Јелена Богавац: Сви смо губитници

Јелена Богавац: Сви смо губитници

4 марта 2015

jelena_620x0 54354Премијерним извођењем представе „Живот стоји, живот иде даље“ у режији Јелене Богавац, вечерас ће Битеф театар обележити 26. рођендан: нова драма Филипа Вујошевића бави се положајем уметника у српској транзицији „из које се, како изгледа, никада не излази.“

У средишту приче је четворо младих глумаца чија намера је да публици, упркос околностима који им не иду наруку, покажу своје умеће. Драма се бави положајем самосталних уметника, али у њој се отварају многа питања личног губитка – губитка посла, креативности, вољене особе, људског достојанства, свести о времену у којем живимо…

– За све нас, ово је потпуно ново искуство. Филип је мајстор дијалога. Има ироничан, готово монтипајтоновски приступ теми и воли апсурд у реченици – објашњава редитељка Јелена Богавац. – Текст је жанровски прочишћен, радећи га бавили смо се анализом позоришног документаризма, односно шта он данас представља на позоришном тржишту. А драма је апсолутни документ времена: основни проблем у комаду је политички аутизам, како живимо несвесни глобалне ситуације, а што нас чини лузерима, људима који морају да се мире с просечношћу.

Редитељка истиче и да је комад „Живот стоји, живот иде даље“ блистав пример драматуршко-списатељске „копродукције“ (драматург Слободан Обрадовић), свеж је и занимљив:

– Јунаци драме су млади уметници који, на неки начин, улазе у дијалог с временом и стварношћу, често је не схватајући. Поставља се и питање шта је и где је истина, између квази документарног и историјски недвосмисленог. Ти људи су, ни криви ни дужни, у наметнутој позицији да носи терет историјске кривице, али истовремено и – историјске жртве. Јер, таква је стварност у којој живимо.

На питање да ли нашем савременом театру недостају добри домаћи драмски текстови или млади писци немају прилику да буду извођени на сцени, наша саговорница одговара:

– Оно што се виђа у театру није реална слика онога што се ствара. Пуно је младих људи који се заиста баве темама с којима живе. Али, такве премијере су још на нивоу инцидента. Код нас се и даље инсистира на некој врсти класичног, демодираног театра који служи његовој пацификацији. Данас готово да је немогућа провокација, као да је читаво друштво склоно некој аутистичној аутоцензури…

ПЕСНИК И ДИПЛОМАТА

Наша саговорница је редитељка, драматуршкиња, песникиња, перформерка, арт менаџерка, уредница, публицисткиња. Завршила је ФДУ и апсолвирала на ФПН – одсек дипломатија. Поставила је на сцену више од четрдесет представа, а награђивана је за режију на фестивалима у Великој Британији, Грчкој, Хрватској, Турској, Бугарској и Србији. Ауторка је романа „Бетмен над Зведаром“, као и награђене збирке поезије „Сунце, мама, тата, сестра и ја“.

Заједно са сестром Миленом Богавац, основала је ДМС, Драмски ментални студио, неформалну позоришну трупу која се углавном бави истраживањем архетипских садржаја у модерном друштву и развојем позоришног перформанса.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u