Јелена Милић и Слободна Европа у акцији

Jelena Milić i Slobodna Evropa u akciji

6 septembra 2015

Muharem Bazdulj 345Piše: Muharem Bazdulj

Piše se mnogo poslednjih nedelja o velikoj izbegličkoj krizi, pa je ona tako u javnosti postala nalik onom simboličnom snegu koji, je li, ne pada da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag. Dobro poznati akteri zauzeli su svoje dobro poznate pozicije i jedino što je pokvarilo već uhodani scenario jest humano i odgovorno ponašanje vlasti. Histerični gnev koji se obično obara na Aleksandra Vučića ovog puta su morali da otrpe nekakvi sporedni likovi iz tabloidne sfere na koje su se spremno ostrvile dobro organizovane digitalne brigade profesionalnih čovekoljubaca.

Svi drevni religijski kanoni nas podučavaju da onaj ko ima dve košulje jednu treba da dariva onom koji je bez košulje, da žednog treba napojiti, gladnog nahraniti, onog bez krova nad glavom primiti na konak. U stari patrijarhalni moral, kakve god da su njegove mane, takođe je čvrsto upisana tradicija gostoprimstva. Da ljudima u nevolji treba pomoći, za svakog normalnog čoveka je aksiom o kome nema potrebe preterano filozofirati.

Solidarnost i empatija, međutim, ne bi smeli da budu izgovor za suspendovanje razmišljanja i racionalnosti. A upravo to se s raznih javnih adresa u poslednje vreme pokušava uraditi. Ključna teza u toj prevari jest da uopšte nije važno kako i zašto su se nevoljnici sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike našli na ledini bez igde ičega, nego je jedino važno da im se pomogne. Naravno da je najvažnije da im se pomogne, ali to ne znači da istovremeno ne treba biti svestan ko je za ovu situaciju najodgovorniji.

A najodgovorniji je, to svako zna, NATO pakt. I upravo zato u svom dnevniku pisanom za Radio „Slobodna Evropa” Sonja Biserko ima potrebu da emfatično ustvrdi: „U regionu je na društvenim mrežama odjeknula priča o tome kako jeJelena Milićprimila sirijsku porodicu u svoj stan sve dok nisu uspeli da odu za Mađarsku. Bravo, Jelena.“

Evo, i ja ću da kažem, bez ikakve ironije: Bravo, Jelena. I mada privatno više verujem humanosti kojoj ne treba marketinška kampanja, onoj na tragu jevanđeljske poruke da kad nekom pomažeš ne treba desna ruka da zna šta ti radi leva, a kamoli da o svojoj dobroti trubiš, priznaću i da je nevoljniku uglavnom svejedno s kojim motivom mu je neko pomogao te da je bolje pomoći nekom makar i iz samopromotivnih razloga nego mu ne pomoći uopšte. Ipak, jedan gest Jelene Milić nije razlog da se prenebregne činjenica da je ona lobista upravo one organizacije koja je za celu izbegličku krizu najodgovornija. Da ne analiziramo dodatno kako je signifikantno da njenu humanost reklamira Radio „Slobodna Evropa”, američki propagandni servis koji finansiraju američke vlasti, iz čijeg je onovremenog sedišta u Minhenu uoči svoje smrti delovao i notorni Stepan Bandera.

Najlakši način da se o aktuelnoj globalnoj krizi ne razmišlja politički i racionalno jeste njeno ograničavanje na sentimentalnu sferu. Homo sapijensa treba da zameni homo sentimentalis. U jednom svom romanu Kundera je zgodno primetio da se homo sentimentalis ne može definisati kao čovek koji oseća (jer osećamo svi), nego kao čovek koji je osećanje uzvisio kao vrednost. U času kad se osećanje smatra za vrednost, svi žele da osećaju, a budući da se svi rado razmećemo svojim vrednostima, imamo i sklonost da ih pokazujemo. Otud i ova degutantna takmičenja po društvenim mrežama koliko je ko dirnut, koliko je ko zgrožen, koliko je ko gnevan, koliko je ko besan. Infantilno busanje u prsa, infantilna težnja ka potpunoj uniformizaciji ponovo priziva Kunderu i njegovu fantaziju o ostrvu dece iz „Knjige smeha i zaborava“.

Vrti mi se Kundera po mislima jer sam ovih dana iščitao njegov poslednji – kod nas još uvek neprevedeni – roman „Festival beznačajnosti“. Roman je kratak, ali u njemu su isprepleteni mnogi motivi iz celokupnog njegovog opusa. Kundera je nekoć prepoznao suštinu jednog opresivnog političkog projekta u praksi da se sa službenih fotografija brišu oni komunistički funkcioneri koji su u međuvremenu pali u nemilost. Ako bi trebalo na sličan način prepoznati suštinu današnjeg opresivnog političkog projekta, ona se, čini mi se, najbolje može videti na snimku nastalom na NATO samitu u Antaliji gde turski i grčki ministar vanjskih poslova zajedno sa Jensom Stoltenbergom, generalnim sekretarom NATO pakta, i Federikom Mogerini, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, pevaju onu pesmicu „We are the world, we are the children“. Odgovorni za tragediju miliona dece idiotski se smeškaju pevajući nam kako su oni svet i kako su oni deca, priznajući nam svima dečije iskreno da je za njih svet samo njihova zapadna tvrđava luksuza i da su oni deca, nepunoletna bića neodgovorna za sopstvene postupke.

(Politika)

KOMENTARI



4 komentara

  1. mija says:

    Koje budalasto razmišljanje! Koje ulizivanje i puzanje! Ova izbeglička kriza je NAMERNO izazvana, indukovana, generisana, planirana (ne znam više kako da objasnim tvrdim glavama) u zapadnim centrima moći. Zato je potpuno išćašeno u Srbiji pričati o humanosti, gostoprimstvu, moralu, pa čak i nekoj tamo potpuno beznačajnoj Jeleni Milić. Protiv koga je usmerena? Pa protiv arhineprijatelja Zapada, Rusije. Pošto Rusiji ne mogu ništa, po običaju nalupaće šamare nama, nama će uvaliti sve te izbeglice. Evo već pričaju o izgradnji izbegličkih kampova u Srbiji. Nije jasno šta bi ti izbeglički kampovi tražili kod nas, zašto baš kod nas, po kom osnovu, kakve mi obaveze imamo prema EU i bliskom istoku, kakve prema izbeglicama i kakve po našoj ekonomskoj snazi. Nema veze što smo mi poslednja adresa na koju ti ljudi treba da se obrate, EU je odlučila da je najvažnije uvaliti ih baš nama. Specijalno nama. Zar to nije vidljivo golim okom? (Makedonija se jedno vreme borila protiv najezde, a onda u trenutku kad je Madjarska počela da postavlja ogradu prestala, verovatno jer je dobila takvu direktivu iz EU.) Još na početku Ju krize u nekom zapadnoevropskom časopisu sam pročitao neki članak u kom se analizira otprilike za šta bi mogao služiti Balkan i zaključuje, ne bez izvesnog prekora, da je Balkan planiran kao poljski WC Evrope. Kasnije su umesto izraza WC uveli "zadnje dvorište", što je u praksi isto. Taj plan su počeli da sprovode još 1999. sa istresanjem po Srbiji bombi napunjenih otpadom iz nuklearnih elektrana. Usledilo je masovno smeštanje nuklearnog otpada na svim teritorijama gde žive ili su živeli Srbi. Pa onda vraćanje svih svih ex-Ju-Roma u Srbiju, ne obazirući se na to iz koje republike su došli. Čak su se ovde obreli i neki koji ne znaju ni reč srpskog, što će reći da nisu ni sa prostora bivše Ju, nego ko zna odakle. Ove migrante sa bliskog istoka oni isto kao i Rome smatraju otpadom i smestiće ih sve u Srbiju, možda manji deo u Bugarsku, jer i Bugare smatraju i nazivaju "ciganima". A ti, Bazdulj, ciguligaj o humanosti i gostoprimstvu, raspredaj filozofska i etička pitanja i mlati praznu slamu. Kad prihvataš da ti zemlju pretvore u poljski WC, samo to i možeš.

  2. Miticus says:

    Prvi put da se slozim sa Bazduljem, jednom i on nesto pametno da kaze. 'Aj' da vidim da li ce jos neki put da progovori nesto pametno, ili je ovo bilo zbog promene vremena. Mijo, dalje od naslova nisi citao? :)

  3. mija says:

    Pročitao do kraja i redove i izmedju njih. I baš zato i napisao.

  4. GOJKO says:

    Pogodio je Bazdulj metu koju je ciljao. Zar je humost zabranjena tema, ako podlost ne iskazike sa " "humanošću"?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *