Jeremić

Tweet

Piše: Čedomir Antić

Kod svih autoritarnih tipova model je uvek jako sličan. Nema protivnika do ličnih i samo su ovi istovremeno i neprijatelji države. Kada je započeo progon njegovih pristalica Buharin je još uvek bio deo vođstva sovjetskog režima, kada su ga posle više dana mučenja njegovih pristalica spomenuli iz tužilaštva, a novine počele da ga tretiraju kao narodnog neprijatelja. stari boljševik se tada na brzinu vratio sa planinarenja po Pamiru, a Staljinova vlast ga je uveravala da je napad na njega bio greška. Ubrzo zatim, kada već niko nije smeo da mu se javi na ulici, i kada je tretiran kao još neuhapšeni ali dokazani strani agent, Buharin se našao u Baljšoj teatru a moćni se svojetski diktator odvojio od pratnje i prišao njemu i njegovoj supruzi da ih ljubazno pozdravi. Uskoro je uhapšen…

Nas Srba nema mnogo. Premalo nas je da damo jednu solidnu vladu. Nedovoljno da bi jedan popularni premijer skromnih dostignuća, svakih godinu dana opravdavao svoju vlast organizujući preskupe izbore. Nema nas baš toliko da bi vlada svake sedmice izmišljala ili podgrevala drugi kriminalni slučaj koji diskvalifikuje srpski narod u Crnoj Gori ili nekog političara u službi naših građana. Predsednik vlade Srbije je do sada rešio i tajkunsko pitanje – pa ih evo svih na slobodi i u poslu; slučaj Ćuruvija – ali tu opet dve godine nema presude; slučaj kafića „Panda“ gde je nagovestio da su grupu mladića uoči NATO bombarodvanja ubili pripadnici Miloševićevog režima – ali još uvek ništa nije dokazano… Sada navodno nezavisna advokatica roditelja ubijenih vojnika na objektu „Karaš“ traži da Jeremić bude saslušan po pitanju ovog ubistva, a već danima po režimskim televizijama i novinama optužuju Jeremića da je želeo da zataška taj slučaj ili čak bio saučesnik izvršioca zločina. Prethodno su ga napadali kao karijeristu, pre toga kao rasipnika… Sve zato što postoji mogućnost da se kandiduje na izborima. Lično je Vučić izjavio kako je „nekima“ Srbija rezervna pozicija, kada nisu uspeli da budu izabrani na drugu, međunarnu dužnost… Na koga li je mislio? Za premijera Srbije, koji misli da je najbolji vođa u našoj istoriji, alternativa ne dolazi u obzir jer je uvek bila problem. Kada je ono posle sukoba sa Šešeljem ucenjivao Nikolića oko prelaska u nastajući SNS, najavio je odlazak iz politike. Pitali su ga šta će da radi pa je govorio o fizičkom radu, nošenju kutija, pomaganju „bratu u firmi“… Ispostavilo se da brat nema firmu, tako da teško nama ako Vučić izađe iz politike – dobićemo još jednog nezaposlenog. O Nikoliću i da ne govorimo. Taj ne pamti da se bavio svojim zanimanjem, a ne pamti verovatno ni šta mu je zanimanje, baš kao ni smer na nedavno završenom fakultetu… Srećom pa je pred penziju, kao i da je više od pola radnog veka proveo kao poslanik, potpredsednik vlade i predsednik republike…

Umesto da saslušaju šta govori opozicija, naši vlastodršci sa njom ratuju. Jeremića su u poslednjem času podržali u njegovom nastojanju da ponovo afirmiše Srbiju. Polovinu trajanja kampanje za generalnog sekretara UN bio je bez podrške svoje zemlje, a završio je kao drugoplasirani. Isto je bilo sa budžetom kada je trebalo da preuzme dužnost predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Sada se Vučićevi ministri takmiče u čuđenju i tvrde da oni nemaju veze sa zahtevom advokatice koja je bila izabrana u parlament na njihovoj listi – svakako ne zato što su demohršani popularni među Srbima. Za to vreme režimske novine predstavljaju Jeremića kao umešanog u jezivo ubistvo. Nova ideja je sasvim originalna. Gardiste nisu ubili kriminalci povezani sa vojskom, ni (kako je nekim babama ovde bilo milo) „obezbeđenje Ratka Mladića“ koga su devtnaestogodšnji vojnici navodno prepoznali (mnogo ranije, sa svega deset godina su posebno pratili delovanje srpskog generala i škrgutali zubima zaklinjući se da će ga uhvatiti i predati bratu po EU čika Bakiru Izetbegoviću). Sada je za sve kriv NATO. Srbija je uz Egipat jedina država čije vođstvo bespogovorno sluša Vašington ali i vodi besomučnu javnu kampanju protiv SAD. Ubistvo su prema tim konstrukcijama, navodno uz dozvolu („izdajničkih“) Tadića i Koštunice, izvršili NATO-vi komandosi. Pokušavali su da otmu Mladića ali su naleteli na za njih nepremostivu opasnost, stražare na odsluženju vojnog roka…

Tako je to kod nas. Dok se Vučić okružuje odraslom decom sa ulice, disleksičnim poltronima, bivšim cepačima bioskopskih ulaznica, onima koji mešaju salamu i predsednika Italije, seksističkm kandidatima za ministre i svetitelje, lažnim doktorima i momcima iz obližnje kladionice… Smeta mu potencijalni konkurent pa makar on podigao ugled zemlje i naneo najveći udar Haškom tribunalu (čuvenim panelom na UN – gde haške sudije nisu smele da se pojave). Za koga Vikiliks tvrdi da je zaustavio puno priznanje nezavisnosti Kosova, koji je svoju babu, Bošnjakinju doveo u Beograd da primi veliko izraelsko priznanje „Pravednik među narodima“, koje je njen otac zaslužio u dalekoj Bihaćkoj krajini…

Bravo Vučiću…

(Napredni klub)

Tweet