Јелена Петровић: Дуго су ме пратиле улоге девојчурака

Jelena Petrović: Dugo su me pratile uloge devojčuraka

8 maja 2017

MLADU glumicu Jelenu Petrović na nedavno završenom festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu, novinarski žiri („Večernjih novosti“, „Politike“ i „Blica“) nagradio je priznanjem pod simboličnim nazivom – „Zalog za budućnost“. Osvojila ga je za ulogu Stane u predstavi „Pod žrvnjem“ Jugoslovenskog dramskog, pa iako joj ovo nije prva nagrada u karijeri, posebno ju je obradovala.

– Proslavila sam je „premijerno“ sa ansamblom predstave, a onda i s mojom klasom, prvom koju je na FDU izveo Dragan Petrović Pele. I to kod kuće, jer ja umem dobro i da kuvam – kaže s neodoljivim osmehom ljupka glumica.

– Šta je zalog za budućnost? Sve što nisam, a što bih mogla i što ću nastojati da odigram.

Mogla bi, svakako, još mnogo toga, mada je i njen dosadašnji pozorišni bilans impresivan. Ne samo što ima već tridesetak uloga u karijeri, nego je angažovana u svim beogradskim teatrima, osim Narodnog i Pozorišta na Terazijama.

– Prvi zadatak bio je u „Pepeljugi“ (režija Milan Karadžić) u Pozorištu „Boško Buha“. I prva glavna uloga, na četvrtoj godini studija. Sledeća je bila u „Banatu“ Dejana Mijača, na sceni JDP. Obe su za mene i intimno važne, s nekom životnom simbolikom. Mamu sam izgubila kao brucoš, a eto, prva uloga bila je „Pepeljuga“. Ta predstava me je zagrlila i, zauvek, ostala posebna u mom životu. Slično je i s „Banatom“: moji su poreklom iz Like, a posle Drugog svetskog rata doselili su se u Banat. Tamo sam odrastala i provodila najlepše trenutke detinjstva, uz zvuk šinobusa i šetnje pored pruge.

Srećna okolnost je da su reditelji, zahvaljujući prvim glumačkim zadacima, odmah prepoznali njen glumački talenat. Pre četiri godine postala je stalni član Ateljea 212, ali na nju računaju sva pozorišta. Trenutno igra u sedam predstava na beogradskim scenama. Radila je s najuglednijim rediteljima, a sa Egonom Savinom (koji je režirao „Pod žrvnjem“) u čak pet predstava:

– Radujem se što god da mi Egon ponudi, bitno mi je da sam u ansamblu. Izuzetan je po svom velikom znanju i jednostavnosti. Od Mijača, na mom glumačkom početku i njegovom rediteljskom kraju, naučila sam da je gluma način mišljenja, da svaka rečenica mora da se „odživi“ pre nego što se izgovori. Od svih odigranih uloga, mislim da sam najviše dala kao Karen u predstavi Anje Suše „Bergman, kao kroz staklo“. Igrala sam osobu sa bipolarnim poremećajem. Puno sam istraživala u psihološkom smislu, baveći se tim problemom.

I nagrađena Stana u predstavi „Pod žrvnjem“ ostaće po nečem posebna u njenoj karijeri:

– Stana je žena koja je odrasla u bedi i siromaštvu, pristaje na sve, u nadi da će spasti porodicu. Uzbudljiv mi je ovaj zadatak, jer su me dugo pratile uloge devojčuraka i tinejdžerki. Ovde sam igrala „parčence“ života, za razliku od Čehova kog koga u jednom komadu odigrate ceo nečiji život…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *