ЈЕДНО СЕЋАЊЕ НА ШАБАНА ШАУЛИЋА

JEDNO SEĆANJE NA ŠABANA ŠAULIĆA

25 februara 2019

Piše: Ratko Dmitrović

Za braću Kondić nisam čuo prvi put kao mnogi, u briljantnom filmu “Čudo neviđeno”, Živka Nikolića, kad im ono Petar Božović, nakon što su izašli iza kafane, izvlačeći se ispod stola, gde se sakrio pre gužve, poručuje :”Što mene nijesu isprovocirali”. Moji Kondići, njih dvojica, išli su sa mnom u gimnaziju, u Hrvatskoj Kostajnici. Svakog jutra dolazili su sa druge strane Une, reke koja deli dve Kostajnice, hrvatsku i bosansku, a danas i dve države; Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Njihovi su poreklom iz jednog sela ispod Kozare, ali su, ako se ne varam, doselili u Petrinju, prigradsko naselje Bosanske Kostajnice, gde su podigli kuću. Od starijeg Kondića, Bože, bili smo u istom odeljenju, prvi put sam čuo za Šabana Šaulića. Ustvari, čuo sam i pre, ali ništa mi nije značio, nisam obraćao pažnju, sve do dana- a beše sredina sedamdesetih godina, sunčan jesenji dan- kada je na mene naleteo Sveto Štrbac, iz istog odeljenja, bežeći ispred Bože Kondića. Komična scena; Kondić visok preko 190 santimetara dok je Štrbac, u vrh glave, imao 160. Dakle, nije bilo šanse da ga uhvati. A jurio ga zbog Šabana Šaulića.

Kondić je do Šaulića držao više no do mlađeg brata; slušao ga u stavu mirno, hvatajući se povremeno za glavu i ponavljajući “Slušaj ovo, slušaj ovo”., “Bravo care vasione”, ili “To se više roditi neće”. Na pokušaje nas ostalih da mu skrenemo pažnju na Bijelo dugme, Korni grupu, Bitlse, Prislija…samo je odmahivao rukom. Boži si mogao da kažeš kako nema pojma o engleskom, logici, književnosti, sportu…ništa mu to nije značilo, ali reći tom grmalju da je Šaban Šaulić pevač bez veze, bio je rizik koji je mogao dovesti i do ozbiljne tuče. Nikada pre i nikada posle nisam sreo osobu kojoj je neki pevač značio ono što je Boži Kondiću značio Šaban Šaulić.

Otuda ona jurnjava mučenog Štrpca, jednog od najduhovitijih u razredu. On je svaku dokolicu (naravno, kada je Kondić bio prisutan) ispunjavao kritikom Šabana Šaulića nakon čega je sledila jurnjava oko zgrade gimnazije, uz navijanje nas dvadesetak.

Ne znam gde su danas Kondić i Štrbac. Davno je modrozelena Una odnela te bezbrižne dane naše rane mladosti, u koje nas, istina sve ređe, vrati poneki slučajan susret ili pesma. Među njima i pesme Šabana Šaulića. Rastali smo se, ta generacija 1975/76, otišli iz Kostajnice, nakon maturske večeri, prvih odela i haljina, u kojima smo očajnički želeli da pobegnemo od godina za kojima danas zasuze oči. Moj voz iz gimnazije otišao je prema Beogradu, gde sam upisao Pravni fakultet. Stanujem tada kod tetke Dragice, na Novom Beogradu, koji tek počinje da raste, u bloku 45, u to vreme usamljenom naselju, s peščanim prostranstvom okolo, do kojeg se stizalo tramvajem. Nadrealna scena za ono što će doći kasnije. Kao da je sve postavio veliki Felini.

Tetka je bila direktor Kampa Košutnjak i tamo sam, u jednom od onih bungalova, često ostajao na spavanju. U restoranu Kampa, u to vreme veoma omiljenom kod Beograđana (tu sam prvi put video glumca Dragana Nikolića) pevao je Svetomir Ilić Siki, talentovan pevač narodnih pesama čije vam ime, verujem, ništa ne znači. Neko, valjda, zna zbog čega taj čovek nije napravio veliku karijeru; lepa boja glasa, koji je odisao snagom, odlična dikcija, markantna pojava. Preko Sikija se ponovo susrećem sa Šabanom Šaulićom na kojeg sam skoro zaboravio. Jedne večeri, nakon što je blok okončao pesmom “Skini prsten s desne ruke”, Siki prilazi stolu za kojem sam sedeo sa društvom i obraća se meni: “ Ova pesma je napisana za mene, ali je data Šabanu i sada nema većeg hita od nje. Nemoj molim te da me pitaš kako se to dogodilo”.

Nisam ga pitao, ali od tih dana sve češće slušam Šaulića. Poseban odnos, decenijama, imao sam prema pesmi “Dva oka njena”. Mnogo godina kasnije upoznaću u Beogradu Peru Tanasijevića, autora melodije tog evergrina narodne muzike. Bio je divan čovek, velikog talenta. Stvorio je Lepu Lukić, devedeset odsto pesama po kojima znamo Lepu, napisao je i komponovao Pera Taniasijević. Čika Pero, pitao sam ga, zbog čega ste u pesmu “Dva oka njena” stavili drvo jablan, pod kojim dvoje mladih čekaju zoru, kad jablan, poznato je, ima kratke grane koje rastu skoro vertikalno. Niko ne odmara pod jablanom. Nisam ja kriv, kazao je, smejući se, tako je pesniku Milutinoviću palo rimovanje na kraju stiha. Moglo je i pod granama jorgovana.

Relativno brzo shvatam da pravo nije za mene (previše jave a premalo sna- reče Balašević u jednoj svojoj pesmi) i napuštam zgradu u Bulevaru Kralja Aleksandra, fakultet koji će mnogo godina kasnije upisati i završiti moja starija ćerka.

Jedne večeri, kasnog leta 1978. godine, dok sam dole u dnu Nemanjine čekao u redu da kupim kartu za ponoćni voz Beograd-Zagreb, iz ogromnog kasetofona jednog momka zavaljenog u uglu čekaonice, počeli su da cure pomalo čudni zvuci, penjanje pa spuštanje tonskom lestvicom, foršpil, nakon kojeg ulazi snažan, kristalan, savršeno čist glas: “Gledam u tužnu jesenju noć / s pokisle grane lišće opada”. Šaban Šaulić. Onaj momak se izgubio, sa sve kasetofonom, ali je pesma ostala i ušla skupa sa mnom u ponoćni voz za Zagreb. Nisam mogao da je se otarasim, ni dok sam povremeno tonuo u san, u praznom kupeu voza koji je tutnjao kroz slavonsku ravnicu. Ta pesma, “ Dođi da ostarimo zajedno”, za neverovatno kratko vreme preplavila je Jugoslaviju. Jednom su Zdenka Runjića ( stvorio je Olivera Dragojevića, napisao za njega sve pesme po kojima će Oliver ostati upamćen) upitali ima li pesama drugih autora koje smatra velikim dostignućem. Naravno, ima ih ali izdvojio bih pesmu Šabana Šaulića, “Dođi da ostarimo zajedno”, jedinstveno ostvarenje, veliki, neverovatan pomak u muzici ovog podneblja-kazao je Runjić. Tu pesmu stvorio je dvojac Šaulić- Vučković, tandem iza kojeg je ostalo nekoliko večnih melodija. U ovoj pesmi Šaulić je napisao tekst a Rade Vučković melodiju.

Nedugo nakon toga Rade daje Šabanu pesmu “S namerom dođoh u veliki grad”, njegovi prijatelji kažu sopstvenu biografiju, priču momka koji je iz Kuršumlije stigao u Beograd da tu, gde su svi koji nešto znače i gde se sve važno događa, dodirne nebo. Nije baš tako, Vučković je, za razliku od glavnog lika pesme, totalnog gubitnika, u glavnom gradu upisao Muzičku akademiju, brzo se osamostalio, počeo da peva šlagere po kafanama, susreo Borisa Bizetića, postao poznat po njegovoj pesmi “Tako je plakala Isidora” a onda upoznao Budimira Bucu Jovanovića, onog čija je pesma “Dajte mi utjehu” otvorila sva vrata i prozore ispred momka sa imenom Šaban i prezimenom Šaulić. Rade je, uz ostale, svom novom prijatelju, koji je takođe došao iz provincije, iz Šapca, podario nezaboravne kompozicije: “Danima te čekam”, “ Sneg je opet Snežana”, “Dva galeba bela”…

Nije samo glas ono što Šabana Šaulića odvaja od drugih. Taj veličanstveni božiji dar, satkan od snage i boje, svakako bi bio dovoljan za isti nivo popularnosti ali bog kad daruje onda to nije samo jedno; Šaban vrlo brzo otkriva da ima još dva talenta; veliki broj svojih pesama sam je napisao i komponovao, što većina njegovih poštovalaca ne zna. Posledica Šabanove skromnosti.

Da li je Šaban Šaulić najbolji, najveći pevač narodne muzike, rođen na ovim prostorima? Opšte slaganje nije moguće, to je sfera subjektivnog doživljaja. Jedan od najvećih jeste. Tamo gde je otišao čekaju ga Safet Isović i Cune Gojković, a među nama su još uvek, bogu hvala; Nedeljko Bilkić, Miroslav Ilić, Haris Džinović. Znam, mnogi će ovde spomenuti Tomu Zdravkovića, ali on je poseban fenomen, nije bio vrhunski interpretator ali kad onoj njegovoj divnoj boji glasa, dodamo njegov ogroman talenat za pisanje i komponovanje, onda Toma iz Pečenjevca, kod Aleksinca ( bože, da li je sve što je dobro stiglo iz provincije) ima mesto u prvom redu besmrtnika.

Ne znam koja je Šabanova pesma najbolja, a u kafani sa dobrom muzikom naručio bih: “Dva oka njena”, “Kafanska noć”, “Ne plači dušo”, “Verujem u ljubav”, “Eh, što nisam lančić mali”, Dajte mi utjehu”, “Ja u Šabac noćas idem”, “Prikrašću se tebi pod prozore”, “Laku noć ljubavi”, “Sudbina je moja u rukama njenim”…

(INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



16 komentara

  1. Pastrovic says:

    Hvala Ratku na ovim "redcima".

  2. Milan says:

    Posle ovakve vesti da li će SAD raspoređivati rakete srednjeg i malog dometa u Evropi??? Ne verujem da će povući ranije otvorene raketne baze u Rumuniji i Poljskoj. Ipak SAD se neće usuditi da direktno napadne Rusiju, ali zato napadaće neke druge slabije zemlje. Mogu čak da napadnu i Belorusiju i tada Zapad igraće prvenstveno na smenu diktatora, slično kao što sad pokušavaju u Venecueli. Belorusija mnogo rizikuje dok stoji ovako kao nezavisna država, može da prođe slično kao Ukrajina. Nejedinstvo Rusije, Belorusije i Ukrajine nastalo krajem 1991 godine i dan danas je kobno. Od tada postojanje tru ruske a ipak nezavisne države daje prostor Zapadu da osvajaju jednu po jednu državu Istočnih Slovena. Pritom Rusiju jedino smeju da napadaju ekonomskim ratom. Ne samo da će udariti na te tri države, nego na isti način kroz smenu diktatorskih režima mogu se naći na udaru države nastale na bivšem postsovjetskom prostoru kao što su Kazahstan, Azerbejdžan, Jermenija, Turkmenistan,Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan. Zatim u sličnom scenariju prešli na subjekte Rusijske federacije koji su etnički homogeni i neruski kao što su: Tatarstan, Baškirija, Adigeja (bar delimično), itd. itd. Za stvaranje nekadašnje Ruske imperije, kasnije Sovjetskog Saveza, ipak su najveći doprinos dali Rusi. Njihov tj. ruski rascep najpre na tri naroda i u novije vreme na tri nezavisne države doprinosi raspadu svega što je nekad predstavljala ruska imperija, čak i te tri države istočnih Slovena kao nezavisne slabije su i prilično su zgodne za napad. Rusija ima snagu i um, ali Belorusija ipak nema dovoljno duha u sebi, a o Ukrajini da se i ne govori. Dok oni to shvate i između sebe rasprave manju južnoslovensku grupu će poručkati kao laki desert. Jedino mogu da im pošaljem pozdrav upozorenja: Ostaćete sami na ovom svetu, skroz sami, slabi i jadni. To nejedinstvo tri ključna slovenska i tri ruska naroda je veliki greh, time ste pozvali đavola u kuću.

  3. Milan says:

    Šabane, izvini. Ovo nije upućeno tebi.

  4. petrovgrad says:

    Kao pevač, prva liga je. To što je slavan Da li sme neko da objavi koliko je Šaban Šaulić plaćao poreza. Kad ovo objavite onda pišite hvalospeve.

  5. teoretičar says:

    Eksplodirani rijaliti na pristojnom nivou! Ili je možda po nekome ovo nepristojna primedba? Moja gimnazijska generacija 69/70 nije bila baš tako zaneta. Nisam ni voleo ni slušao Šaulića i sve do danas nisam imao pojma da naša elita ima nacionalnog heroja istorijskih razmera, sve dok nisam pročitao u novinama zadnjih dana. Nisam niti slušao niti voleo Šaulića, ali jesam čuo za njega i da je dobar pevač. Nikada, osim prvih nekoliko "numera" nisam slušao ni Bitlse ni Elvisa. Godine su prolazile i ja sam se uvek u čudu pitao šta je to istorijski lepo kod Bitlsa i Elvisa? Jedino sa čime sam saglasan iz gornjeg teksta je "Opšte slaganje nije moguće..." Očigledno, ja sam jedan od primera opšteg neslaganja. Sada ga sahranite zajedno samnom u Aleji velikana. Pored Tileta. Mi smo bili mlade generacije tiletovog vremena, ako se ne varam, ali smo rado skoknuli u rijaliti svet što Tile javno ne bi nikada dozvolio, ali tajno se motao oko Olivere Katarine a ni ona nije izbegavala. Nažalost njenu, Jovanka tada bila kraljica još uvek i Oliverine i Tiletove želje se nisu ispunile. Jel to beše Tiletov rijaliti? Pa nego šta. Nije on samo izrijalitiso Srbe nego je i sam imao rijaliti život. I to bogat. A mi Srbi mu pevali rijaliti pesmice koje danas nisu na nivou čak ni najprizemnijih rijalitija. Ali onda bilo drugo, prostačkije vreme nego danas. Onda smo slavili tita a danas šaulića. Eh, mi Srbi se nikada nećemo naučiti...Razumem ja ovaj članak gore. Veži konja gde ti gazda kaže. I ljubi bližnjeg svoga koga ti gazda odredio.

    • Pastrovic says:

      Uf... ala si ti sila od traconje! Kakvo ti to visoko muzicko obrazovanje, i jos visu muzicku kulturu imas da ovako odvratno drobis? Znam jedno::najmuzikalna publika, tj ona sto ima muzickog sluha je bila na njegovim koncertima. Prosto milina kako zajedno pjevaju, da nemozes da "ubodes" da se dernjaju i da falsiraju... a sto nije bas slucaj kada su u pitanju mnogi muzicki pravci. Pusti ljude da slusaju ono sto zele i sto razumiju, BRE!

    • teoretičar says:

      Pa ne diram ja nikoga od ljudi i neka slušaju šta žele. Meni nije nikada smetalo i lepo sam tamo ubacio Dmitrovićeve reči "Opšte slaganje nije moguće..." ili O ukusima ne treba raspravljati, ali ti si nezadovoljan što ja ne volim ono što ti voliš. Zar nije to malo nastrano? Čudan čovek si ti, zar ne? I onda bi klao. Pa eto kolji, samo ti sine radi svoj poso. Moja žena ga je volela i meni nikada nije smetala ta glupava zaljubljenost. Što tebi onda smeta moja pamet? Moja je, pa makar i usrana. Aj ne padaj u tako niske strasti i ne zovi me tako uvredljivo. Sav sam se prepao. Što se mene tiče možeš da padneš i u trans slušajući muziku. Inače, ja sam visoko obrazovan gitarista na klasičnoj gitari i imam i danas crnu poludžipsonku koju mi tata kupio 1965. Znam da otsviram Melodiju od nepoznatog autora prstima, ali samo do pola. Dotle me držala inspiracija, ali eto imam muzičko obrazovanje. U gimnaziji u horu na mojoj premijeri, pevao sam bas u muziciranom izvođenju Ajduk Veljka - Knjigu piše Mula paša...i tako dalje. Dobio sam pregršt aplauza od svih roditelja, profesora i novinara. Eto ti vidiš, da sam teo mogao sam biti operski pevač, ali nisu drugi teli pa sam odustao. Šta oćeš više? Jel ti znaš da udariš na tamburi bar dve žice zajedno, a? Koju najmuzikalniju publiku spominješ? Pa na te koncerte ja sam išao samo kad sam pijan. Muzikalnost publike koja sluša "Srce moje se cepa na parčiće"? Aj ne sekiraj me baš toliko. Čuo sam da će srpski vukovi sa estradne scene pevati u Boljšom teatru i Skali. A ti?

      • Pastrovic says:

        Ja nikad nijesam bio odusevljen Sabanovim pjevanjem, ali sam sad okrenuo "curak", i danas drugacije mislim. Toliko.

  6. Budi Bog s nama says:

    Vašarski zabavljač, kaže Šešelj, i zaista pomalo nam otvara oči po pitanju naše estrade. Svašta smo u stanju da progutamo, Šabanu svaka čast, glas je Božiji dar, a Bogu dragome i čast i sila i slava u sve vekove. Svako od nas će o vaskrsenju iz mrtvih dobiti po delima svojim, a opravdanje i spasenje je još za života u Gospodu našem i Spasitelju Isusu Hristu.

  7. Vasilije says:

    Bravo Ratko za tekst, napokon nešto normalno da se pročita a da to nije tipičan hvalospev

    • rajko says:

      Vala baš! Ratko ljudina! Imao se rašta i roditi!!!

  8. samostalan says:

    Gedzovanski pevac za gedzovane.

  9. teoretičar says:

    Kada sam počeo da čitam članak, malo sam se uplašio da Dmitrović neće ispoštovati De mortibus omnia bona. Stekao sam utisak kao da se zaleće u "negativnom" smeru ali je kasnije malo ublažio. Uopšte ne vidim neki veliki hvalospev u članku i bi mi drago što ga je Dmitrović realno napisao, iako ne volim Dmitrovića kao urednika novina. Interesantno da poneki vide u Dmitrovićevom članku ODU! Pa nije oda. Nije ni blizu. Neki samo upiju lepe rečenice i dalje od toga nevide, ali članak je malo puniji, suptilniji i ima dosta "ispod reči" značenja. Da imam dozvolu lepo bih vam izanalizirao članak i vi bi shvatili da je članak više o Dmitroviću nego o dotičnoj osobi. A ko ne vidi gde su te rečenice i pasusi, neka pita. Podvuću mu ih. Dmitrović je stara i prava elita i članak je napisao zaista dobro. Nekada je gimnazija startovala naše današnje intelektualce, samo nam se država raspala pa su očli u novinare širom sveta. Pa nam se država jope raspala, pa onda ostala i ova država koja nije cela...

  10. Zoran says:

    Saban je jedan...imali smo ga kao blago koje nam ulepsava zivot,po cemu cemo pamtiti neko proslo vreme i nasu mladost..Kao i Batu zivojinovica,Ckalju,Miju Aleksica,Dragana Nikolica i mnoge druge uz koje smo rasli...Saban je neponovljiv to vam kaze jedan roker...A vi odmah udarili u poreze u ovo ono a coveka nema...Nije se ni ohladio...To samo znaci da ne postujete niciji zivot...Mnogo sitnih dusa ima na ovom svetu...Obratite se politicarima ..pitajte njih za los zivot koji imamo...

  11. Mi says:

    Pokoj duši Šabanovoj! Ali ga preteraše, pa pređe u neukus priča o pevaču, briga vlade, slanje aviona, ma smuti i prospi baljezganje na raznim nivoima. Neka mi Bog oprosti smrt pevača dođe da razvodnje svu našu bedu i tugu, i okrenu vodu na drugu stranu. Sadašnjoj vladi je sve marketing.........

    • Pastrovic says:

      I necija smrt je marketing. Nazalost, potrefio si "u sridu"!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *