Једна сахрана и два парастоса

Jedna sahrana i dva parastosa

18 marta 2015

Dimitrije Vojnov 34ePiše: Dimitrije Vojnov

Mart 2015. u Srbiji obeležili su jedna sahrana i dva parastosa.

Preminuo je Vlada Divljan, jedan od najvećih umetnika u istoriji jugoslovenskog rokenrola, izuzetan po tome što se nikada nije ogrešio, a mogao je. Bio je deo „Idola“, jednog od naših najvećih bendova, ali je otišao kao Vlada Divljan. Paradoksalno, ali kada se bude podvlačila crta, „Idoli“ će igrati krupniju ulogu u biografijama njegovih kolega iz benda koji su napustili rokenrol i ušli u sfere biznisa, marketinga i politike. Zbilja, trojica najprominentnijih „Idola“ sumirala su težnje Beograđanina iz centra grada da bude „Krle na ulici, Divljan u studiju, Šaper u banci“.

Ovolika koncentracija kulturnog kapitala u samo tri čoveka neumitno je dovela do toga da prerani odlazak Vlade Divljana postane kolektivna psihoterapija, u kojoj je prvo nastupila duboka i iskrena žalost, kakvoj odavno nisam svedočio. Potom je krenulo svojatanje Divljanovih stavova i pogleda na život, kao i otimačina za osećanja koja su njegove pesme proizvele. Na kraju se Vlada Divljan pridružio mnogim našim velikanima čija je smrt postala svojevrsna Rubikova kocka za nas žive.

O perspektivama značajnih srpskih pokojnika najbolje govore godišnjice smrti Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića. Ove godišnjice padaju dan za danom i svaka od njih je prilika da se ismeju oni koji su ožalošćeni. Monopol na to ipak imaju predstavnici „Druge Srbije“, jer je teško naći javno izrečene rezerve prema Zoranu Đinđiću, izvan govora Vojislava Šešelja. Tako je i ove godine.

Poput najromantičnijih levičara, što ne treba da čudi, jer su i sami Milošević i Đinđić u osnovi bili levičari, njihovi poklonici s prijatnom rezignacijom, slatko slaveći vlastiti poraz, govore o svetu koji je ostao nedosegnut zbog preranog odlaska. Najradikalniji među njima okrivljuju onog drugog za smrt svog favorita, iz čega proističe da su se Srbi na kraju pobili oko toga ko više voli Srbiju i ko ima bolju ideju kako da je unapredi i odbrani.

Ako javnost može da se tako radikalno rasloji zbog osoba koje su, svaka na svoj način, imale isti cilj – napredak Srbije, onda ne treba da čudi kako su članovi istog benda uspeli da se tako različito profilišu.

(Press)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *