Јединство, никад потребније | INTERMAGAZIN

Jedinstvo, nikad potrebnije

12 januara 2018

Piše: Vladimir Đukanović

Besedeći o veri, Sveti Vladika Nikolaj Žički prikazao nam je na vrlo prost način da sve što radimo radimo sa verom. Citirajući njegovu misao da „posvedovno ljudi žive i opšte više sa verom nego ičim drugim“, Sveti Vladika nam kazuje da da čobanin tera ovce na ispašu s verom da mu trava nije preko noći presušila, da žena nosi krčag sa vodom sa verom da voda iz njega neće isteći, da seljak seje žito sa verom da će nići…

Svuda oko nas je vera. Konačno, kazujući i o državi i o vlasti, on govori da „država počiva na veri građanina u građanina i u vlast“. Tu dolazimo do najbitnijeg kada govorimo o odnosu države i Crkve. Crkva je mesto gde se, sa verom u Gospoda, znači u našeg Tvorca, Njemu molimo za spasenje duša naših, a država je ta kojoj je Tvorac podario tzv. zemaljsku vlast, po kojom se u zemaljskom životu upravljamo, živeći opet po Jevanđelju. Otuda, nemoguće je odvojiti državu od Crkve, jer jedno bez drugog ne mogu.

Kod nas Srba duboko se urezala rečenica iz narodne pesme, kada Sveti Knez Lazar odgovara kome će se Carstvu privoleti: „Zemaljsko je za malena Carstvo,/ a Nebesko uvijek i dovijeka“. Suština Lazarevog izbora je bila u tome da dokaže jačinu svoje vere time što će svojom žrtvom na polju Kosovu ostaviti u amanet da se borimo za naše malo zemaljsko carstvo.

Država koja veru negira, koja bez vere funkcioniše, ona propada. Uostalom, činjenica je da su srpske države kroz istoriju propadale, ali je uspomenu na njih Crkva čuvala i baštinila, pa samim tim uvek je srpski narod mogao da očekuje njihovo vaskrsenje. Kad god smo Crkvu negirali, mi smo se suočavali sa teškim posledicama kao narod. Kad god smo joj prilazili, jačali smo. Da nje nije bilo, ne bi bilo ni očuvanja srpskog naroda, niti ponovnog uzdizanja naše države. Zato država i Crkva moraju da budu u jedinstvu.

Sve ovo pišem zbog izjava koje su dopirale iz Mitropolije Crnogorsko-primorske, od Preosvećenog Mitropolita Amfilohija, ciljajući aktuelnog srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Nepotrebne su nam tako teške kvalifikacije, koje su odmah uzrokovale reakciju predsedniku bliskih saradnika. Bogu zahvaljujem što je nekako čitavu tu gungulu presekla Njegova Svetost Patrijarh Irinej, rekavši da se predsednik Aleksandar Vučić lavovski bori za Kosovo i Metohiju. Da se nastavilo sa reakcijama, raskol u državi i Crkvi, a i pukotina između države i Crkve, bili bi užasno izraženi, što je po Srbe u teškim momentima i velikim iskušenjima koje očekujemo može da bude sa nesagledivim posledicama.

Kao verniku veoma bi mi značilo da dođe do susreta između predsednika Vučića sa Njegovom Svetošću Patrijarhom Irinejom i Mitropolitom Crnogorsko-primorskim Amfilohijem. Istinski dijalog i razgovor u kome bi se eventualne nesuglasice rešile, a sve u hrišćanskom duhu i dobroj veri za spas naše Otadžbine, smatram da bi bio izuzetno plodotvoran.

Otuda, Gospoda umoljavam da do takvog susreta dođe. Između države i Srpske pravoslavne Crkve ne sme da dođe ni do najmanje pukotine i svakako da se Srpska pravoslavna Crkva mora konsulutovsti o svemu vezanom za Kosovo i Metohiju.

Kada smo kod unutrašnjeg dijaloga, on je zamišljen da razgovaramo, a ne da se dopisujemo apelima i saopštenjima. Zato umoljavam i potpisnike apela koga je inače Preosvećeni Mitropolit Amfilohije potpisao, da sednu sa vlašću i da razgovaraju. Dobacivanje sa strane nikom ništa ne doprinosi. Uostalom, ako mnogi tvrde da predsedniku Vučiću niko nije ostavio Kosovo i Metohiju da ga nekom preda, bez obzira na činjenicu što tako nešto njemu ni u ludilu ne bi palo na pamet, onda nemojte da dajete izjave kako je samo on dužan da preuzme odgovornost. Njegova je odgovornost svakako najveća, jer mu je narod to na izborima svojom voljom iskazao, a volja naroda je volja Boga. Ali odgovornost je na svima nama, jer su naši preci svima nama i ostavljali u amanet da se za Kosovo i Metohiju borimo. Zato je bitno da se svi uključimo u dijalog.

Konačno, uz Božiju pomoć – dragi braćo i sestre – činimo sve da budemo što jedinstveniji, poštujmo i volimo našu Crkvu i po najvažnijim pitanjima za ovo naše maleno zemaljsko srpsko carstvo budimo iznad glupavih politikantskih doskočica.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *