Jedna od tri žene umre od bolesti srca

Tweet

Žene i muškarci se razlikuju po građi, načinu razmišljanja i funkcionisanja, ali i po kliničkim manifestacijama bolesti. Iako oba pola boluju od kardiovaskularnih bolesti, rezultat velikog regionalnog istraživanja pokazuju da žene imaju lošiju prognozu i veći mortalitet ukoliko su podvrgnute revaskularizacionim procedurama, kakav je autokoronarni bajpas ili primarna koronarna perkutana intervencija. Mada je atrijalna fibrilacija češća kod muškaraca, žene sa ovom dijagnozom imaju veći procenat komplikacija, kao što je ishemijski šlog i sistemska tromboembolija.

– Žene bi trebalo da postanu svesne da karcinom dojke nije ubica broj jedan, već je to upravo bolest srca, i da jedna od tri žene umire od bolesti srca – rekla je dr Ivana Burazor, kardiolog Odeljenja kardiološke rehabilitacije Instituta za rehabilitaciju Beograd, na četvrtom Kongresu Udruženja za aterosklerozu Srbije.

– Sve veća prevalenca kardiovaskularnih bolesti žena nametnula je potrebu da bolje definišemo polno specifične karakteristike.

Hipertenzija se češće javlja kod muškaraca koji su mlađi od 45 godina, a kod žena, rizik raste sa godinama, tako da u starijem dobu, posebno nakon 65. godine, imaju veću prevalencu ove bolesti. Proces starenja kod žena dovodi do povećane aktivacije simpatikusa, dolazi do promena u metabolizmu, hemodinamici, a sigurno je i da žene, zbog niže telesne visine, imaju kraće arterijsko stablo, što utiče na pojavu izraženije krutosti arterija.

– Žene pet godina kraće žive nakon 50. godine ako leče hipertenziju – kaže dr Burazor.

– Iznenadana srčana smrt kod žena u menopauzi koje boluju od hipertenzije javlja se u 13 odsto slučajeva, a velika nacionalna anketa u Americi, koja je obuhvatila oko 12.000 pacijenata, ukazala je da postoji lošija kontrola arterijskog krvnog pritiska kod žena u odnosu na muškarce. Kada je reč o terapiji, nema značajnije razlike između polova, osim u upotrebi ACE inhibitora, gde je prednost data osobama muškog pola, dok su žene terapijski dobijale diuretike. Zaključak ove studije je bio da postoji nedostatak spoznaje da žene koje boluju od hipertenzije nose visok rizik za nastanak kardiovaskularne bolesti i da im je potreban adekvatan terapijski tertman.

Ekskluzivnost ženskog pola jeste hipertenzija koja se javlja kod osoba koje koriste oralne kontraceptive, a povezana je sa trudnoćom, menopauzom i sa samim procesom starenja. Modernije generacije oralnih kontraceptiva predstavljaju različitu kombinaciju estrogena i progestina, a procenjuje se da ih koristi oko 30 do 45 odsto žena u reproduktivnom periodu. One donose umeren porast vrednosti krvnog pritiska, a porast apsolutnog rizika za nastanak hipertenzije je oko pet odsto.

– Apsolutni rizik je nizak i smanjuje se sa prestankom terapije, a dužina upotrebe oralnih kontraceptiva, prema vodičima, treba da bude limitirana na šest meseci – napominje dr Burazor.

– Oralni kontraceptivi nose i izvestan rizik. Dva puta je veći rizik za nastanak šloga, a postoji i rizik za nastanak tromboembolije, posebno kod korišćenja treće generacije progestina.

Postojanje hipertenzije u trudnoći ili preeklampsija, povećava rizik za nastanak infarkta miokarda, šloga i venskog tromboembolizma, a takve osobe nose četiri puta veći rizik za nastanak hipertenzije, i to pet do 15 nakon trudnoće.

Hipertenzija u postmenopauzi posledica je gubitka endogenog hormona vazodilatatora, što ima ključnu ulogu u nastanku hipertenzije kod 50 odsto žena u periodu menopauze. Mehanizam nastanka je kompleksan, a glavni krivci su povećana senzitivnost na unos soli, smanjena produkcija azot-oksida, oksidativni stres, disfunkcija endotela i aktivacija simpatikusa.

ČEŠĆI I NEŽELJENI EFEKTI

Kod lečenja hipertenzije žena insistira se na promeni životnih navika u cilju dostizanja optimalnih vrednosti, a farmakoterapija se uvodi kada je pritisak veći od 140/90.

– Neželjenjni efekti antihipertenzivne terapije su takođe specifični u odnosu na pol – kaže dr Ivana Burazor. – Diuretici kod starijih žena povećavaju rizik za nastanak frakture kuka, diureticima indukovane hiponatremije i hipokalijemije. Žene tri puta češće imaju kašalj ako koriste ACE inhibitora nego muškaraci.

Tweet