су аутори извештаја.

У извештају се додаје да је премештање јавног богатства у приватни сектор оставило владе без средстава за улагање у образовање, здравље и друге мере које помажу да се смањи неједнакост.

„Док је национално богатство знатно повећано, јавно богатство је сада негативно или близу нуле у богатим земљама“, наводи се у извештају.

Аутори кажу и да би се следећи европски пример усвајања политика од којих користи имају становници са средњим и ниским примањима помогло у спречавању екстремне неједнакости.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u