Једно стабло – цео воћњак

Jedno stablo – ceo voćnjak

28 aprila 2017

Jabuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gaji kod nas. Stabla jabuka vekovima su predstavljala porodična stabla oko kojih su se okupljale porodice. Plodovi domaćih sorti jabuke bili su takoreći organski proizvedeni, zdravi i kvalitetni, proizvedeni sa minimum prskanja. Ove sorte gajene su po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na oblik krune. Prečnik krune iznosio je 10 metara i više. Opstanku ovih sorti doprinela je umnogome rasprostranjenost pojedinačnih stabala i manjih zasada gde su uslovi za razvitak patogena smanjeni na minimum u odnosu na proizvodne zasade sa gustim sklopom.

* Šumatovka – Obilno rađa, prirodno je otporna na čađavu krastavost. Ima nešto manji plod, prosečno 80 grama. Plodovi sazrevaju krajem oktobra, kiselkasto slatkog je ukusa i prijatne arome. Odlikuje je jako deblo sa snažnim granama. Cveta srednje rano, kasnije prorodi ( oko pete godine), a u punoj rodnosti daje od 500 do 800 kilograma plodova po stablu.

* Budimka – Stara domaća sorta rasprostranjena najviše u brdsko-planinskim područijima na plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Odlikuju je visoka otpornost prema bolestima i mogućnost dugog čuvanja. Zbog svog genetskog sastava koji omogućava proizvodnju bez primene agro i pomo tehnike na prvom je mestu od svih odomaćenih sorti jabuka. Plodovi su srednje krupni zelenkastožućkaste boje koja prelazi na pojedinim mestima u bledoružičastu. Prosečan prinos po stablu kreće se od 200 do 300 kilograma. Poželjno je prisustvo oprašivača.

* Kolačara – Odomaćena sorta nepoznatog porekla koju odlikuju velika bujnost i osetljivost na čađavu krastavost. Cveta srednje rano, rodnost joj je neujednačena. Plodovi su pljosnatog, po malo nepravilnog oblika, kiselkastog ukusa, sazrevaju krajem oktobra, a stajanjem postaju ukusniji. Pogodna je kako za industrijsku preradu tako i za stonu upotrebu.

Pored pomenutih sorti postoji i niz drugih domaćih i odomaćenih sorti jabuka koje se u mnogo manjoj meri gaje na okućnicama i manjim zasadima kao što su kožara, đula, zebičanka, krstovača, šerbetka, tetovka i dr.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *