Jeste družina, ali nije srpska

Jeste družina, ali nije srpska

20 avgusta 2014

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Ministar Vulin uspešno zamenjuje svoju koleginicu Zoranu Mihailović, čestim slikanjem i čestim izjavama, širom Srbije, pa je tako pre neki dan rekao, za ovu Vladu „da nije razbojnička družina“, što nije sporno, ali nije sporno ni to, da je čine oni koji pripadaju tzv. drugoj ne nacionalnoj Srbiji, za razliku od svih ostalih zemalja iz okruženja, čije su vlade nacionalne, pa i nacionalističke, što je za svaku pohvalu i isticanje.

On se, uz to, divi „strpljenju predsednika Vlade“, a bilo bi bolje da se divi strpljenju naroda, koji posle onolikih predizbornih obećanja, iz dana u dan zapada u sve veće siromaštvo, što Vulinu, kao i Dačiću u svoje vreme, nije smetalo da bestidno poruči da „teret krize treba da snose – bogatiji!“

Jedan naš dugogodišnji prijatelj žali se na svoje užasavajuće snove, pa je tako prošle noći sanjao pok.Ružicu Sokić kako mu je pozajmila 3.000 evra za sopstveni pogreb, a on se., u snu, zabrinuo, kako će da joj vrati te silne pare, i onda se trgao iz sna i otišao u obližnju crkvu, Aleksandra Nevskog, zapalio pokojnici sveću, u znak zahvalnosti a i za smiraj njene duše..

Baš tog dana objavljeno je da se Srbija, na javi, svakog dana zadužuje preko tri i po miliona evra, ali nije objavljeno ko će da vrati tolike silne pare.

Vučić koji svakog dana okuplja novinare da im po nešto pametno kaže, i da to prenesu narodu koji tu pamet očekuje, pa se tako setio jedne „Đinđićeve dobre rečenice: u Srbiji kada neko gura kamen, većina navija za kamen“ i naravno, odmh sledi poruka: „To je navika koju će narod morati da menja“.

A bilo bi poštenije i ispravnije da se setio jedne druge Đinđićeve rečenice.:„Ozbiljno sam zabrinut za Srbiju koju ostavljamo svojoj deci i svojim unučićima“, dakle onima, koji treba da vrate dugove koje svakodnevno pravi, kao što je rečeno, i Vučićeva Vlada.

I tako, na žalost Vulina, ispada da ovu Vladu, koja se iz dana u dan toliko zadužuje, ne misleći ko će da vrati te silne pare, ipak čini „družina razbojnika“.

Eto, Vučić se sa neviđenim zadovoljstvom danas pohvalio da smo „dobili“ milijardu dolara od Arapa, a ni reči o tome kako će te silne pare da budu vraćene. Dabome, vidi se, to nisu pare za investicije, već kredit da se pokrije deficit u budžetu

Dok se Vučić svakodnevno razastire između izjava i intervjua, njegov prvi podpredsednik i ministar inostranih dela, vodi 15 ambasadora u Guču da im pokaže srpsku kulturu! Još da je zapevao neku sevdalinku sa svog bogatog repertoara, slika bi bila kompletna i dostojna našeg „aus ministra“.

Poznavali smo pok. Boru Živojinovića, prvog trubača beogradske Opere, koji je sa najvećim samopregorom osnovao, pre pola veka, tzv. „Dragačevsku trubu“ sa željom da stvori jednu specifičnu srpsku kulturnu manifestaciju, ne sanjajući da će se ona pretvoriti u jedno kulturno ruglo, kom će „dragačevska truba“ biti gurnuta u drugi plan, na račun sveg onog što donosi profit njenim današnjim organizatorima.

Propagator naše današnje kulture među ambasadorima, organizovao je i jednu ličnu nabavku, kod jednog najmljenog prodavca, na tom „srpskom kulturnom brendu“, da bi „kupio“ majicu sa natpisom (latinicom!) „Nisam zgodan, al sam neophodan“. Da stvar bude primećena, najmio je i jednu publiku, koja će ga pitati – „šta to znači“, da bi on mogao da odgovori: „Sačekaj, sledeće izbore, pa ćeš videti!“

Opa, bato! Nema šale! Dačićeve ambicije još nisu zadovoljene, puca čovek na mesto šefa države! Iako do tih „sledećih izbora“ ima još dve godine, on je nestrpljiv, toliko ga – kako kaže sekretar Cesida – akumulirano državničko iskustvo goni da se što pre iskaže na najvišem nivou! Zato je i spremio tu majicu sa rečenim natpisom, da se predstavi Srbiji i njenim biračima, da zapamte šta im valja činiti kroz dve godine! U tom smeru i sa tom potrebom, on će se verovatno često pojavljivati u toj preizbornoj majicom, a možda čak i u inozemstvu, kad iduće godine preuzme mesto predsedavajućeg OEBSa!

Nek i oni vide šta je i ko je on, da nije slučajno na mestu predsedavajućeg! Da je i tu – neophodan! Mala će smetanja biti jezik, ali on će dotle već naučiti engleski, i moći će da im prevede ono što su mogli, na latiničkom pismu, da pročitaju na njegovim leđima! Još da je uslikao i svoj lik na toj majici, svima bi sve bilo jasno! Ko zna, ne bi li time postao pravi produkt tog dragačevskog „srpskog brenda“! Jer kako kaže seretar Cesida, „Dačić jako dobro nosi i koristi funkciju MID-a“, pa bi i tu majicu mogao da koristi kao srpski brend, samo ako se ukaže prilika!

Tek mesto i način kojim je iskazao svoju ambiciju, najbolji su dokaz koliko je Dačić dostojan da bude i ministar inostranih dela, a kamoli šef države. Naravno, on tako ne misli, pa je sebi dozvolio da kaže, da ako nam je diplomatija onakva kakva jeste, bolje da je nemamo, mada bi bilo prikladnije da se kaže ako nam je ministar inostranih dela, onakav kakav je, bolje da ga nemamo.

Odista, u Beogradu žive dva bivša ministra inostranih dela, iz vremena kad smo još bili suverena i samostalna država, kojima Dačić nije ni do kolena, niti bi im, vulgarno rečeno mogao da čisti cipele. Sad kad niti smo samostalni, ni nezavisni, imati jednog takvog ministra inostranih dela, ranga vašarskog šarlatana, uvreda je i poniženje ne samo za zemlju,. već i za samu struku.

Ali, to Vučiću nije smetalo da napravi takvu senzaciju i da Dačića uzme za svog ministra inostranih dela. Kažemo – za svog, jer kao što je pok. Miki Rakić vodio ministarstvo unutrašnjih dela, kraj nominalnog Dačića, koji je udobno spavao, što i Vučić ne bi vodio inostranu politiku, kraj nominalnog ministra inostranih dela, koji bi umesto spavanja, putovao i mlatio praznu slamu po raznim belosvetskim konferencijama, što on, sa dugogodišnjom praksom partijskog radnika, još kako ume.

I vodi je Vučić, u onim okvirima i onako kako se može u uslovima zavisnim i nesamostalnim, onako kako diktiraju oni kojima se njegova vlada dodvorava i čijim interesima služi.

Naravno, on to ne sme javno da kaže. Šta više, u poslednjem intervjuu „Večernjim Novostima“ čak poručuje: „Poštujem strance, ali oni ovde neće odlučivati.“ Čak tvrdi kako je „Srbija ozbiljnom politikom, potvrdila svoju nezavisnost i suverenost u odlučivanju i naš posao je da istrajemo, jer je to najbolje za naše građane“.

„Narod nas je birao da sprovodimo politiku srpskih interesa, a ne interese stranih zemalja, da sačuvamo naš nacionalni identitet i integritet.“

Prosto da se ne veruje da to Vučić govori, toliko je to dobro, čak mnogo dobro! Al, kad bi i u praksi bilo tako.

Na žalost, stvari se iz dana u dan menjaju, i uvek i stalno sve gore i gore po nas.

Naravno, priče o narodu su samo priče. Istina je da je taj narod poverovao Vučićevim obećanjima i dao mu svoj glas, ali posle izbora, ta pobeda postala je oslonac svakojakim marifetlucima.

Nigde se tako lepo na dokazuju Napoleonove reči: „Narod je sredstvo“, kao u Srbiji, posle izbora.

I dabome, u tom intervjuu, on sebi dozvoljava i takve obmane, da polazeći od te tzv, istorijske izborne pobede, da može da priča bajke: „Naš koncept je da napravimo zdravu srpsku državu, posebno – zdravu privredu. Sve što radimo je da 2016-2017 imamo veliki privredni rast, da dramatično smanjimo nezaposlenost i da narod počne da živi bolje. Na sve načine ćemo štititi najsiromašnije slojeve stanovništva….“

Dakle, sve same želje i obećanja, ništa konkretno, iz koje bi konkretnosti proizašlo ono što želi i obećava!

Priče o tajkunima su već odavno postale otužne, kao i priče o nezaposlenosti kao „posledica vladavine prethonih vlada“

U tim prethodnim Vladama sedeli su Dačić i Dinkić sa svojim pulenima, sa kojima danas i Vučić sedi. Dinkić formalno nije u Vladi, ali je zato njegov zamenik u Državni komitetu za odnose sa Emiratima.

Ako su tajkuni pljačkali zemlju i doveli je do prosjačkog štapa, vlade sa Dinkićem i Dačićem, punih šest godina bile su te koje su ih omogućavale, čak im dozvolili da ne ispunjavaju poreske obaveze prema državi. Kao da država nema načina da ih prinudno namiri, onako kao što se radi sa najsiromašnijim, koji nisu isplatili bilo kakve obeveze prema državi, što je najbolji znak da u zemlji postoji političko podzemlje, u kom jedni druge štite za njihovo dobro.

U poslednje vreme postoji unakrsna baražna vatra između SNS i DS, pa se u jednom saopštenju SNS-a kaže, kako oni „izražavaju nadu da će nadležni državni organi, dati odgovore na pitanje krađe i pljačke koje je sproivodio lider DS-a, B. Pajtić, u Metals banci, u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za razvoj Vojvodine. Da Pajtić vrati pare građanima, koje je od njih pokrao.“

Od kako su došli na vlast naprednjaci atakuju na Pajtića, čak pre no što je postao predsednik DS-a, javno ga optužujući da je lopov, dok ti tzv. državni organi ni prstom nisu mrdnuli, kao i u tolikim drugim slučajevima! Šta oni uopšte rade, a žive na budžetu!

Došlo se do toga, da se SNS pita: „Koje su te moćne snage koje štite Pajtića, od lica pravde?“. Niko da im kaže da su to upravo oni, jer drže vlast u celoj državi već pune dve godine i nikom od tih prozivanih tajkuna ( Pajtić, Đilas, Šutanovac, Elezović…) ni dlaka na glavi nije falila!

Ovih dana bićemo svedoci jedne raspre unutar vlade, ako do sednice uopšte dođe. Naime, pre nekog vremena puštena je vest da je lično Vučić izabrao Milana Beka za direktora „Železnica“ i da se ovaj, toliko izvikani tajkun, odazvao tom pozivu, jer želi da pomogne tom gigantu u raspadanju. Urednik „Pečata“ ne samo da je pohvalio taj Vučićev izbor, već je biranim rečima pohvalio i sposobnost Milana Beka na tolikim funkcijama iz vremena Miloševića.

Ali tada „Politika“, na naslovnoj strani objavljuje, izjavu Zorane Mihajlović, koja se očigledno ne slaže sa Vučićevim izborom, i ne ulazeći u detalje, obaveštava javnost da sve što ima da kaže o Beku, reći će na sednici Vlade.

Ministarka koja je za poslednje dve godine, imala nebrojenih izjava i isto toliko slika, po medijima, koja je Vučića dizala u nebo, čak ga proglasila za jedinog državnika u regionu, odjednom se stavlja na suprotnu stranu, iz ko zna kojih razloga .

Ali, najavljena sednica Vlade, po tom slučaju, nikako da se održi, što bi moglo da znači i to, da Vučić povlači svoj izbor. Takođe, iz ko zna kojih razloga.

Koja snažna moć stoji iza Mihajlovićkinih leđa, to se niko ne pita. Ona suvereno vlada medijima i na terenu intenzivnog rušenja rešenja izgradnje Južnog toka. Tek, ako bude došlo do rasprave, oko Beka, može se očekivati da ona odstupi, ona ili Vučić, u šta se ne može poverovati…

…Koliko je reči i prilika Vučić upotrebio da dokaže kako je Nemačka naš saveznik, i kako bi se svaka zemlja ponosila time. A onda dolazi tzv. donatorska konferencija, na kojoj su zemlje Evrope davale svoj prilog Srbiji i BiH za obnovu zemlje od posledica poplava.

I šta se moglo videti, da je Nemačka dala 5 miliona evra BiH, a Srbiji ništa, SAD 14, 4 miliona BiH, a Srbiji 2 miliona, EU 85 miliona BiH a Srbiji 80 miliona, Hrvatska 1.326.047 BiH a Srbiji ništa, Danska 7 miliona BiH a Srbiji ništa…

Dakle, Vučićevi saveznici otkrivaju svoje pravo lice, koje je sve drugo samo ne prijateljsko, što se, po istorijskom iskustvu, moglo i očekivati, a Vučić je hteo, pošto poto, da preinači istoriju, da dokaže da Srbija može i mora drugačije da živi, da prihvati, između ostalog, savezničkih „sedam tačaka“, kako bi umilostivila Nemačku, u prvom redu.

I još da doživi javni blamaž, da joj Nemačka na donatorskoj konferenciji uskrati i jedan evro.

Sve u svemu, sve je više verovatnoće da će sem noćnih mora, biti i dnevnih.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *