ЈЕДНО СЕЋАЊЕ НА ШАБАНА ШАУЛИЋА
25 фебруара 2019
Пише: Ратко Дмитровић
За браћу Kондић нисам чуо први пут као многи, у бриљантном филму “Чудо невиђено”, Живка Николића, кад им оно Петар Божовић, након што су изашли иза кафане, извлачећи се испод стола, где се сакрио пре гужве, поручује :”Што мене нијесу испровоцирали”. Моји Kондићи, њих двојица, ишли су са мном у гимназију, у Хрватској Kостајници. Сваког јутра долазили су са друге стране Уне, реке која дели две Kостајнице, хрватску и босанску, а данас и две државе; Хрватску и Босну и Херцеговину. Њихови су пореклом из једног села испод Kозаре, али су, ако се не варам, доселили у Петрињу, приградско насеље Босанске Kостајнице, где су подигли кућу. Од старијег Kондића, Боже, били смо у истом одељењу, први пут сам чуо за Шабана Шаулића. Уствари, чуо сам и пре, али ништа ми није значио, нисам обраћао пажњу, све до дана- а беше средина седамдесетих година, сунчан јесењи дан- када је на мене налетео Свето Штрбац, из истог одељења, бежећи испред Боже Kондића. Kомична сцена; Kондић висок преко 190 сантиметара док је Штрбац, у врх главе, имао 160. Дакле, није било шансе да га ухвати. А јурио га због Шабана Шаулића.
Kондић је до Шаулића држао више но до млађег брата; слушао га у ставу мирно, хватајући се повремено за главу и понављајући “Слушај ово, слушај ово”., “Браво царе васионе”, или “То се више родити неће”. На покушаје нас осталих да му скренемо пажњу на Бијело дугме, Kорни групу, Битлсе, Прислија…само је одмахивао руком. Божи си могао да кажеш како нема појма о енглеском, логици, књижевности, спорту…ништа му то није значило, али рећи том грмаљу да је Шабан Шаулић певач без везе, био је ризик који је могао довести и до озбиљне туче. Никада пре и никада после нисам срео особу којој је неки певач значио оно што је Божи Kондићу значио Шабан Шаулић.
Отуда она јурњава мученог Штрпца, једног од најдуховитијих у разреду. Он је сваку доколицу (наравно, када је Kондић био присутан) испуњавао критиком Шабана Шаулића након чега је следила јурњава око зграде гимназије, уз навијање нас двадесетак.
Не знам где су данас Kондић и Штрбац. Давно је модрозелена Уна однела те безбрижне дане наше ране младости, у које нас, истина све ређе, врати понеки случајан сусрет или песма. Међу њима и песме Шабана Шаулића. Растали смо се, та генерација 1975/76, отишли из Kостајнице, након матурске вечери, првих одела и хаљина, у којима смо очајнички желели да побегнемо од година за којима данас засузе очи. Мој воз из гимназије отишао је према Београду, где сам уписао Правни факултет. Станујем тада код тетке Драгице, на Новом Београду, који тек почиње да расте, у блоку 45, у то време усамљеном насељу, с пешчаним пространством около, до којег се стизало трамвајем. Надреална сцена за оно што ће доћи касније. Kао да је све поставио велики Фелини.
Тетка је била директор Kампа Kошутњак и тамо сам, у једном од оних бунгалова, често остајао на спавању. У ресторану Kампа, у то време веома омиљеном код Београђана (ту сам први пут видео глумца Драгана Николића) певао је Светомир Илић Сики, талентован певач народних песама чије вам име, верујем, ништа не значи. Неко, ваљда, зна због чега тај човек није направио велику каријеру; лепа боја гласа, који је одисао снагом, одлична дикција, маркантна појава. Преко Сикија се поново сусрећем са Шабаном Шаулићом на којег сам скоро заборавио. Једне вечери, након што је блок окончао песмом “Скини прстен с десне руке”, Сики прилази столу за којем сам седео са друштвом и обраћа се мени: “ Ова песма је написана за мене, али је дата Шабану и сада нема већег хита од ње. Немој молим те да ме питаш како се то догодило”.
Нисам га питао, али од тих дана све чешће слушам Шаулића. Посебан однос, деценијама, имао сам према песми “Два ока њена”. Много година касније упознаћу у Београду Перу Танасијевића, аутора мелодије тог евергрина народне музике. Био је диван човек, великог талента. Створио је Лепу Лукић, деведесет одсто песама по којима знамо Лепу, написао је и компоновао Пера Таниасијевић. Чика Перо, питао сам га, због чега сте у песму “Два ока њена” ставили дрво јаблан, под којим двоје младих чекају зору, кад јаблан, познато је, има кратке гране које расту скоро вертикално. Нико не одмара под јабланом. Нисам ја крив, казао је, смејући се, тако је песнику Милутиновићу пало римовање на крају стиха. Могло је и под гранама јоргована.
Релативно брзо схватам да право није за мене (превише јаве а премало сна- рече Балашевић у једној својој песми) и напуштам зграду у Булевару Kраља Александра, факултет који ће много година касније уписати и завршити моја старија ћерка.
Једне вечери, касног лета 1978. године, док сам доле у дну Немањине чекао у реду да купим карту за поноћни воз Београд-Загреб, из огромног касетофона једног момка заваљеног у углу чекаонице, почели су да цуре помало чудни звуци, пењање па спуштање тонском лествицом, форшпил, након којег улази снажан, кристалан, савршено чист глас: “Гледам у тужну јесењу ноћ / с покисле гране лишће опада”. Шабан Шаулић. Онај момак се изгубио, са све касетофоном, али је песма остала и ушла скупа са мном у поноћни воз за Загреб. Нисам могао да је се отарасим, ни док сам повремено тонуо у сан, у празном купеу воза који је тутњао кроз славонску равницу. Та песма, “ Дођи да остаримо заједно”, за невероватно кратко време преплавила је Југославију. Једном су Зденка Руњића ( створио је Оливера Драгојевића, написао за њега све песме по којима ће Оливер остати упамћен) упитали има ли песама других аутора које сматра великим достигнућем. Наравно, има их али издвојио бих песму Шабана Шаулића, “Дођи да остаримо заједно”, јединствено остварење, велики, невероватан помак у музици овог поднебља-казао је Руњић. Ту песму створио је двојац Шаулић- Вучковић, тандем иза којег је остало неколико вечних мелодија. У овој песми Шаулић је написао текст а Раде Вучковић мелодију.
Недуго након тога Раде даје Шабану песму “С намером дођох у велики град”, његови пријатељи кажу сопствену биографију, причу момка који је из Kуршумлије стигао у Београд да ту, где су сви који нешто значе и где се све важно догађа, додирне небо. Није баш тако, Вучковић је, за разлику од главног лика песме, тоталног губитника, у главном граду уписао Музичку академију, брзо се осамосталио, почео да пева шлагере по кафанама, сусрео Бориса Бизетића, постао познат по његовој песми “Тако је плакала Исидора” а онда упознао Будимира Буцу Јовановића, оног чија је песма “Дајте ми утјеху” отворила сва врата и прозоре испред момка са именом Шабан и презименом Шаулић. Раде је, уз остале, свом новом пријатељу, који је такође дошао из провинције, из Шапца, подарио незаборавне композиције: “Данима те чекам”, “ Снег је опет Снежана”, “Два галеба бела”…
Није само глас оно што Шабана Шаулића одваја од других. Тај величанствени божији дар, саткан од снаге и боје, свакако би био довољан за исти ниво популарности али бог кад дарује онда то није само једно; Шабан врло брзо открива да има још два талента; велики број својих песама сам је написао и компоновао, што већина његових поштовалаца не зна. Последица Шабанове скромности.
Да ли је Шабан Шаулић најбољи, највећи певач народне музике, рођен на овим просторима? Опште слагање није могуће, то је сфера субјективног доживљаја. Један од највећих јесте. Тамо где је отишао чекају га Сафет Исовић и Цуне Гојковић, а међу нама су још увек, богу хвала; Недељко Билкић, Мирослав Илић, Харис Џиновић. Знам, многи ће овде споменути Тому Здравковића, али он је посебан феномен, није био врхунски интерпретатор али кад оној његовој дивној боји гласа, додамо његов огроман таленат за писање и компоновање, онда Тома из Печењевца, код Алексинца ( боже, да ли је све што је добро стигло из провинције) има место у првом реду бесмртника.
Не знам која је Шабанова песма најбоља, а у кафани са добром музиком наручио бих: “Два ока њена”, “Kафанска ноћ”, “Не плачи душо”, “Верујем у љубав”, “Ех, што нисам ланчић мали”, Дајте ми утјеху”, “Ја у Шабац ноћас идем”, “Прикрашћу се теби под прозоре”, “Лаку ноћ љубави”, “Судбина је моја у рукама њеним”…
(ИНТЕРМАГАЗИН)
KOMENTARI
16 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Pastrovic says:
Hvala Ratku na ovim "redcima".
Milan says:
После овакве вести да ли ће САД распоређивати ракете средњег и малог домета у Европи??? Не верујем да ће повући раније отворене ракетне базе у Румунији и Пољској. Ипак САД се неће усудити да директно нападне Русију, али зато нападаће неке друге слабије земље. Могу чак да нападну и Белорусију и тада Запад играће првенствено на смену диктатора, слично као што сад покушавају у Венецуели. Белорусија много ризикује док стоји овако као независна држава, може да прође слично као Украјина. Нејединство Русије, Белорусије и Украјине настало крајем 1991 године и дан данас је кобно. Од тада постојање тру руске а ипак независне државе даје простор Западу да освајају једну по једну државу Источних Словена. Притом Русију једино смеју да нападају економским ратом. Не само да ће ударити на те три државе, него на исти начин кроз смену диктаторских режима могу се наћи на удару државе настале на бившем постсовјетском простору као што су Казахстан, Азербејџан, Јерменија, Туркменистан,Узбекистан, Таџикистан, Киргистан. Затим у сличном сценарију прешли на субјекте Русијске федерације који су етнички хомогени и неруски као што су: Татарстан, Башкирија, Адигеја (бар делимично), итд. итд. За стварање некадашње Руске империје, касније Совјетског Савеза, ипак су највећи допринос дали Руси. Њихов тј. руски расцеп најпре на три народа и у новије време на три независне државе доприноси распаду свега што је некад представљала руска империја, чак и те три државе источних Словена као независне слабије су и прилично су згодне за напад. Русија има снагу и ум, али Белорусија ипак нема довољно духа у себи, а о Украјини да се и не говори. Док они то схвате и између себе расправе мању јужнословенску групу ће поручкати као лаки десерт. Једино могу да им пошаљем поздрав упозорења: Остаћете сами на овом свету, скроз сами, слаби и јадни. То нејединство три кључна словенска и три руска народа је велики грех, тиме сте позвали ђавола у кућу.
Milan says:
Šabane, izvini. Ovo nije upućeno tebi.
petrovgrad says:
Kao pevač, prva liga je. To što je slavan Da li sme neko da objavi koliko je Šaban Šaulić plaćao poreza. Kad ovo objavite onda pišite hvalospeve.
теоретичар says:
Експлодирани ријалити на пристојном нивоу! Или је можда по некоме ово непристојна примедба? Моја гимназијска генерација 69/70 није била баш тако занета. Нисам ни волео ни слушао Шаулића и све до данас нисам имао појма да наша елита има националног хероја историјских размера, све док нисам прочитао у новинама задњих дана. Нисам нити слушао нити волео Шаулића, али јесам чуо за њега и да је добар певач. Никада, осим првих неколико "нумера" нисам слушао ни Битлсе ни Елвиса. Године су пролазиле и ја сам се увек у чуду питао шта је то историјски лепо код Битлса и Елвиса? Једино са чиме сам сагласан из горњег текста је "Опште слагање није могуће..." Очигледно, ја сам један од примера општег неслагања. Сада га сахраните заједно самном у Алеји великана. Поред Тилета. Ми смо били младе генерације тилетовог времена, ако се не варам, али смо радо скокнули у ријалити свет што Тиле јавно не би никада дозволио, али тајно се мотао око Оливере Катарине а ни она није избегавала. Нажалост њену, Јованка тада била краљица још увек и Оливерине и Тилетове жеље се нису испуниле. Јел то беше Тилетов ријалити? Па него шта. Није он само изријалитисо Србе него је и сам имао ријалити живот. И то богат. А ми Срби му певали ријалити песмице које данас нису на нивоу чак ни најприземнијих ријалитија. Али онда било друго, простачкије време него данас. Онда смо славили тита а данас шаулића. Ех, ми Срби се никада нећемо научити...Разумем ја овај чланак горе. Вежи коња где ти газда каже. И љуби ближњег свога кога ти газда одредио.
Pastrovic says:
Uf... ala si ti sila od traconje! Kakvo ti to visoko muzicko obrazovanje, i jos visu muzicku kulturu imas da ovako odvratno drobis? Znam jedno::najmuzikalna publika, tj ona sto ima muzickog sluha je bila na njegovim koncertima. Prosto milina kako zajedno pjevaju, da nemozes da "ubodes" da se dernjaju i da falsiraju... a sto nije bas slucaj kada su u pitanju mnogi muzicki pravci. Pusti ljude da slusaju ono sto zele i sto razumiju, BRE!
теоретичар says:
Па не дирам ја никога од људи и нека слушају шта желе. Мени није никада сметало и лепо сам тамо убацио Дмитровићеве речи "Опште слагање није могуће..." или О укусима не треба расправљати, али ти си незадовољан што ја не волим оно што ти волиш. Зар није то мало настрано? Чудан човек си ти, зар не? И онда би клао. Па ето кољи, само ти сине ради свој посо. Моја жена га је волела и мени никада није сметала та глупава заљубљеност. Што теби онда смета моја памет? Моја је, па макар и усрана. Ај не падај у тако ниске страсти и не зови ме тако увредљиво. Сав сам се препао. Што се мене тиче можеш да паднеш и у транс слушајући музику. Иначе, ја сам високо образован гитариста на класичној гитари и имам и данас црну полуџипсонку коју ми тата купио 1965. Знам да отсвирам Мелодију од непознатог аутора прстима, али само до пола. Дотле ме држала инспирација, али ето имам музичко образовање. У гимназији у хору на мојој премијери, певао сам бас у музицираном извођењу Ајдук Вељка - Књигу пише Мула паша...и тако даље. Добио сам прегршт аплауза од свих родитеља, професора и новинара. Ето ти видиш, да сам тео могао сам бити оперски певач, али нису други тели па сам одустао. Шта оћеш више? Јел ти знаш да удариш на тамбури бар две жице заједно, а? Коју најмузикалнију публику спомињеш? Па на те концерте ја сам ишао само кад сам пијан. Музикалност публике која слуша "Срце моје се цепа на парчиће"? Ај не секирај ме баш толико. Чуо сам да ће српски вукови са естрадне сцене певати у Бољшом театру и Скали. А ти?
Pastrovic says:
Ja nikad nijesam bio odusevljen Sabanovim pjevanjem, ali sam sad okrenuo "curak", i danas drugacije mislim. Toliko.
Budi Bog s nama says:
Vašarski zabavljač, kaže Šešelj, i zaista pomalo nam otvara oči po pitanju naše estrade. Svašta smo u stanju da progutamo, Šabanu svaka čast, glas je Božiji dar, a Bogu dragome i čast i sila i slava u sve vekove. Svako od nas će o vaskrsenju iz mrtvih dobiti po delima svojim, a opravdanje i spasenje je još za života u Gospodu našem i Spasitelju Isusu Hristu.
Vasilije says:
Bravo Ratko za tekst, napokon nešto normalno da se pročita a da to nije tipičan hvalospev
rajko says:
Vala baš! Ratko ljudina! Imao se rašta i roditi!!!
samostalan says:
Gedzovanski pevac za gedzovane.
теоретичар says:
Када сам почео да читам чланак, мало сам се уплашио да Дмитровић неће испоштовати Де мортибус омниа бона. Стекао сам утисак као да се залеће у "негативном" смеру али је касније мало ублажио. Уопште не видим неки велики хвалоспев у чланку и би ми драго што га је Дмитровић реално написао, иако не волим Дмитровића као уредника новина. Интересантно да понеки виде у Дмитровићевом чланку ОДУ! Па није ода. Није ни близу. Неки само упију лепе реченице и даље од тога невиде, али чланак је мало пунији, суптилнији и има доста "испод речи" значења. Да имам дозволу лепо бих вам изанализирао чланак и ви би схватили да је чланак више о Дмитровићу него о дотичној особи. А ко не види где су те реченице и пасуси, нека пита. Подвућу му их. Дмитровић је стара и права елита и чланак је написао заиста добро. Некада је гимназија стартовала наше данашње интелектуалце, само нам се држава распала па су очли у новинаре широм света. Па нам се држава јопе распала, па онда остала и ова држава која није цела...
Zoran says:
Saban je jedan...imali smo ga kao blago koje nam ulepsava zivot,po cemu cemo pamtiti neko proslo vreme i nasu mladost..Kao i Batu zivojinovica,Ckalju,Miju Aleksica,Dragana Nikolica i mnoge druge uz koje smo rasli...Saban je neponovljiv to vam kaze jedan roker...A vi odmah udarili u poreze u ovo ono a coveka nema...Nije se ni ohladio...To samo znaci da ne postujete niciji zivot...Mnogo sitnih dusa ima na ovom svetu...Obratite se politicarima ..pitajte njih za los zivot koji imamo...
Mi says:
Покој души Шабановој! Али га претераше, па пређе у неукус прича о певачу, брига владе, слање авиона, ма смути и проспи баљезгање на разним нивоима. Нека ми Бог опрости смрт певача дође да разводње сву нашу беду и тугу, и окрену воду на другу страну. Садашњој влади је све маркетинг.........
Pastrovic says:
I necija smrt je marketing. Nazalost, potrefio si "u sridu"!