Jeksik doktoranti

Jeksik doktoranti

22 jula 2014

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Stevan Sremac je prvi uveo u našu književnost pojam – jeksik, u svojoj pripoveci „Jeksik-adžija“, u kojoj niškom berberinu,  Micku Miciću, iako je posetio Hristov grob u Jerusalimu i izdržao sve propisane rituale, po povratku, nisu priznali da je pravi hadžija, i tako ostao, na svoju veliku žalost i štetu, samo i tek – jeksik.

U poslednje vreme kod nas je počelo naveliko da se osporavaju doktorske titule, što podseća na Micka,  tj. da su da su to „jeksik doktoranti“.

Počelo je, kao što se zna, sa Nebojšom Stefanovićem, novim ministrom unutrašnjih dela, ranijim predsednikom Narodne skupštine, što je vrlo značajna činjenica.

Kako to, da se za njegov plagijat saznalo tek pošto je postao ministar unutrašnjih dela, tačnije – čim je pokrenuo pitanje stanja u tom resoru, tj. kako je taj resor bio ranije vođen, punih šest godina od strane Dačića.

Nema sumnje, plagijat kao činjenica mogao je i trebalo je u većoj meri da zabrine Narodnu skupštinu, jer je njen predsednik obmanuo i ponizio to visoko narodno predstavništvo, čija je funkcija, neosporno,  značajnija od funkcije ministra unutrašnjih dela.

Na toj činjenici, tj. da je pitanje plagijata njegovog doktorskog rada, pokrenuto, tek kad je postao ministar unutrašnjih dela, dakle, kad je pokrenuo pitanje rada i rezultate rada ranijeg ministra, kad se odjednom  došlo i na ideju plagijata, u stvari na pitanje njegove smene sa novog položaja, kako bi cela stvar nerada i haosa u Ministarstvu  u prethodnom mandatu – legla, kao što je „ležala“ punih šest godina.Drugim rečima, mi otvoreno sumnjamo da je cela ta ujdurma oko plagijata vođena od strane samog Dačića, koji je majstor  u vođenju intriga.

Međutim, na dva tri dana pre no što je prestao da bude šef tog ministarstva, njegov državni sekretar, Vladimir Božović,  dao je izjavu da  u Ministarstvu – vlada nerad i haos, i da nema odgovornosti, ne samo po pitanju azilanata, već uopšte, ne pominjući  ministrovo ime, kao odgovornog za takvo stanje, već  je samo rekao da je ministar – predsednik jedne  stranke vladajuće koalicije. Sad, pak, taj državni sekretar, kako javljaju mediji, figurira kao kandidat da zameni Vučića, na mestu šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, dakle čovek od poverenja Nikolića i Vučića. Trebalo bi da je tako. Videće se.

Dačić je čovek vidra, koji ume da se snađe u svakoj situaciji, pogotovu kad je njegov položaj u pitanju, što je dokazao na početku svoje SPS predsedničke karijere, kad je uspeo da pomoću starih članova a novoimenovanih podpredsednika u SPS-u, njemu odanih, istera iz stranke onog, koji je po Miloševićevom nalogu, trebalo Dačića da istera iz stranke!

I tako je Stefanović kao jeksik-doktor nauka,  bio predmet nekoliko dana svih medija, a da bi se koliko-toliko njegov slučaj zabašurio,, proglašen je za jeksik doktora nauka i Mića Jovanović, rektor „Megatrenda“, i Stefanovićev mentor, inače Dačićev lični prijatelj, koji  mu je doveo pola Vlade na proslavu 60. rođendana u „Metropolu“. Ali, to ne obavezuje Dačića, kao što ga ne obavezuje ni „kućno prijateljstvo“ sa Bananom, pa ni sa Lazarevićem njegovim bivšim šefom kabineta. Za oba ta i takva „prijateljstva“, Dačić je optužio svoju okolinu iz MUP-a što ga nisu obavestili koji su to tipovi! Ne pomišljajući da je stvar izbora kućnih prijatelja, kao što se od vajkada znalo, stvar ličnog opredeljanja i ličnih simpatija.

Nije nam poznato koliko se Stefanović oslanjao na „dršku“, koju je stekao još za vreme mandata u Skupštini, tek  ako je, po Vučiću, njegov rad naučno validan, čudi da ga je, i kao takvog, postavio za ministra unutrašnjih dela, pogotovu što se ta „drška“ odnosila  na ekonomske nauke, koje, dabome, nemaju nikakve veze sa policijom; uostalom, kao što ni Dačićeva „novinarska  profesija“  nije imala veze sa resorom unutrašnjih poslova,. što smo mi i ranije podvlačili, jer je Dačić sedeći u toj fotelji, jedino štitio sve problematične direktore u  javnim preduzećima, koje je on postavio, a koja su njihovim radom i pljačkom, dovedeni do propasti. Izrazili smo čak sumnju da su te i takve „radnje“ u tim preduzećima, činjena  i radi kase SPS (t)-a.

Mića Jovanović je otišao sa mesta rektora svog Megatrenda, ali ako su mu osporili londonski doktorat, ministar prosvete nije mu osporio onaj raniji u Kranju, ali su zato osporili njegov, jer kako to da ekspert za fiziku ima doktorat za filozofske nauke? Dakle, i ministar prosvete je jeksik doktor, ali i gradonačelnik Beograda je upisan u jeksik doktore, na Union univerzitetu. Njima je pridadata i guvrenerka sa sumnjivim doktoratom, ali ne i sa njenom, više stotina hiljada dinara, mesečnom platom!

No, moguće je da će se još naći jeksik-doktora, na političkim funkcijama, što nema veze sa njihovom sposobnošću u upravljanju državom, što je pokazala i Zorana Mihajlović, koja ima pravi doktorat na državnom fakultetu, ali  kao ministarka energetike, nije iza sebe ostavila nikakav pozitivni trag (obećavajući mini hidrocentrale!) sem što je sa Dinkićem, koji nema doktorat, uporno radila protiv „Južnog toka“, koja upornost još nije izgubila na energiji, iako je Mihajlovićka promenila resor.

No, nije ni ona bez rezultata, koji su neobično cenjeni upravo od strane Vučića. Naime, nije propuštala ni jednu priliku da ne istakne Vučićeve izuzetne  sposobnosti, čak da je njihova stranka srećna što ima Vučića za lidera. Onda se jednom malo povukla, u vreme kad su je prebacili sa energetike na saobaćaj, ali se brzo snašla,. Pa je Crnogorcima uspela da kaže, da je jedini državnik u regonu upravo Vučić, što je i njena konkurentkinja u uzdizanju Vučića, Joksimovićka, ministar za Brisel, potvrdila!

Naravno, Vučić je ćutao, ali Crnogorci nisu, tvrdeći da je to neukusno i drsko, iako su u poslednje vreme Milo i Vučić u velikom prijateljstvu. Bar za sada.

Dabome, Vučić mnogo više kaže, kad ćuti, mada mu se to retko dešava. Tako je pre desetk dana na sednici Vlade rekao otvoreno Dačiću. „Ili hoće da bude opozicija ili da učestvuje u Vladi. Neka se izjasni.“ Naravno, kao stari lisac, Dačić je prećutao, nije dao odlučnan odgovor.

Kad 18. jula, na dan 24 godišnjice SPS (t) –a, Vučić dolazi i daje jednu izjavu  koja će i njega samoga iznenaditi, ako je bude čitao.

Naime, pošto je Dačić poručio članovima SPS (t)-a   „ostavimo prošlost za sobom, hrabro krenimo u reforme i promene. Ne možemo sa socijalističkim idejama ni u kapitalizam, ni u EU. Menjajmo se, da nas ne promene“.Onda im je Vučić, kao šef Srbije, spustio  ruku na rame: „Poštujem SPS (t). Vlada je bolja  sa njima, što će pokazati i izveštaj za prvih 100 dana njenog rada!“ Mada se to vidi, još kako i koliko. Nezavisno  od poplava, pa i sa njima, kad je Dačić, kao premijer, bio  po tom položaju i šef štaba za elementarne nepogode, kad nije  bilo čak ni dovoljno sirena!

(Javljeno je da je taj „izveštaj“ već dala podpredsednica Vlade, Udovički,  na pregled i odobrenje američkom ambasadoru Kirbiju!)

Ali, Vučiću kao glavnom gazdi, sve to ne smeta. On je zato tu da mu ništa ne smeta, sem ako je neko protiv njega lično.

I tako ističe: „I danas je  na čelu stranke dokazani  lider, koji čuva  i brani SPS (t), mnogo više  nego  što on, Vučić,  može  da se brine o SNS“. (!!!) Prosto, fantazija!

Šta više, Dačić je čovek koji je uspeo da „ostvari  kontakt sa svima u svetu, koji na šarmantniji način  ume da se  ophodi sa svetskim liderima, i da, za razliku,  od njega „namćorastog“, ume lakše i bolje da pošalje poruku Srbije“, što je Dačić pokazao pre neki dan u Dubrovniku, kad je, ni od koga izazvan,  našao za shodno da se udvara Hrvatima i da izjavi:  „Dubrovnik je bio meta uništavanja i bombardovanja, što Srbija, naravno  osuđuje“. Što je „ponukalo“ istog časa, hrvatsku potpredsednicu i ministarku inostranih dela, da pohvali svog kolegu iz Srbije: „On je prvi i jedini srpski političar koji je priznao zločin u Dubrovniku!“

I naravno i dabome, niko ga za tu „šarmantnost“ nije osudio, iako se zna da se Milo Đukanović prilikom svoje prve posete Dubrovniku izvinjavao Hrvatima za  pljačku i izvesna rušenja, što je kao činjenica leglo, i Dačić, ako je želeo da podrži dobre odnose svoje Vlade sa Crnom Gorom, nije nikako trebalo da to što je leglo, pridiže. Ali, vraga, on na sve strane skuplja poene, čak je i Putina prinudio da se zagrle i poljube!

Ali, eto, i Vučića je šarmirao, pa ga je ovako uzdigao na rođendan SPS–a, lidera koji je u Užicu , tokom predizborne kampanje 2012, proglasio SPS (t) za „nastavljača Titove partije!, tražeći, u tom smislu, i povraćaj Titovog spomenika, na užički Partizanski trg, u kom su u vreme Užičke republike 1941. pobijeni mnogi Srbi, što se moglo videti i na Izložbi „U ime naroda“ u Istorijskom muzeju Srbije, koju je trebalo svi Srbi da vide, pa i sam triumvirat sa svojim savetnicima.

Drskost, sramota  ili bezobrazluk!

Ali, šta se može kad je velika trojka koja je na vlasti,  operesila sebe od svakog srpskog nacionalnog osećaja.

Jednostavno i istinito rečeno,  Srbija nema problema sa jeksik- doktorima nauka, već sa jeksik – državnicima, što se svakodnevno dokazuje počev od 5. oktobra. Šta više, ono što njih najpre  čini  jeksik- državnicima, to je što su svi oni jeksik– Srbi, što je njihova srpska nacionalna svest ispod svakog nivoa.

U celom regionu nema većeg odricanja od svoje nacionalnosti, svuda, u svim zemljama regiona, nacionalna se svest od države podržava i afirmiše, u svemu! Samo u Srbiji se  ona, gotovo, zabranjuje.

Smešna je i jadna njihova vera  da će jednom biti na prvom mestu u regionu!

Doduše, oni su već sada na prvom mestu, po tome koliko je u Srbiji  zapostavljena i zaobiđena nacionalna svest.

Ti bedinici, što se šetaju po svetu po raznim skupovima šefova država, vlada i resora, nisu uspeli da spoznaju svoju inferiornost, upravo u tome što su se u ime ulaska EU, odrekli svakog nacionalnog bića, pa i svesti da nas samo nacionalizam može spasiti.

Pre neki dan je jedan ministar Albanije izjavio, „Mi smo protiv

Srbije i moralno i vojno nadmoćniji“

Što je tačno!

A to je koliko krivica toliko i zasluga tih srpskih jeksik-državnika, koji služeći stranim interesima i diktatima,  imaju jedini cilj da ostanu što duže na vlasti, naravno i dabome, na  svoju korist.

Zar jedan srpski državnik može i sme da prihvati ovakvu opomenu kancelarke Merkele: „Srbija, ako budete dobri, jednom ćete možda ući u EU“

Ali, koliko je taj triumvirat neosporni i trajni krivac za tako jadan i ponižavajući položaj Srbije, toliko je kriv i sav narod koji je glasao za njih, kojim se glasovima podupiru u izdaji upravo tih glasača! Šta više, taj glasački svet kao da je izgubio pamet, pa tako Vučić može svašta da im govori. Pa tako i o Zakonu o radu,  kojim oni pokazuju brigu o radnicima,  poslu i ozdravljenju  privrede, a što znači  „boljitak za sreću  porodice i Srbije“!

Sad, ko je tu lud, a ko drzak i licemeran, ni sam Bog ne zna. Tek 30 hiljada učesnika u protestima protiv Zakona o radu, nešto govori i kaže.

Marks je rekao da proletarijat  stupa u revoluciju kad više nema šta da izgubi. Jasno je kao dan, da triumvirat u Srbiji čini sve da radnici  dođu u to stanje, kad više nemaju šta da izgube. Dakle…

Tek, teško onima koji imaju šta da izgube!

Imajte to na umu, gospodo vlasnici!

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. milan says:

    Pazi ovo....sadasnji ministar policije, bio predsednik Skupstine Srbije! Skupstina inace donosi zakone kojih se svi trebaju pridrzavati, valjda!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *